Pređi na sadržaj

Teniska sezona Novaka Đokovića u 2014. godini

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Glavni članak: Novak Đoković

Đoković je započeo sezonu na egzibicionom turniru u Abu Dabiju, gde je treći put zaredom osvojio titulu. U polufinalu je pobedio Žoa-Vilfrida Congu, a u finalu Davida Ferera.[1] U Abu Dabiju je Đokovićev štab po prvi put predvodio njegov novi glavni trener, nemački teniser Boris Beker. Pre prvog grend slem turnira u sezoni odigrao je još jedan egzibicioni meč, protiv Huana Monaka u okviru turnira „Kojong klasik“[2]

Na Otvoreno prvenstvo Australije Đoković je došao kao trostruki branilac titule. Prošao je prva četiri kola bez izgubljenog seta, protiv Lukaša Lacka, Leonarada Majera, Denisa Istomina i Fabija Fanjinija. U četvrtfinalu je kasniji pobednik turnira, Stanislas Vavrinka, savladao Đokovića u pet setova (2:6, 6:4, 6:2, 3:6, 9:7) i tako mu se revanširao za prošlogodišnji poraz u četvrtom kolu istog turnira.[3] Đokovićev niz od 14 uzastopnih grend slem polufinala (počev od Vimbldona 2010) je ovime prekinut[4]. Takođe, prvi put posle tri godine nije bio aktuelni šampion nijednog grend slem turnira.

Đoković u Indijan Velsu 2014.

Đoković je odlučio da ne igra za Dejvis kup reprezentaciju u okršaju prvog kola protiv Švajcarske.[5] Krajem februara branio je titulu u Dubaiju. U četvrtfinalu mu se pre meča predao Mihail Južnji. U polufinalu je Đoković imao priliku da po prvi put u karijeri izjednači rezultat u međusobnim mečevima protiv Rodžera Federera, ali je Švajcarac preokrenuo rezultat i upisao 17. pobedu.

Povodom svetskog dana tenisa, 3. marta 2014. Đoković je odigrao egzibicioni meč sa Endijem Marijem u Medison skver gardenu u Njujorku.[6]

Prvi put od 2006. godine Đoković je došao na Masters u Indijan Velsu bez osvojenog turnira od početka sezone. Prva tri meča odigrao je sa oscilacijama, naročito osminu finala protiv Marina Čilića, u kojem je izgubio prvi set sa 6:1. Četvrtfinale je obeležila sigurnija igra i pobeda nad Žilijenom Benetoom. U polufinalu Đoković je protiv Džona Iznera spasao tri vezane set lopte u prvom setu, a u drugom je dva puta servirao za pobedu. Ipak, nije uspeo da tada privede meč kraju, već je bio prinuđen da odigra i treći set. Đoković je osvojio turnir pobedom nad Federerom u vrlo izjednačenom finalu, koje je završeno rezultatom 3:6, 6:3, 7:6(3).[7]

Na Mastersu u Majamiju Đoković je u četvrtfinalu pobedio Endija Marija sa 7:5, 6:3. U polufinalu je trebalo da se sastane sa Kejom Nišikorijem, ali je Japanac predao meč pre početka, te je srpski teniser direktno prošao u finale, baš kao i njegov protivnik Rafael Nadal, kome se bez borbe predao Tomaš Berdih.[8] U prvom susretu dvojice velikih rivala u 2014. godini pobedu je odličnom igrom odneo Novak Đoković (6:3, 6:3),[9] i tako postao drugi teniser koji je dva puta u istoj godini osvojio Masterse u Indijan Velsu i Majamiju[10]

Prolećnu sezonu šljake Đoković je započeo na Mastersu u Monte Karlu gde je branio titulu. Prva dva kola prošao je sa po jednim izgubljenim gemom, protiv Španaca Montanjesa i Karenja Buste. U četvrtfinalu je Giljermo Garsija-Lopez zadao dosta problema srpskom teniseru, ali je savladan sa 1:2 u setovima. U polufinalu se Đoković susreo sa Rodžerom Federerom i pretrpeo drugi poraz od Švajcarca u ovoj sezoni (5:7, 2:6). Đoković je na konferenciji za štampu izjavio da je imao problema sa povredom zgloba desne ruke i da zato nije mogao da pruži svoju najbolju igru.[11] Naredne nedelje je otkazao učešće na Mastersu u Madridu, jer je procenio da se zglob nije dovoljno zacelio[12] Posle tri nedelje, vratio se na teren na Mastersu u Rimu. Đoković je uspeo da osvoji svoju treću titulu u Večnom gradu, pobedivši Davida Ferera u četvrtfinalu, Miloša Raonića u polufinalu i Rafaela Nadala u finalu, svu trojicu rezultatom 2:1. To je bila Đokovićeva četvrta pobeda protiv Nadala na najsporijoj podlozi.

Đoković je na drugom grend slemu u sezoni, Rolan Garosu, bio postavljen za drugog nosioca. Prva dva kola je prošao bez izgubljenog seta. U trećem kolu Đokoviću je dosta problema zadao Hrvat Marin Čilić, ali je Srbin uspeo da završi meč u četiri seta. Osmina finala donela je Đokoviću reprizu epskog četvrtfinala iz 2012, kada je spasao četiri meč-lopte protiv domaćeg tenisera Žoa-Vilfrida Conge. Ovog puta je mnogo lakše pobedio Francuza, 6:1, 6:4, 6:1. U četvrtfinalu Đoković je uspeo da obuzda snažan servis Miloša Raonića i da pobedi u tri seta. Polufinale je Đokoviću donelo borbu protiv najvećeg iznenađenja turnira, Letonca Ernestsa Gulbisa, koji je prethodno izbacio Rodžera Federera i Tomaša Berdiha. Srpski teniser je pobedio rezultatom 6:3, 6:3, 3:6, 6:3. Po drugi put je imao priliku da osvoji jedini grend slem koji mu nedostaje, ali ga je u tome ponovo sprečio najveći rival, Rafael Nadal, osvojivši devetu titulu u Parizu rezultatom 3:6, 7:5, 6:2, 6:4. Bio je to treći uzastopni poraz Đokovića u grend slem finalima.

Đoković na Otvorenom prvenstvu SAD 2014.

Zahvaljujući uspehu na travnatoj podlozi prethodne godine, Đoković je na Vimbldonu bio postavljen za prvog nosioca, uprkos drugoj poziciji na ATP listi.[13] U drugom kolu Đokoviću je uspeo da uzme set veteran Radek Štjepanek. U naredne dve faze turnira, Đoković je pobedio dva Francuza rezultatom 3:0 — Žila Simona i Žoa-Vilfrida Congu. Četvrtfinale i polufinale Đoković je prošao uz mnogobrojne oscilacije. Prvo je u pet setova pobedio Marina Čilića, sa kojim se sastao na drugom uzastopnom grend slem turniru. Potom je u četiri seta savladao zvezdu u usponu, mladog Bugarina Grigora Dimitrova, koji je prethodno izbacio branioca titule Endija Marija. U finalu se Đoković po 35. put u karijeri i tek drugi put u meču za titulu na grend slemu sastao sa Rodžerom Federerom. Srbin i Švajcarac odigrali su jedan od najboljih mečeva u 21. veku[14], a Đoković je uspeo da spreči Federera da postane najtrofejniji igrač u istoriji Vimbldona, pobedivši sa 6:7(7), 6:4, 7:6(4), 5:7, 6:4. Ova pobeda je donela Đokoviću sedmu grend slem titulu, posle tri uzastopno izgubljena finala, kao i prvo mesto na ATP listi, prvi put od oktobra prethodne godine. Drugi put je postao šampion najstarijeg i najprestižnijeg teniskog turnira na svetu i prvi put pobedio Federera na travi i u grend slem finalu.

Đoković se nakon mesec dana vratio na teren na Severnoameričkoj seriji turnira. Na Mastersu u Torontu je neočekivano lako izgubio od Žoa-Vilfrida Conge, kasnijeg pobednika turnira, u trećem kolu (2:6, 2:6). Takmičio se i u konkurenciji parova, zajedno sa Stanislasom Vavrinkom, ali su ispali u drugom kolu od Danijela Nestora i Nenada Zimonjića. Da se ne nalazi u zadovoljavajućoj formi, Đoković je potvrdio ranim ispadanjem i sa Mastersa u Sinsinatiju, gde ga je u trećem kolu porazio Tomi Robredo.

Sledeći turnir na kom je Đoković nastupio bio je četvrti grend slem sezone, Otvoreno prvenstvo SAD. Prva četiri kola prošao je ubedljivim rezultatima, bez izgubljenog seta. U četvrtfinalu se sastao sa Endijem Marijem. Posle neizvesna prva dva seta, koja su igrači podelili u taj-brejkovima, svežiji Đoković je brzo priveo susret kraju. Na taj način je dostigao osmo uzastopno polufinale na Otvorenom prvenstvu SAD.[15] Đokovićev protivnik, Kej Nišikori, prethodna dva kola, protiv Miloša Raonića i Stanislasa Vavrinke, odigrao je u pet setova. Uprkos tome, Japanac je smogao snage da se domogne svog prvog grend slem finala, iskoristivši nesigurnu igru Srbina. Kako je u drugom polufinalu kasniji osvajač turnira Marin Čilić pobedio Rodžera Federera, ovo je bilo prvo finale grend slema posle skoro deset godina (još od Otvorenog prvenstva Australije 2005) u kojem nisu igrali ni Federer, ni Đoković, ni Rafael Nadal[16].

Potom je Đoković nastupio u Pekingu, gde je branio titulu osvojenu u prethodne dve godine (2012. i 2013). U četvrtfinalu se sastao sa Bugarinom Grigorom Dimitrovim, kojeg je savladao u dva seta (6:2, 6:4), zatim u polufinalu sa Endijem Marijem, kojeg je pobedio treći put zaredom (6:3, 6:4). Đoković je u finalu protiv Tomaša Berdiha imao priliku da zabeleži pobedu bez izgubljenog gema, ali je nije iskoristio, te je krajnji rezultat glasio 6:0, 6:2. Đoković je ostao neporažen u kineskoj prestonici.

Đokovićev niz od 28 pobeda u Kini prekinuo je Rodžer Federer u polufinalu Mastersa u Šangaju. On je branioca titule savladao rezultatom 6:4, 6:4 i tako ga po treći put ove sezone sprečio da se izjednači sa njim u međusobnim duelima. Đoković je pre ovog meča drugi put u sezoni savladao Davida Ferera, u četvrtfinalu.

Đoković je osvojio poslednji Masters turnir u sezoni, Pariz, bez izgubljenog seta. Redom je pobedio Filipa Kolšrajbera, Gaela Monfisa, Endija Marija, Keja Nišikorija i Miloša Raonića. Time je postao prvi teniser koji je odbranio titulu u „Bersiju“[17], kao i treći koji je osvojio 20 titula na turnirima iz Serije 1000.

Đoković se osmi put zaredom kvalifikovao na Završni turnir sezone. Raspoređen je u grupu sa Marinom Čilićem, Stanislasom Vavrinkom i Tomašem Berdihom. Srpski teniser postavio je novi rekord po broju izgubljenih gemova u grupi — samo devet (dva protiv Čilića, tri protiv Vavrinke i četiri protiv Berdiha).[18] Prošavši u polufinale bez poraza, Đoković je obezbedio prvo mesto na ATP listi na kraju godine. U polufinalu je Japanac Kej Nišikori uspeo da mu uzme drugi set, nakon čega je treći izgubio sa 0:6. Đoković je osvojio treći uzastopni završni turnir nakon što je Rodžer Federer predao finale pre početka meča, navodeći kao razlog povredu leđa[19]

I ovu sezonu Đoković je završio sa osvojenim jednim grend slem turnirom (Vimbldonom). Takođe, uspeo je da odbrani titulu na Završnom prvenstvu ATP-a, kao i da osvoji četiri Masters turnira: Indijan Vels, Majami, Rim i Pariz. Komplet od sedam titula u 2014. godini upotpunio je ATP 500 turnir u Pekingu. Đoković je po treći put u četiri godine završio sezonu na čelu ATP liste.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Treća titula za Noleta u Abu Dabiju!”. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  2. ^ „Nole savladao Monaka u egzibicionom meču na turniru “Kojong klasik””. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  3. ^ „WAWRINKA EDGES DJOKOVIC IN CLASSIC”. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  4. ^ „Novak Djokovic loses to Stanislas Wawrinka in Aussie Open quarterfinals”. Arhivirano iz originala 20. 02. 2014. g. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  5. ^ „Nole svim srcem uz momke u Novom Sadu”. RTS. 30. 1. 2014. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  6. ^ „Svetski dan tenisa: Nole zabavio publiku i savladao Mareja”. 4. 3. 2014. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  7. ^ „DJOKOVIC DENIES FEDERER TO WIN THIRD BNP PARIBAS OPEN TITLE”. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  8. ^ „Berdych Withdraws; Nadal to Face n Final”. Arhivirano iz originala 11. 03. 2016. g. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  9. ^ „Novak u Majamiju, verzija iz 2011.”. 4. 3. 2014. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  10. ^ „Djokovic Wins Fourth Sony Open”. Arhivirano iz originala 11. 03. 2016. g. Pristupljeno 3. 4. 2014. 
  11. ^ „Đoković: Svaki udarac je bio bolan”. 19. 4. 2014. Pristupljeno 30. 4. 2014. 
  12. ^ „Novak neće igrati na turniru u Madridu”. Pristupljeno 18. 5. 2014. 
  13. ^ „Novak Djokovic is named Wimbledon top seed”. The Sydney Morning Herald. 19. 6. 2014. Pristupljeno 6. 7. 2014. 
  14. ^ „Novak pobedio sebe i Federera!”. Pristupljeno 6. 7. 2014. 
  15. ^ „Novak u polufinalu Njujorka!”. Pristupljeno 7. 9. 2014. 
  16. ^ „Men's Grand Slam Singles Champions & Winners”. Pristupljeno 17. 11. 2014. 
  17. ^ „BNP Paribas Masters”. Pristupljeno 17. 11. 2014. 
  18. ^ „DJOKOVIC, FEDERER MEET IN FINALE TITLE MATCH”. Pristupljeno 17. 11. 2014. 
  19. ^ „Federer odustao, Novaku titula!”. Pristupljeno 17. 11. 2014. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тениска_сезона_Новака_Ђоковића_у_2014._години&oldid=27778656”