Simor Papert
| Simor Papert | |
|---|---|
 Simor Papert (Maj 2006) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 29. februar 1928. |
| Mesto rođenja | Pretorija, Južnoafrička Unija |
| Datum smrti | 31. jul 2016. (88 god.) |
| Mesto smrti | Blu Hil, Mejn, SAD |
| Prebivalište | SAD |
| Nacionalnost | Amerikanac |
| Naučni rad | |
| Polje | Kognitivna nauka Obrazovanje Matematika Informatika |
| Institucija | Masačusetski tehnološki institut (MIT) |
| Akademija | Univerzitet u Witwatersrand Univerzitet u Kembridžu Univerzitet u Ženevi |
| Učenici | Idit Harel Karl Hjuit Mičl Reznek David Viliamson Šafer Džerald Džej Sasmen Teri Vajngrad |
| Poznat po | Veštačka inteligencija Logo (programski jezik) One Laptop per Child |
| Zvanični veb-sajt | |
| www | |
Simor Aubrej Papert (Pretorija, 29. februar 1928 — 31. jul 2016) bio je matematičar na Masačusetskom tehnološkom institutu, naučnik iz oblasti informatike i pedagog. On je jedan od začetnika veštačke inteligencije i koizumitelj programskog jezika Logo, u saradnji sa Volijem Fojerzajgom.
Odrastanje i edukacija[uredi | uredi izvor]
Papert je pohađao Univerzitet u Vitvatersrandu, prima CA 1949. godine, a doktorirao je matematiku 1952. godine. On je zatim primio drugi doktorat, takođe iz matematike, na Univerzitetu u Kembridžu 1959. godine, gde je bio pod nadzorom Franka Smitija.[1] On je bio vodeća figura u revolucionarnom socijalističkom krugu oko Socijalističkog pregleda dok je živeo u Londonu 1950-ih.[2]
Karijera[uredi | uredi izvor]
Papert je radio kao istraživač na različitim mestima u koje se ubrajaju i Koledž Svetog Jovana, Institut Anri Poenkare na Pariskom univerzitetu, Univerzitet u Ženevi, Nacionalnu laboratoriju za fiziku u Londonu pre nego što je postao pomoćni istraživač na MIT univerzitetu 1963. godine.[1] Bio je na toj poziciji sve do 1967, kada je postao profesor primenjene matematike i direktor MIT Laboratorije za veštačku inteligenciju, sve do 1981. godine; Predavaoj je pedagogiju Cecilu i Idi Grin na MIT od 1974-1981.[1]
Istraživanja i teorije[uredi | uredi izvor]
Papert je radio na teorijama učenja i poznat je po fokusiranju na uticaju nove tehnologije i učenju uopšteno, a u školama je posebno poznat po organizaciji učenja.
Konstrukcionizam[uredi | uredi izvor]
Na MIT Papert je kreirao istaživačku grupu koja je proučavala epistemologiju i učenje na MIT na Odeljenju Mašinske Arhitekture koja je kasnije preimenovana u MITMedia Laboratoriju.[3] Tu je razvio teoriju učenja nazvanu konstrukcionizam, izgrađena na osnovu naučnog rada Žan Pijažea pod nazivom Konstrukcionističke teorije učenja. On je radio ja Žan Pijažeom na Ženevskom Univerzitetu od 1953-1963.[4] i bio je jedan od njegovih štićenika; Pijaže je jednom izjavio " niko ne shvata moje ideje tako dobro kao Papert". Papert je pomoću svojih teorija o učenju unapredio način rada u školama.
Logo[uredi | uredi izvor]
Papert koristi Pijažeov rad u svom razvoju Logo programskog jezika dok je bio na MIT-u. On je stvorio Logo kao sredstvo za poboljšanje načina na koji deca misle i rešavaju probleme. Razvijen je mali mobilni robot pod nazivom "logo kornjača", a deca su pokazala kako da ga iskoriste za rešavanje jednostavnih problema u toku igre. Glavni cilj istraživačke grupe Logo Fondacije je da se ojača sposobnost da se nauči znanje. Papert insistira na jednostavnom jeziku ili programu koji deca mogu da uče — nalik Logou —takođe može imati napredne funkcije za iskusnije korisnike.
Drugi radovi[uredi | uredi izvor]
U sklopu svog rada na tehnologiji, Papert je bio pravni zastupnik Mašine Znanja. Bio je rukovodilac "Laptop po detetu", inicijative za proizvodnju i distribuciju Dečije Mašine u zemljama u razvoju.
Papert je takođe sarađivao sa Legom na njihovom Lego Oluje uma programirajućem robotskom kompletu.
Uticaj i nagrade[uredi | uredi izvor]
Papertov rad su koristili istraživači na polju edukacije i nauke o računarima. Imao je uticaja na rad Uri Wilensky kada je dizajnirao NetLogo i sarađivao je sa njim na proučavanju restrukturacije znanja. Takođe je uticao i na rad Andrea diSessa i na razvoj "dinokornjače". 1981. godine Papert je u saradnji sa još nekoliko ljudi iz Logo grupe na MIT-u osnovao firmu Logo Computer Systems Inc. (LCSI). gde je bio predsednik Odbora preko 20 godina. Radeći na LCSI Papert je programirao nekoliko nagrađenih programa, uključujući i LogoWriter [5] i Lego/Logo (reklamiran kao Lego Oluje). On je takođe uticao na rad Idit Harel Caperton; ko-autor je članaka i knjiga pod nazivom Konstrukcionizam, a bio je i predsednik Savetodavnog odbora firme MaMaMedia. Bio je inspiracija Alan Kay-u i konceptu Dynabook, radili su zajedno na različitim projektima.
Dobio je Guggenheim stipendiju 1980. godine, Marconi International stipendiju 1981.[6] a 1994 godine je dobio nagradu za životno delo od Udruženja Softverskih Izdvača kao i Smithsonian nagradu od Sveta Kompjutera 1997 godine.[7] Marvin Minski je za njega izjavio da je "najbolji živi matematičar i pedagog".[8]
Privatni život[uredi | uredi izvor]
Sherry Turkle, porfesor sa MIT, je bila Papertova treća žena. Zajedno su napisali uticajan rad " Epistemološki pluralizam i Revalorizacija betona". [9]
Papert je bio oženjen Suzanne Massie Papert, koja je bila ruski učenik i autor knjiga Pavlovsk, Život u Ruskoj palati i Zemlja Vatrenih Ptica.[10]
Nesreća u Hanoi[uredi | uredi izvor]
Sa 78 godina Papert je zadobio ozbiljnu povredu mozga kada ga je 5.12.2006. godine udario motocikl dok je bio na međunarodnoj Komisiji za Nastavu Matematike (ICMI), studijska konferencija u Hanoju, u Vijetnamu,[11] Tamo se podvrgnuo hitnoj operaciji kako bi mu uklonili ugrušak krvi u mozgu u francuskoj bolnici u Hanoju pre nego što je prebačen u operacioni kompleks sa Švedskim avio ambulantnim Bombardier Challenger letom u Boston, Masačusets. U januaru je prebačen u bolnicu koja mu je bila bliže kući, ali je dobio sepsu koja mu je oštetila srčani zalistak koji je kasnije morao zameniti. Do 2008. godne se vratio kući, mogao je da razmišlja i komunicira bez muke, hodao je skoro samostalno, ali je imao "neke komplikovane probleme sa govorom" pa je zbog toga dugo bio na rehabilitaciji.[12] Njegov rehabilitacioni tim je koristio eksperimentalne metode, učili su usput, tako da je i u ovom slučaju on bio jedan od začetnika.[13]
Izabrana bibliografija[uredi | uredi izvor]
Knjige
- McNaughton, Robert; Papert, Seymour (1971). Counter-free automata. M.I.T. Press. ISBN 978-0-262-13076-9.
- Perceptrons, (with Marvin Minsky). . MIT Press. 1969. (Enlarged edition). 1988. ISBN 978-0-262-63111-2.
- Papert, Seymour A. (1980). Mindstorms: Children, Computers, and Powerful Ideas. Basic Books. ISBN 978-0-465-04674-4.
- Papert, S. & Harel, I. (eds). (1991) Constructionism: research reports and essays 1985—1990. by the Epistemology and Learning Research Group, the Media Lab, Massachusetts Institute of Technology, Ablex Pub. Corp, Norwood, NJ.
- Papert, Seymour (1993). The Children's Machine: Rethinking School in the Age of the Computer. Basic Books. ISBN 978-0-465-01063-9.
- Papert, Seymour (1996). The Connected Family: Bridging the Digital Generation Gap. Longstreet Press. ISBN 978-1-56352-335-9.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Papert, Seymour A. in American Men and Women of Science, R.R. Bowker. (1998-99, 20th ed). str. 1056.
- ^ Jim Higgins: "More Years for the Locust: The Origins of the SWP" Published by IS Group, London, 1997.
- ^ Epistemology and Learning homepage
- ^ „Papert page at MIT Media Lab”. Arhivirano iz originala 08. 03. 2015. g. Pristupljeno 23. 11. 2015.
- ^ see this history
- ^ Marconi Foundation - the Marconi Fellows.
- ^ Henderson, Harry. 2003.
- ^ From the cover of Mindstorms. (date needed).
- ^ Turkle, Sherry; Papert, Seymour (1992). „Epistemological Pluralism and Revaluation of the Concrete”. Journal of Mathematical Behavior. 11 (1).
- ^ Suzanne Massie's website.
- ^ „Artificial Intelligence Pioneer Seymour Papert In Coma In Hanoi”. Information Week.
- ^ thelearningbarn.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. mart 2008)() (aka. the Seymour Papert Institute) (verified through the IRS as being a 501(c)3, as they claim)
- ^ Matchan, Linda (12. 7. 2008). „In search of a beautiful mind”. Boston Globe. Pristupljeno 16. 7. 2008.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
