Frankofonija

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Frankofonija (film).

Međunarodna organizacija Frankofonija
l'Organisation internationale de la Francophonie  (francuski)
Zastava Frankofonije
Skraćenica	OIF
Moto	Jednakost, komplementarnost, solidarnost
Osnovana	20 mart 1970
Tip	međunarodna organizacija
Sedište	Pariz, Francuska
Članovi	54 punopravne, 7 pridruženih i 27 posmatrača
Službeni jezici	francuski
Rukovodioci	Generalni sekretar: Luiz Mušikivabo (Ruanda) Generalni sekretar Generalne skupštine: Žak Krabal (Francuska) Predsednik Generalne skupštine: Fransoa Paradi (Kanada)
Veb-sajt	https://www.francophonie.org

Međunarodna organizacija Frankofonija (OIF) je međunarodna organizacija koja predstavlja skup država, zemalja i regija koje koriste francuski kao nacionalni jezik, službeni jezik, jezik međunarodne komunikacije i kao radni jezik. Frankofonija je francuski izraz, skovan 1880. od strane francuskog geografa Onezima Reklija (Onésime Reclus), brata Elizeja Reklija (Elisée Reclus), kojim je označio zajednicu ljudi i država koje koriste francuski jezik.

Frankofoniju čini 53 zemlje članice, dve (Kipar, Gana) pridružene zemlje i trinaest zemalja (Jermenija, Austrija, Hrvatska, Gruzija, Mađarska, Litvanija, Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Srbija, Ukrajina i Mozambik) posmatrača na samitima ove organizacije. U svakoj od ovih zemalja francuski jezik se koristi bar u minimalnoj meri. Nekoliko zemalja članica imaju loš nivo zaštite ljudskih prava i demokratije. Predložene mere u vidu sankcija su raspravljane nekoliko puta, ali nisu odobrene.

Moderna Frankofonija je stvorena 1970. Njen moto je jednakost, komplementarnost i solidarnost (égalité, complémentarité, solidarité). U početku, Frankofonija je bila mali klub severnih zemalja u kojima se priča francuski, dok je danas to važna međunarodna organizacija čije zemlje članice sarađuju na polju kulture, nauke, ekonomije, pravde i mira. Zajedno sa ostalim organizacijama kao što je UNESKO, Frankofonija radi na razvijanju lingvistike i kulture u eri globalizma. Tesno sarađuje sa nekim sličnim organizacijama španskog i portugalskog jezika (videti: Latinska unija i Zajednica zemalja portugalskog jezika).

Struktura

Međunarodna organizacija Frankofonija ima status posmatrača na sednicama Saveta bezbednosti UN.

Samiti

Samiti Frankofonije se održavaju svake dve godine, kada lideri zemalja članica imaju mogućnost da sretnu i razviju strategije i ciljeve organizacije. Važno je napomenuti da je originalni osnivač Frankofonije bio Samuel de Šamplen (Samuel de Champlain).

Prethodni samiti

• Pariz, Francuska (1986)
• Kvebek, Kanada (1987)
• Dakar, Senegal (1989)
• Pariz, Francuska (1991)
• Mauricijus (1993)
• Kotonou, Benin (1995)
• Hanoj, Vijetnam (1997)
• Monkton, Kanada (1999)
• Bejrut, Liban (2002)
• Uagadugu, Burkina Faso (2004)
• Bukurešt, Rumunija (2006)
• Grad Kvebek, Kanada, (2008) (povodom 400 godina od osnivanja grada Kvebeka)
• Montre, Švajcarska (2010)
• Kinšasa, Demokratska Republika Kongo (2012)
• Antananarivo, Madagaskar (2014)
• Dakar, Senegal (2016)
• Jerevan, Jermenija (2018)
• Đebra, Tunis (2020)

Stalni savet

Stalni savet Frankofonije se sastoji od ambasadora zemalja članica i, kao ministarskim konferencijama, njegov glavni zadatak je planiranje budućih samita i nadgledanje implementacije odluka samita na bazi „dan za danom“.

Međuvladina agencija

Međuvladina agencija Frankofonije je glavni operator kulturne, naučne, tehničke, ekonomske i pravničke kooperacije programa i odluka samita. Sedište Agencije je u Parizu, a tri ogranka se nalaze u Librvilu (Gabon), Lomeu (Togo) i Hanoju (Vijetnam).

Članovi

Svetska mapa frankofosnkih zemalja i učesnica.

Službeni spisak članica je dostupan na internet prezentaciji Frankofonije.

Po kontinentima:

Evropa

• Francuska
• Albanija
• Belgija (samo Valonija)
• Bugarska
• Grčka
• Luksemburg
• Severna Makedonija
• Moldavija
• Monako
• Rumunija
• Švajcarska

• Pridružene članice:
  • Kipar
  • Kosovo
  • Srbija

• Posmatrači:
  • Australija
  • Jermenija
  • Češka
  • Hrvatska
  • Letonija
  • Litvanija
  • Mađarska
  • Mozambik
  • Poljska
  • Slovačka
  • Slovenija
  • Gruzija
  • Ukrajina

Severna i Južna Amerika

• Kanada
  • Nju Bransvik (učestvuje vlada)
  • Kvebek (učestvuje vlada)
  • Ontario (posmatrač, ali moguće članstvo u budućnosti))
• SAD
  • Luizijana (posmatrač, ali moguće članstvo u budućnosti))
• Dominikanska Republika
• Haiti
• Sveta Lucija
• Francuske prekomorske teritorije:
  • Gvadelup
  • Francuska Gvajana
  • Sen Pjer i Mikelon

Afrika

• Benin
• Burkina Faso
• Burundi
• Zelenortska Ostrva
• Centralnoafrička Republika
• Čad
• Komori
• Kongo
• Obala Slonovače
• DR Kongo
• Džibuti
• Egipat
• Ekvatorijalna Gvineja
• Gabon
• Andora
• Gvineja
• Gvineja Bisao
• Madagaskar
• Mali
• Mauritanija
• Mauricijus
• Maroko
• Niger
• Ruanda
• Sao Tome i Prinsipe
• Senegal
• Sejšeli
• Togo
• Tunis

Azija

• Kambodža
• Laos
• Liban
• Vijetnam

Okeanija

• Vanuatu

Vidi još

• Francusko kolonijalno carstvo
• Kolonizacija Afrike
• Kulturna raznolikost
• Obrazovanje
• Zajednica država portugalskog jezika
• Latinska unija
• Komonvelt

Napomene

* ^ Republika Kosovo (alb. Republika e Kosovës) jednostrano je proglašena država na teritoriji Republike Srbije, protivno Ustavu Srbije i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prema Rezoluciji 1244, cela teritorija Kosova i Metohije, pravno gledano, nalazi se u sastavu Srbije dok ne bude postignuto konačno rešenje. Srbija ne priznaje jednostrano otcepljenje, po međunarodnom pravu, njene teritorije, preciznije autonomne pokrajine pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija (UNMIK). Vlada sa sedištem u Prištini ima defakto vlast nad većinom teritorije, dok pojedine strukture Srbije funkcionišu na severu i u srpskim enklavama.

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt