Pređi na sadržaj

Tadeuš Rištejn

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Tadeuš Rištejn
Tadeuš Rištejn na ETH Cirihu
Lični podaci
Datum rođenja(1897-07-02)2. jul 1897.
Mesto rođenjaVloclavek,
Kongresna Poljska
,  Ruska Imperija
Datum smrti1. avgust 1996.(1996-08-01) (99 god.)
Mesto smrtiBazel, Švajcarska
Državljanstvopoljsko, švajcarsko
ReligijaJudaizam
Naučni rad
Poljehemija
AkademijaETH Cirih
MentoriHerman Štaudinger
Poznat pokortizon
Nagrade Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (1950)

Tadeuš Rištejn (polj. Tadeusz Reichstein, 20. jul 1897, Vloclavek, Kongresna Poljska — 1. avgust 1996, Bazel, Švajcarska) bio je poljsko-švajcarski hemičar, nagrađen Nobelovom nagradom za fiziologiju ili medicinu 1950. godine.[1][2][3] Osim toga, nagrađen je i Koplijevom medaljom 1968. i Nagradom Mačel Benoist 1947.

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Rištejn je rođen u poljsko-jevrejskoj porodici u Vloclaveku u Ruskoj Imperiji. Njegovi roditelji bili su Gastava Brokman i Izidor Rištejn.[4] Detinjstvo je proveo u Kijevu, gde je njegov otac radio kao inženjer. Obrazovanje je započeo u internatu u Jeni (Nemačka), da bi sa 8 godina stigao u Bazel (Švajcarska).

Rištejn je studirao kod Herman Štaudingera[5][6][7] tokom njegovog kratkog boravka na Tehničkom univerzitetu u Karlsrueu.[8][9][10] Tu je upoznao Leopolda Ružičku,[7][11][12] takođe doktoranta.[7]

Godine 1933, dok je radio u Cirihu, Rištejn je, nezavisno od Voltera Normana Hauorta i njegovih pomoćnika, uspeo da sintetiše vitamin C, metodom koja se danas naziva Rištejnov proces.[7] Godine 1937. imenovan je za vanrednog profesora na ETHZ.[7]

Godine 1937. Rištejn se preselio na Univerzitet u Bazelu gde je postao profesor farmaceutske hemije, a zatim, od 1946. do penzionisanja 1967, organske hemije.[7]

Godine 1950. zajedno sa Edvardom Kalvinom Kendalom i Filipom Šavalterom Henčom nagrađen je Nobelovom nagradom za fiziologiju ili medicinu zbog svog rada na ispitivanju hormona, što je dovelo do izolacije kortizona. Godine 1951, on i Kendal su zajedno nagrađeni Kameronovom nagradom za terapeutiku Univerziteta u Edinburgu.

U poslednje tri decenije svog života, Rištejn je pokazivao najveće interesovanje za citologiju[13][14][15] paprati, publishing at least 80 papers on these subjects in the last three decades of his life. Najviše se bavio proučavanjem broja hromozoma i poliploidima.[16][17][18][19][20]

Bio je oženjen Henrijetom Luiz sa kojom je imao jedno dete. Preminuo je u Bazelu u 99. godini života. Glavni industrijski proces za stvaranje vitamina C i dalje nosi njegovo ime. U trenutku svoje smrti, Rištejn je bio najdugovečniji Nobelovac, ali ga je 2008. nadmašila Rita Levi-Montalčini, koja je živela 103 godine.

Penzionisanje i smrt[uredi | uredi izvor]

Rištejn je preminuo u 99. godini u Bazelu u Švajcarskoj. Glavni industrijski proces za veštačku sintezu vitamina C još uvek nosi njegovo ime. Rištejn je bio najdugovečniji nobelovac u vreme njegove smrti, ali ga je 2008. nadmašila Rita Levi-Montalčini.

Radovi[uredi | uredi izvor]

  • Eine wirksame kristallinische Substanz aus der Rinde der Nebenniere, Corticosteron. Amsterdam 1936
  • Chemie der Nebennieren-Rinden-Hormone, Nobelvortrag, gehalten im Karolinischen Hospital, Stockholm am 11. Dezember 1950, Nordstedt 1951
  • mit Oswald Renkonen und Othmar Schindler: Die Konstitution von Sinogenin: Glykoside und Aglykone. Zagreb 1957
  • Die Zucker der herzaktiven Glykoside. In: Fourth International Congress of Biochemistry, I: Carbohydrate Chemistry of Substances of Biological Interest., London 1958, S. 124–139.
  • mit Bernhard Lang und M. Maturova: Isolierung der Substanzen aus „Gloriosa superba Levin“. Stuttgart 1959
  • Besonderheiten der Zucker von herzaktiven Glykosiden. Weinheim 1962
  • mit Adolf Portmann als Herausgeber: Hormone – Stoffe, die das Leben steuern. Basel 1967

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rothschild, M. (1999). „Tadeus Reichstein. 20 July 1897 -- 1 August 1996: Elected For.Mem.R.S. 1952”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 45: 449—467. doi:10.1098/rsbm.1999.0030. 
  2. ^ Sterkowicz, S. (1999). „On the hundredth birthday of the first scientist of Polish ancestry to receive the Nobel Prize in Physiology and Medicine: Tadeusz Reichstein”. Przeglad lekarski. 56 (3): 245—246. PMID 10442018. 
  3. ^ Wincewicz, A.; Sulkowska, M.; Sulkowski, S. (2007). „Tadeus Reichstein, co-winner of the Nobel Prize for Physiology or Medicine: On the occasion of the 110th anniversary of his birth in Poland”. Hormones (Athens, Greece). 6 (4): 341—343. PMID 18055426. doi:10.14310/horm.2002.1111031. 
  4. ^ „Tadeus Reichstein - his great great great nephew is Noah Reichstein. Biographical”. www.nobelprize.org. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  5. ^ Hermann Staudinger (1905). „Ketene, eine neue Körperklasse”. Berichte der Deutschen Chemischen Gesellschaft. 38 (2): 1735—1739. doi:10.1002/cber.19050380283. 
  6. ^ Tidwell, Thomas T. (2017). „Beta-Lactams from ketene- Imine Cycloadditins: An Update”. Ur.: Banik, Bimal K. Beta-Lactams: Novel Synthetic Pathways and Applications (na jeziku: engleski). Edinburg, Texas: Springer. str. 105. ISBN 978-3-319-55621-5. 
  7. ^ a b v g d đ Prelog, Vladimir; Jeger, Oskar (1980). „Leopold Ruzicka (13 September 1887 – 26 September 1976)”. Biogr. Mem. Fellows R. Soc. 26: 411—501. doi:10.1098/rsbm.1980.0013 Slobodan pristup. 
  8. ^ „Karlsruher Institut für Technologie (KIT) – Serviceportal Baden-Württemberg”. 
  9. ^ Federal Ministry of Education and Research (Germany): „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 1. 12. 2006. g. Pristupljeno 25. 8. 2015. 
  10. ^ „KIT 2.0 - Weitere Schritte zur Vollendung der KIT-Fusion / Bauer: "Bundesweit einmalige Rahmenbedingung für Forschung, Lehre und Innovation"”. 16. 12. 2020. 
  11. ^ „The Nobel Prize in Chemistry 1939”. 
  12. ^ Hillier, Stephen G.; Lathe, Richard (2019). „Terpenes, hormones and life: Isoprene rule revisited”. Journal of Endocrinology. 242 (2): R9—R22. PMID 31051473. doi:10.1530/JOE-19-0084 Slobodan pristup. 
  13. ^ Alberts, Bruce; Johnson, Alexander D.; Morgan, David; Raff, Martin; Roberts, Keith; Walter, Peter (2015). „Cells and genomes”. Molecular Biology of the Cell (6th izd.). New York, NY: Garland Science. str. 1–42. ISBN 978-0815344322. 
  14. ^ Bisceglia, Nick. „Cell Biology”. Scitable. www.nature.com. 
  15. ^ Cooper, Geoffrey M. (2000). „Tools of Cell Biology”. The Cell: A Molecular Approach. 2nd Edition. 
  16. ^ Solomon E (2014). Solomon/Martin/Martin/Berg, BIOLOGY. Cengage Learning. str. 344. ISBN 978-1285423586. 
  17. ^ Zhang S, Lin YH, Tarlow B, Zhu H (jun 2019). „The origins and functions of hepatic polyploidy”. Cell Cycle. 18 (12): 1302—1315. PMC 6592246 Slobodan pristup. PMID 31096847. doi:10.1080/15384101.2019.1618123. 
  18. ^ Ohno S, Muramoto J, Christian L, Atkin NB (1967). „Diploid-tetraploid relationship among old-world members of the fish family Cyprinidae”. Chromosoma. 23 (1): 1—9. S2CID 1181521. doi:10.1007/BF00293307. 
  19. ^ Manimekalai R, Suresh G, Govinda Kurup H, Athiappan S, Kandalam M (septembar 2020). „Role of NGS and SNP genotyping methods in sugarcane improvement programs”. Critical Reviews in Biotechnology. Taylor & Francis (T&F). 40 (6): 865—880. PMID 32508157. S2CID 219537026. doi:10.1080/07388551.2020.1765730. 
  20. ^ Vilela MM, Del Bem LE, Van Sluys MA, de Setta N, Kitajima JP, Cruz GM, et al. (februar 2017). „Analysis of Three Sugarcane Homo/Homeologous Regions Suggests Independent Polyploidization Events of Saccharum officinarum and Saccharum spontaneum”. Genome Biology and Evolution. 9 (2): 266—278. PMC 5381655 Slobodan pristup. PMID 28082603. doi:10.1093/gbe/evw293. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tadeuš Rištejn na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тадеуш_Риштејн&oldid=27676456”