Umerena klima

Područja sa umerenom klimom

Različite geografske zone sveta. Umerene zone, u smislu geografskih regiona definisanih geografskom širinom, protežu se severno ili južno od suptropa (severno ili južno od žutih isprekidanih linija, na 35 stepeni severno ili južno) do polarnih krugova.

Umerena klima je klima umerenih pojaseva severne i južne polulopte, između 40 i 65 stepeni sgš i 42 i 58 stepeni jgš. Nalazi se pod direktnim uticajem zapadnih vetrova. Karakteriše je smena svih godišnjih doba, velika temperaturna amplituda i značajna količina padavina koja se kreće u rasponu od 1000-2000 mm (ivični delovi) do 100-200 mm (unutrašnji delovi kontinenta). Najtipičniji predstavnici su kontinentalna i umerenokontinentalna klima.

U umerenoj klimi, ne samo da geografske širine utiču na promene temperature, već i morske struje, preovlađujući smer vetra, kontinentalnost (kolika je kopnena masa) i nadmorska visina takođe oblikuju umerenu klimu.

Kepenova klasifikacija klime definiše klimu kao „umerenu“ kada je srednja temperatura iznad −3 °C (26,6 °F), ali ispod 18 °C (64,4 °F) u najhladnijem mesecu. Međutim, druge klimatske klasifikacije postavljaju minimum na 0 °C (32,0 °F).

Zone i klime

Severna umerena zona se proteže od severnog povratnika (približno 23,5° severne geografske širine) do Arktičkog kruga (približno 66,5° severne geografske širine). Južni umereni pojas proteže se od južnog povratnika (približno 23,5° južne geografske širine) do Antarktičkog kruga (na približno 66,5° južne geografske širine).

U nekim klasifikacijama klime, umereni pojas se često deli na nekoliko manjih klimatskih zona, na osnovu mesečnih temperatura, najhladnijeg meseca i padavina. To uključuje vlažnu suptropsku klimu, mediteransku klimu, okeansku i kontinentalnu klimu.

Suptropi

Ovo su klime koje se obično nalaze prema ekvatorijalnijem delu umerenog pojasa između 23,5° i 35° severno ili južno, i stoga su mnogo više pod uticajem tropskih krajeva nego bilo koji drugi tip umerene klime, obično sa toplijim temperaturama tokom godine, dužim letom i blagom, kratkom zimom. Padavine koje se smrzavaju su retke u ovom delu umerenog pojasa.

Tokom zimskog solsticija unutar ovog opsega geografske širine, sunce se još uvek diže na nadmorskoj visini između 31,5 i 43 stepena iznad horizonta, što doprinosi toplijim zimama, ali ne dostiže sasvim zenit (direktno iznad glave) na letnjem solsticiju, otuda definicija da se nalazi unutar umerenog pojasa.

Vlažna suptropska (Cfa) i monsunska suptropska (Cwa)

Regioni u kojima se nalazi vlažna (Cfa) i suptropska (Cwa) klima.

Vlažna suptropska klima uglavnom ima duga, topla i vlažna leta sa konvektivnim pljuskovima leti i vrhuncem sezonskih padavina u najtoplijim mesecima. Zime su obično blage u vlažnim suptropima, a tople okeanske struje se obično nalaze u priobalskim oblastima sa vlažnom suptropskom klimom. Ova vrsta klime se obično nalazi duž donjih istočnih obala kontinenata, kao što su jugoistočna i centralna Argentina, Urugvaj i južno od Brazila, jugoistočni delovi istočne Azije, južne Sjedinjene Države, Južna Afrika, Etiopija i istočna Australija. U nekim oblastima sa vlažnom suptropskom klimom (najčešće jugoistočna Kina i severna Indija), postoji još oštrija vlažno-sušna sezona, koja se naziva suptropski monsun ili Cwa. U ovim regionima su zime prilično suve, a leta imaju veoma obilne padavine. Neka Cwa područja u južnoj Kini prijavljuju više od 80% godišnjih padavina u 5 najtoplijih meseci (jugozapadni monsun).

Mediteranska (Csa, Csb)

Regioni u kojima se nalazi suptropska klima suvih leta ili mediteranska klima (Csa, Csb) are found.

Mediteranska klima, za razliku od vlažne suptropske i monsunske klime, ima suvo leto, sa padavinama zimi i hladnijim mesecima. Javljaju se uglavnom na zapadnim ivicama i obalama kontinenata i omeđene su sušnim pustinjama na njihovim ekvatorskim stranama koje uzrokuju sušnu sezonu leta i okeanskom klimom na stranama okrenutim prema polovima na koje utiču hladne okeanske struje i vazdušne mase koje donose zimske padavine. Pet glavnih mediteranskih regiona sveta su Sredozemni basen u severozapadnoj Afroevroaziji, obalska Kalifornija u Sjedinjenim Državama, jugozapad Australije, Zapadni rt Južne Afrike i južna i jugozapadna obala Čilea.

Suptropska visoravan (Cfb, Cwb)

Regioni u kojima se nalazi okeanska klima (Cfb, Cfc, Cwb, Cwc).

Ovo su varijante suptropske klime koje se nalaze na visoravnima ili planinskim sistemima na velikim nadmorskim visinama, bilo u tropima ili suptropima. One imaju karakteristično blage temperature tokom cele godine, sa četiri godišnja doba u suptropima i bez obeleženih godišnjih doba u tropima, pri čemu poslednje obično ostaju blage do hladnih tokom većeg dela godine.

Srednje geografske širine

Ove klime se javljaju u srednjim geografskim širinama, između približno 23,5° i 66,5° severno, i 23° i 66,5° južno, i one su sa najravnomernijim uticajem od ekvatora i polova, i u najvećoj meri su prototipične umerene klime sa tipičnim jasan obrazac za četiri godišnja doba. U njima temperature ostaju relativno hladne tokom većeg dela godine, za razliku od blagih i toplih u suptropima i hladnih u subpolarnoj zoni.

Okeanska (Cfb)

Okeansku klimu stvara kopneni tok od hladnih okeana visokih geografskih širina ka njihovom zapadu. Ovo uzrokuje da klima ima hladna leta i hladne (ali ne hladne) zime, kao i relativnu vlažnost i padavine ravnomerno raspoređene tokom godine. Ove klime su često oblačne, i prilično su blaže zimi i leti u poređenju sa drugim umerenim klimama. Godišnje padavine su raspoređene tokom cele godine. Regioni sa ovom klimom uključuju severozapadnu Evropu, severozapad Severne Amerike, jugoistočnu i jugozapadnu Južnu Ameriku, jugoistočnu Australiju i veći deo Novog Zelanda.

Subpolarna zona

Ovo su umerene klime koje se u poređenju sa suptropima nalaze na ivici umerenog pojasa ka polu. Zbog toga i dalje imaju četiri primetna godišnja doba, uključujući i jedno toplije, ali su daleko više pod uticajem polarnih zona nego bilo koje druge osim veoma polarnih klima (klima tundre i ledene kape).

Subpolarna okeanska (Cfc, Cwc, Csc)

Oblasti sa subpolarnom okeanskom klimom karakterišu okeansku klimu, ali se obično nalaze bliže polarnim regionima. Kao rezultat njihove lokacije, ovi regioni imaju tendenciju da se nalaze na hladnom kraju okeanske klime. Snežne padavine su ovde češće nego u drugim okeanskim klimama. Subpolarne okeanske klime su manje sklone temperaturnim ekstremima od subarktičke ili kontinentalne klime, sa blažim zimama od ovih klima. Ova varijanta okeanske klime nalazi se u delovima priobalnog Islanda, Farskih ostrva, delova Škotske, severozapadnih obalskih područja Norveške, kao što su Lofoti, a na nekim ostrvima doseže do 70° severno, visoravni blizu obale jugozapadne Norveške, Aleutskim ostrvima Aljaske i severnim delovima aljaskog Panhandla, nekim delovima južne Argentine i Čilea (mada se većina regiona još uvek klasifikuje kao kontinentalni subantarktik), i nekoliko planinskih oblasti Tasmanije, australijskih i južnih Alpa/Ka Tiritiri o te Moana. Ova vrsta klime se čak nalazi u veoma udaljenim delovima Papuanskog gorja u Indoneziji. Klasifikacija koja se koristi za ovaj režim je Cfc. U većini pomorskih oblasti pogođenih ovim režimom, temperature iznad 20 °C (68 °F) su ekstremni vremenski događaji, čak i usred leta. Temperature iznad 30 °C (86 °F) su zabeležene u retkim prilikama u nekim oblastima ove klime, a zimi temperature do -20 °C (−4 °F) su retko zabeležene u nekim oblastima.

Ljudski aspekti

Demografija, fauna i flora

Velika većina svetske ljudske populacije živi u umerenim zonama, posebno na severnoj hemisferi, zbog veće površine kopna. Najveći opisani broj taksona u umerenom regionu nalazi se u južnoj Africi, gde je opisano oko 24.000 taksona (vrsta i infraspecifičnih taksona), ali autohtona fauna i flora ovog regiona nema veliki kulturni značaj za većinu ljudske populacije sveta koja živi u umerenim zonama severne hemisfere, već ima samo ekološki značaj.

Poljoprivreda

Poljoprivreda je praksa velikih razmera u umerenim regionima (osim borealnih/subarktičkih regiona) zbog obilnih padavina i toplih leta, jer se većina poljoprivrednih aktivnosti odvija u proleće i leto, hladne zime imaju mali uticaj na poljoprivrednu proizvodnju. Ekstremne zime ili leta imaju ogroman uticaj na produktivnost poljoprivrede.

Urbanizacija

Umereni regioni imaju većinu svetskog stanovništva, što dovodi do velikih gradova. Postoji nekoliko faktora zašto se klima velikih gradskih predela razlikuje od klime ruralnih područja. Jedan faktor je jačina stope upijanja građevinskih objekata i asfalta, koja je veća od prirodnog zemljišta. Drugi značajni faktor je sagorevanje fosilnih goriva iz zgrada i vozila. Ovi faktori su doveli do toga da je prosečna klima gradova toplija od okolnih područja.

Vidi još

• Topla klima
• Žarka klima
• Hladna klima

Literatura

• Mastilo, N. (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
• Beck, Hylke E.; Zimmermann, Niklaus E.; McVicar, Tim R.; Vergopolan, Noemi; Berg, Alexis; Wood, Eric F. (30. 10. 2018). „Present and future Köppen-Geiger climate classification maps at 1-km resolution”. Scientific Data (na jeziku: engleski). 5: 180214. Bibcode:2018NatSD...580214B. ISSN 2052-4463. PMC 6207062 . PMID 30375988. doi:10.1038/sdata.2018.214. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Köppen, Wladimir (1884). Prevod: Volken, E.; Brönnimann, S. „Die Wärmezonen der Erde, nach der Dauer der heissen, gemässigten und kalten Zeit und nach der Wirkung der Wärme auf die organische Welt betrachtet” [The thermal zones of the earth according to the duration of hot, moderate and cold periods and to the impact of heat on the organic world)]. Meteorologische Zeitschrift (objavljeno 2011). 20 (3): 351—360. Bibcode:2011MetZe..20..351K. doi:10.1127/0941-2948/2011/105. Arhivirano iz originala 2016-09-08. g. Pristupljeno 2016-09-02 — preko http://www.ingentaconnect.com/content/schweiz/mz/2011/00000020/00000003/art00009. 
• Rubel, F.; Kottek, M (2011). „Comments on: 'The thermal zones of the Earth' by Wladimir Köppen (1884)”. Meteorologische Zeitschrift. 20 (3): 361—365. Bibcode:2011MetZe..20..361R. doi:10.1127/0941-2948/2011/0258. 
• Köppen, Wladimir (1918). „Klassification der Klimate nach Temperatur, Niederschlag and Jahreslauf”. Petermanns Geographische Mitteilungen. 64. str. 193—203, 243—248 — preko http://koeppen-geiger.vu-wien.ac.at/koeppen.htm. 
• Köppen, Wladimir (1936). „C”. Ur.: Köppen, Wladimir; Geiger (publisher), Rudolf. Das geographische System der Klimate [The geographic system of climates] (PDF). Handbuch der Klimatologie. 1. Berlin: Borntraeger. Arhivirano (PDF) iz originala 2016-03-04. g. Pristupljeno 2016-09-02. 
• Geiger, Rudolf (1954). „Klassifikation der Klimate nach W. Köppen” [Classification of climates after W. Köppen]. Landolt-Börnstein – Zahlenwerte und Funktionen aus Physik, Chemie, Astronomie, Geophysik und Technik, alte Serie. Berlin: Springer. 3. str. 603—607. 
• Geiger, Rudolf (1961). Überarbeitete Neuausgabe von Geiger, R.: Köppen-Geiger / Klima der Erde. 
• Kottek, Markus; Grieser, Jürgen; Beck, Christoph; Rudolf, Bruno; Rubel, Franz (2006). „World Map of the Köppen-Geiger climate classification updated” (PDF). Meteorologische Zeitschrift. 15 (3): 259—263. Bibcode:2006MetZe..15..259K. doi:10.1127/0941-2948/2006/0130. 
• McKnight, Tom L; Hess, Darrel (2000). „Climate Zones and Types”. Physical Geography: A Landscape Appreciation. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-020263-5.