Spiški zamak

Spiški zamak, 2007

Spiški zamak (slč. Spišský hrad) je zamak u Slovačkoj, koja spada u najveće u srednjoj Evropi. Smešten je na istoku zemlje, iznad sela Žehre u okrugu Spiška Nova Ves u oblasti Spiš. Podignut je na kamenom vrhu brda koje potpuno dominira okolinom. Slovenska drvena utvrda je u XII veku zamenjena kamenom koja je tokom narednih vekova proširivana i dograđivana. Njen veći deo je stradao u požaru 1780. godine i od tada je izložena propadanju, ali i bez obzira na urušenost većeg njenog dela, ona i dalje svojim izgledom i položajem deluje monumentalno na sve koji se nađu u njenoj blizini. Neki njeni delovi su obnovljeni u drugoj polovini XX veka i u njemu je danas smešten muzej. Od 1993. godine se nalazi na UNESKOvom spisku svetske baštine (#620) zajedno sa:

• Spičši zamak (slč. Spišský hrad) centar kraljevske moći na Spišu,
• Spiškom Kapitulom (slč. Spišská Kapitula) malo utvrđeno naselje centar crkvene moži,
• Spiškim Podhradom (slč. Spišské Podhradie), naselje sa privrednim značajem.

Prošlost

Spiški zamak

Ne zna se kada je tačno podignuta prva utvrda na ovom mestu, ali je to bilo najverovatnije u IX veku, ako ne i ranije, u doba kada su lokalni Slovaci podizali svoje prve utvrde širom današnje Slovačke. Drvena tvrđava je u XII veku zamenjena kamenom, građenom u romanskom stilu u kojoj je smešteno središte Spiške županije.

Zamku je u drugoj polovini XIII veka dodat dvospratni romanski dvorac i trobrodna bazilika u romansko-gotskom stilu. U XIV veku je podignuto još jedno podgrađe, kome se tokom velike obnove sprovedene u XV veku pridružilo i treće. Pored podgrađa u XV veku su bedemi dodatno ojačani i povišeni, a u sklopu zamka je oko 1470. godine podignuta kapela u kasnogotskom stilu. Zapolje su tokom svoje vladavine zamkom podigle u njegovom srcu tipičnu renesansnu palatu.

Zamak je teško stradala u požaru 1780. godine i od tada je prepuštena zubu vremena, da bi tek u drugoj polovini XX veka neki njeni delovi bili obnovljeni.

Vlasnici Spiškog zamka

Tokom svoje viševekovne istorije Spiški zamak se nalazio pod kontrolom različitih vlastelinskih porodica:

• Kraljevi Mađarske (XI vek - 1464)
  • Arpadovići (XI vek-1301)
  • Anžujci (1301—1386)
• Porodica Zapolja (slč. Zápoľský) (1464—1528)
• Porodica Turzo (1531—1635)
• Porodica Čak (mađ. Csák) (1638—1945)

Po okončanju Drugog svetskog rata Spiški zamak je nacionalizovan i od tada se nalazi u rukama države.

Spiški zamak danas

U Spiškom zamku se danas nalazi muzej i on predstavlja veliku turističku atrakciju, jer ga je samo tokom 2006. godine posetilo oko 150.000 turista.

Njegov izgled i lokacija privukli su i stvaraoce sedme umetnosti kojima je poslužio kao scenografija za nekoliko filmova:

• Zmajevo Srce (1996)
• Feniks ()
• Kal Osvajač (1997)
• Zima jednog Lava (2003)
• Poslednja Legija (2006)

Galerija fotografija

• 
  Jedna od kula u zamku
• 
  Okrugli Donžon
• 
  Spiški zamak

Literatura

• Vladimír Procháska, Priruční slovník nauční ČS Akademia vied, Praha 1966
• Ing.arch.Ľudmila Húskova, Slovensko, prechádzky storočiami miest a mesteďiek, Bratislava 1994

Vidi još

• Spiš

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Istorijat Spiškog zamka (www.slovakheritage.org) (jezik: engleski)
• Spiški zamak kao svetska baština (whc.unesco.org) (jezik: engleski)
• Panoramske fotografije Spiškog zamka (jezik: engleski)