Frančesko Petrarka

Frančesko Petrarka
Frančesko Petrarka
Lični podaci
Datum rođenja	(1304-07-20)20. jul 1304.
Mesto rođenja	Areco,
Datum smrti	18. jul 1374.(1374-07-18) (69 god.)
Mesto smrti	Arkva Petrarka, Mletačka republika
Obrazovanje	Univerzitet u Monpeljeu, Univerzitet u Bolonji

Frančesko Petrarka (ital. Francesco Petrarca; Areco, 20. juli 1304 — Arkva Petrarka, 18/19. juli 1374) bio je italijanski pesnik na narodnom i latinskom jeziku, humanista, autor Kanconijera.

Biografija

Frančesko Petrarka rođen je u Arecu u Toskani. Sin je Pjetra di Parence, beležnika u Firenci koji je sebe prozvao Petrako (Petrarka je kasnije uzeo humanistički oblik ovog imena), i majke Elete Kaniđani. Detinjstvo je proveo u Inčizi, Avinjonu i Pizi. Studirao je pravo na univerzitetu u Monpeljeu i u Bolonji. U Avinjonu je kasnije radio kao dvorski savetnik, a na papskom dvoru uspeo je da se istakne naročito svojom rečitošću, odličnim poznavanjem klasične kulture i svojim prvim pesmama na toskanskom narodnom jeziku. Za njegov boravak na dvoru vezuje se i susret sa Laurom (kako tvrdi sam Petrarka, sreli su se 6. aprila 1327). Godine 1330. postao je kanonik što ga je obavezivalo na celibat, ali nije morao da se zaredi, ali to ga nije sprečilo da ima dvoje dece. Putovao je, učestvovao u javnom životu, a uz to se bavio i književnošću. Bio je izaslanik pape i mnogih važnih ljudi svoga doba, a bavio se i diplomatijom. Bio je i kulturno-politički posrednik između dva najvažnija politička centra toga doba u Italiji, između Venecije i Milana. Osmog aprila godine 1341. krunisan je lovorovim vencem na Kapitolu u Rimu. Bio je poeta laureatus pre nego što je napisao mnoga dela po kojima je kasnije postao poznat. Veoma teške godine za Petrarku bile su četrdesete godine kada su preminuli neki za njega veoma važni ljudi, među njima i Laura (1348). Umro je u Arkvi 1374. godine.

Laura i poezija

Dana 6. aprila 1327. nakon što je Petrarka odustao od svešteničkog poziva, prizor žene zvane "Laura" u crkvi Sainte-Claire d'Avignon u njemu je probudio trajnu strast, slavljenu u Rerum vulgarium fragmenta („Fragmenti pučkih pitanja“). Laura je možda Laura de Noves, supruga grofa Huga de Sadea. U Petrarkinom delu o Lauri ima malo podataka, osim što je ona ljupka za pogled, plave kose, skromnog, dostojanstvenog stava. Laura i Petrarka imali su malo ili nimalo ličnog kontakta. Prema njegovom "Secretum", ona ga je odbila jer je već bila udata. Svoja osećanja je usmerio u ljubavne pesme koje su bile uzbudljive, a ne ubedljive, i napisao je prozu koja je pokazala prezir prema muškarcima koji traže žene.

Po njenoj smrti 1348. godine, pesnik je ustanovio da je njegova tuga podjednako teška koliko i njegov nekadašnji očaj. Kasnije je u svom „Pismu potomstvu“ Petrarka napisao: „U svojim mlađim danima neprestano sam se borio sa velikom, ali čistom ljubavnom vezom - mojom jedinom, i borio bih se s tim da duže nije postojala prerana smrt, gorka, ali spasonosna za mene, ugasio je rashlađujući plamen. Svakako bih voleo da kažem da sam uvek bio potpuno oslobođen želja tela, ali lagao bih kad bih to učinio."

U opisu Laure postoji psihološki realizam, mada Petrarka uveliko crpi konvencionalizovane opise ljubavi i ljubavnika iz trubadurskih pesama i druge literature o dvorskoj ljubavi. Njeno prisustvo mu izaziva neizrecivu radost, ali njegova neuzvraćena ljubav stvara neizdržive želje, unutrašnje sukobe između žarkog ljubavnika i mističnog hrišćanina, čineći ih nemogućim za pomiriti. Petrarkina potraga za ljubavlju dovodi do beznađa i nepomirljive teskobe, kao što to izražava u nizu paradoksa Rima 134 „ "Pace non trovo, et non ò da far guerra;/e temo, et spero; et ardo, et son un ghiaccio" odnosno "Ne nalazim mira, a ipak ne ratujem: / i strah, i nada: i vatra, a ja sam led".

Petrarka kao humanista

Petrarka je pokazivao veliku ljubav prema antičkim piscima, kao i prema latinskom jeziku. Pisanje je ono što ga povezuje sa piscima slavne antike, sa kojima stalno treba voditi razgovor. Petrarka se zalaže i za podražavanje antičkih uzora, i to za podražavanje u obliku, jeziku i stilu. Međutim, smatra da ne bi trebalo da se podražava stil samo jednog pisca, već treba uočiti kvalitete više njih i te kvalitete podražavati. Bio je veliki protivnik sholastike i aristotelizma, strana su mu sva duboko naučno utemeljena istraživanja i shvatanja sveta, proračuni i glomazni filozofski sistemi. Veliku pažnju poklanja filozofiji morala i ispitivanju čovekovih unutrašnjih sadržaja.

Njegovi najveći uzori i autori koji su na njega najviše uticali jesu Ciceron, Seneka, Avgustin i posredno Platon (ali nema uticaja Platona koji se tiče ljubavi, već samo dijaloga). Petrarka pokušava da pokaže da postoji kontinuitet između antičke i hrišćanske misli. Njegova filozofija može se nazvati hrišćanskim humanizmom.

Stvaralaštvo

Problem jezika

Najveći deo Petrarkinog rada napisan je na latinskom. On svoja dela na latinskom opisuje kao uzvišenija, dok o delima na narodnom jeziku govori kao o nebitnim sitnicama. Jezik Petrarkine proze isključivo je latinski. On je, međutim, do kraja života radio na ispravljanju i sređivanju svoje zbirke Rima pokazujući veliku brigu i za dela na narodnom jeziku. Glavni postupak Petrarkinog pisanja nalazi se u takozvanom ponovnom pisanju, tj. stalnom iščitavanju i prepravljanju već napisanih tekstova. U svojim delima na latinskom jeziku, on taj jezik želi da dovede do savršenstva. Verovao je da će mu večitu slavu doneti dela napisana na latinskom, ali dogodilo se savim suprotno, slavu su mu sačuvale pesme napisane na narodnom jeziku.

Pisma

Pisma koja je Petrarka razmenjivao sa svojim prijateljima, nisu obični i na brzinu napisani tekstovi. Pisma su sakupljena i posle više detaljnih revizija svrstana u zbirke pisama od kojih su najpoznatije Prijateljska pisma i Staračka pisma. U većini pisama želeo je da iskaže svoja shvatanja o poeziji i o životu uopšte. Mnoga su sastavljena sa namerom da iskaže neke svoje ideje. Za ove zbirke karakteristična je velika raznovrsnost tema, od čega su najzastupljenija filološka i književna pitanja, a ima i filozofskih i teoloških razmišljanja. Oseća se veliki uticaj Ciceronovih pisama, kao i Senekinih "Epistolae morales".

Dela na latinskom jeziku

Od dela na latinskom, napisao je poemu Afrika zahvaljujući kojoj je dobio lovorov venac. U delu je opevan Drugi punski rat, a oseća se težnja ka povezivanju slavne rimske prošlosti i Italije. U delu Pastirski spev koji je zbirka od dvanaest ekloga, oseća se jak uticaj Vergilijevih Bukolika. Na latinskom jeziku napisao je i Pisma u stihu, kao i sedam psalama Pokajnički psalmi. Petrarkino delo O slavnim ljudima sastoji se od biografija trideset i šest antičkih likova, a nikada nije dobilo svoju konačnu verziju. Sastavio je i četiri knjige istorijskih anegdota pod nazivom Knjige o spomena vrednim stvarima, a napisao ga je sakupljajući primerke iz antičkih vremena. Napisao je i Sirijski itinerer koji predstavlja neku vrstu arheološko-geografskog vodiča."Najpoznatija moralistička rasprava jeste O samotnom životu." Delo jeste pohvala usamljenosti, odnosno takvom životu u kome se čovek nalazi u samoći prirode, piše i dopisuje se sa odabranim prijateljima i proživljava hrišćanske vrednosti, a sav intelektualni napor usmeren je ka ispitivanju sebe. Predstavlja hvaljenje vita contemplativa nasuprot vita activa koji podrazumeva učestvovanje u društvenim događajima. Petrarka je uvek nastojao da usaglasi ove dve krajnosti, kao i da istakne vrednost aktivnog života koji je u srednjem veku bio malo cenjen. Napisao je delo O pobožnoj dokolici, kao i raspravu O pomoćima u dobroj i zloj sreći, a napisao je i brojne polemike.

Moja tajna

Delo Moja tajna veoma je značajno za razumevanje Petrarkine intime. Delo je osmišljeno kao razgovor pesnikov sa Avgustinom i to u prisustvu istine, a organizovano je u tri knjige. Petrarka ovde govori o svojim unutrašnjim protivrečnostima, a delo predstavlja unutrašnju analizu pesnikove duše. Avgustin, međutim, ne predstavlja neku osobu koja se nalazi van pesnikove ličnosti, on je odraz jednog dela pesnikove duše, onog dela koji mu govori kako treba ispravno postupati, dok je sam pesnik oličenje stvarnog Petrarkinog ponašanja. U delu ne dolaze u sukob dve ličnosti, već dve krajnosti jedne ličnosti, odnosno piščevog ja. Pesnik na kraju obećava da će pokušati da što bolje spozna samog sebe sakupljajući razbacane krhotine svoje duše.

Kanconijer

Kanconijer Frančeska Petrarke predstavlja jednu od najpoznatijih i najuticajnijih zbirki pesama u svetskoj književnosti. Predstavlja pesničku žižu iz koje su rasejane pesničke odlike renesanse. Izvršilo je uticaj na čitavu epohu i na generacije pesnika nakon Petrarke, na tzv. petrarkiste. Zbirka je poznata i pod nazivima Rime ili Rasute rime. U zbirci se nalazi 366 pesama koje su numerisane i nemaju naslov (317 soneta, 29 kancona, 9 sestina, 7 balada, 4 madrigala). Kanconijer je inspirisan Petrarkinom platonskom ljubavlju prema Lauri, a sadržina, sa nekolicinom izuzetaka, prati ovu ljubavnu istoriju. Neki ovo delo smatraju lirskim romanom uviđajući da u Kanconijeru postoje intervali u koje se pesme mogu razdeliti, dok su drugi skloni da u njemu vide skup fragmenata pesnikovih osećanja, od čega nije želeo da napravi jednu veliku ljubavnu pesmu. Svaka pesma je samostalna i shvatljiva po sebi, nema velike raznolikosti sižea, opisana je gomila malih zgoda koje nisu međusobno povezane, ali osnova ipak ostaje ista. Nema niti pravog istorijskog sleda. Zbirka se može podeliti na dve celine, prvu celinu čine pesme koje govore o trenucima pre Laurine smrti, dok druga iskazuje Petrarkina osećanja i razmišljanja prouzrokovana Laurinom smrću. Kanconijer počinje obraćanjem čitaocima kojima iznosi istoriju svoje ljubavi od trenutka kada je prvi put ugledao Lauru i kad ga je Amor pogodio ljubavnom strelom. Odnos prema Amoru kod Petrarke je ambivalentan. Svestan je da mu ljubav donosi ushićenje, ali nekad i bol, i tada ga mrzi. Takođe, Amor za Petrarku predstavlja personifikovanu ljubav, deo je pesnika, koji deli svoje sopstvo ne bi li imao sagovornika. Razna osećanja i situacije smenjuju se u Kanconijeru jedna za drugom, a nekad su pojedina osećanja ograničena samo na jedan sonet. Laura u Kanconijeru nije prikazana kao prava žena, već je nerealna. Mnogi su smatrali da ona zapravo nije ni postojala. Petrarka je pre svega opevao Laurinu lepotu, kao i detalje te lepote od kojih su kasnije petrarkisti sastavili idealan lik žene. Ona je lepša od svih, ona je božanska. Ali, ona u sebi ima i nečeg konvencijalnog, Petrarka je zamišlja onako kako bi svi zamišljali idealnu ženu, njena lepota prikazana je prema unapred zamišljenom obrascu. Osim što je lepa, ona je i dobra, u njoj se ostvaruje antički ideal kalokagatije. Za Petrarku ona uzrok sveg savršenstva, put do Boga, od nje dolazi sva vrlina i svetlost. U nekim trenucima govori o njoj kao o svojoj propasti. Petrarka je prikazuje u protivrečnostima, nekada je ponizna, nekada gorda, ona je za njega slatka neprijateljica. Laura za Petrarku predstavlja stalnu želju koju on ne može zadovoljiti, ali je ona istovremeno i razlog života. Što se više ide prema kraju Kanconijera, to se više sećanja na Lauru prepliću sa priznavanjem Boga, da bi se Kanconijer završio molitvom Bogorodici da ga Bog primi u večni mir. Petrarka je na narodnom jeziku napisao i delo Trijumfi, koje je imalo znatno jasniju spoljašnju strukturu od Kanconijera.

Dante i Petrarka

Petrarka je veoma daleko od Dantea i njegove Božanstvene Komedije. Uprkos metafizičkoj temi, Komedija je duboko ukorenjena u kulturni i društveni milje prelaznog veka u Firenci: Danteov uspon na vlast (1300) i progonstvo (1302); njegove političke strasti pozivaju na "nasilnu" upotrebu jezika, gde koristi sve registre, od niskih i trivijalnih do uzvišenih i filozofskih. Petrarka je priznao Bokaču da nikada nije pročitao Komediju. Danteov se jezik razvija vremenom, od dvorske ljubavi njegovih ranih stilnovističkih Rime and Vita nuova do Convivio and Divina Commedia, gde je njegova muza Beatriče boginja filozofije.

Suprotno tome, Petrarkin način razmišljanja i stila relativno su jednolični tokom njegovog života - mnogo je vremena proveo revidirajući kantonijerske pesme i sonete umesto da prelazi na nove teme ili poeziju. Ovde sama poezija pruža utehu za ličnu tugu, mnogo manje za filozofiju ili politiku (kao kod Dantea), jer se Petrarka bori unutar sebe (senzualnost nasuprot misticizmu, profano nasuprot hrišćanskoj literaturi), a ne protiv bilo čega izvan sebe.

Snažna moralna i politička uverenja koja su inspirisala Dantea pripadaju srednjem veku i libertarijanskom duhu komune; Petrarkine moralne dileme, njegovo odbijanje da zauzme stav u politici, njegov opčinjavajući život upućuju na drugi smer ili vreme.

Filozofija

Petrarku tradicionalno zovu ocem humanizma, a mnogi ga smatraju i „ocem renesanse“. Petrarka je umesto toga tvrdio da je Bog ljudima dao svoj ogromni intelektualni i kreativni potencijal kako bi ga u najvećoj meri iskoristili.Inspirisao je humanističku filozofiju koja je dovela do intelektualnog procvata renesanse. Verovao je u ogromnu moralnu i praktičnu vrednost proučavanja drevne istorije i književnosti - odnosno proučavanja ljudske misli i delovanja. Petrarka je bio pobožni katolik i nije video sukob između ostvarenja čovekovog potencijala i vere.

Kao vrlo introspektivan čovek, on je snažno oblikovao urođeni humanistički pokret, jer su mnoge unutrašnje sukobe i stavove izražene u njegovim spisima zaplenili renesansni filozofi humanisti i neprestano raspravljali o tome narednih 200 godina. Na primer, Petrarka se borio sa pravilnim odnosom između aktivnog i kontemplativnog života i uklonio je naglašavanje važnosti samoće i učenja. U jasnom neslaganju sa Danteom, 1346. godine Petrarka je u svojoj De vita solitaria tvrdio da je papa Selastin Peti odbio papinstvo 1294. godine i da je to vrstan primer samotarskog života.

Kasnije se političar i mislilac Leonardo Bruni (1370–1444) založio za aktivni život, odnosno „građanski humanizam“. Kao rezultat toga, određeni broj političkih, vojnih i verskih vođa tokom renesanse bio je prikučen idejom da njihovo traženje ličnog ispunjenja treba biti utemeljeno na klasičnom primeru i filozofskom razmišljanju.

Nasleđe

Petrarkin uticaj vidljiv je u radovima Serafina Kimineleja iz Akvileje (1466–1500) i u delima Marina Držića (1508–1567) iz Dubrovnika.

Kompozitor romantizma Franc List postavio je tri Petrarkina soneta (47, 104 i 123) za muziku za glas, Tre sonetti del Petrarca, koju će kasnije prevesti za solo klavir da bi ga uvrstio u Années de Pèlerinage. List je postavio i pesmu Viktora Iga, "O quand je dors" u kojoj su Petrarka i Laura pozvani kao epitet erotske ljubavi.

U novembru 2003. objavljeno je da će patološki anatomisti ekshumirati Petrarkino telo iz njegovog kovčega u Arquà Petrarca, kako bi proverili izveštaje iz 19. veka da bio visok 1,83 metra, što bi bilo visoko za njegov period . Tim sa Univerziteta u Padovi takođe se nadao da će rekonstruisati njegov kranijum kako bi stvorili kompjuterizovanu sliku njegovih karakteristika koja bi se poklapala sa njegovim 700. rođendanom.

Grobnicu je otvorio prethodno 1873. godine profesor Đovani Kanestrini, takođe sa Univerziteta Padova. Kada je grobnica otvorena, lobanja je otkrivena u fragmentima i DNK testom je otkriveno da lobanja nije Petrarkina.

Istraživači su doduše prilično sigurni da je telo u grobnici Petrarkino, zbog činjenice da skelet nosi dokaze o povredama koje je Petrarka spomenuo u svojim spisima, uključujući udarac magarca kada je imao 42 godine.

Dela

• Francesco Petrarca, Moja tajna (preveo Frano Čale), Grafički zavod Hrvatske, 1987.
• Frančesko Petrarka, Soneti i kancone (preveo Musić Srđan), Rad, 1964.
• Frančesko Petrarka, Kanconijer (preveo Ivan Lalić), Prosveta, 1968.
• Francesco Petrarka, Kanconijer (preveo Frano Čale), Nakladni zavod Matice hrvatske, 1974.
• Frančesko Petrarka, Dva dijaloga radosti s razumom (preveo Sinan Guđević), Mostovi, 1992.
• Frančesko Petrarka, Pjesme Lauri (preveo Maroević Tonko), Znanje, 1982.
• Frančesko Petrarka, Kanconijer (preveli Ivan V. Lalić, Stevan Raičković, Ljubomir Simović, Olinko Delorko), Gutenbergovca galaksija, 1996.
• Frančesko Petrarka, Kanconijer (preveli Ivan V. Lalić, Stevan Raičković, Ljubomir Simović, Olinko Delorko), Knjiga-komerc, 2007.

Prevodi na engleski

• Francesco Petrarch (2005). Letters on Familiar Matters (Rerum familiarium libri),. Prevod: Aldo S. Bernardo. New York: Italica Press. . Volume 1, Books 1–8; Volume 2, Books 9–16; Volume 3, Books 17–24
• Francesco Petrarch (2005). Letters of Old Age (Rerum senilium libri),. Prevod: Aldo S. Bernardo, Saul Levin & Reta A. Bernardo. New York: Italica Press. . Volume 1, Books 1–9; Volume 2, Books 10–18
• Francesco Petrarch, My Secret Book, (Secretum), translated by Nicholas Mann. Harvard University Press
• Francesco Petrarch, On Religious Leisure (De otio religioso), edited &. . New York: Italica Press. 2002. 
• Francesco Petrarch, The Revolution of Cola di Rienzo, translated from Latin and edited by Mario E. Cosenza; 3rd, revised, edition by Ronald G. Musto (New York; Italica Press, 1996)
• Francesco Petrarch, Selected Letters, vol. 1 and 2, translated by Elaine Fantham. Harvard University Press

Literatura

• Frančesko de Sanktis, Kritički eseji, Kultura (prevela Bakotić-Mijušković, Vera), 1960.
• Frano Čale, Petrarka i petrarkizam, Školska knjiga, 1971.
• Giulio Ferroni, Istorija italijanske književnosti, tom 2, CID, 2005.
• Euđenio Garen, Italijanski humanizam: filozofija i građanski humanizam u renesansi, Književna zajednica Novog Sada, 1988.
• Bogdan Suhodolski, Moderna filozofija čoveka, Nolit, 1972.
• Frano Čale, Frančesko Petrarka, Književna smotra, br. 3, 1980.
• Frano Čale, Petrarka i petrarkizam u slavenskim zemljama: radovi međunarodnog simpozija, Liber, 1978.
• Hugo Estensoro, Reci Lauri da je volim, prevela Nataša Vavan, Zlatna greda, 2005, br. 41.
• Mirka Zogović, Književna prožimanja, Rad, 2000.
• Milutin Golević, „Na lepom licu i smrt beše lepa”, Stvaranje, 1995, br. 11-12.
• Bartlett, Kenneth R. (1992). The Civilization of the Italian Renaissance; a Source Book. Lexington: D.C. Heath and Company. ISBN 978-0-669-20900-6. 
• Bishop, Morris. "Petrarch." In J. H. Plumb (Ed.). Renaissance Profiles. New York: Harper & Row. 1961. pp. 1–17. ISBN 978-0-06-131162-8.  .
• Hanawalt, A. Barbara (1998). The Middle Ages: An Illustrated History pp. 131–132 New York: Oxford University Press
• James, Paul (2014). „Emotional Ambivalence across Times and Spaces: Mapping Petrarch's Intersecting Worlds”. Exemplaria. 26 (1): 81—104. S2CID 191454887. doi:10.1179/1041257313z.00000000044. 
• Kallendorf, Craig (Feb. 1996). „The Historical Petrarch”. The American Historical Review. 101 (1): 130—141. JSTOR 2169228. doi:10.2307/2169228. 
• Bernardo, Aldo (1983). "Petrarch." In Dictionary of the Middle Ages, volume 9
• Celenza, Christopher S. (2017). Petrarch: Everywhere a Wanderer. London: Reaktion. ISBN 978-1780238388. 
• Hennigfeld, Ursula (2008). Der ruinierte Körper. Petrarkistische Sonette in transkultureller Perspektive. Würzburg, Königshausen & Neumann. 2008. ISBN 978-3-8260-3768-9.
• Hollway-Calthrop, Henry Calthrop (1907). Petrarch: His Life and Times. Methuen & Company. ISBN 9780827431270.  Hollway-Calthrop, Henry (1907). https://books.google.com/books?vid=0Y9dzDlLqgfgW4PU6OS1Pg&id=4dNYA_MLAC8C Petrarch: His Life and Times], Methuen. From Google Books
• Kohl, Benjamin G. (1978). „Francesco Petrarch: Introduction; How a Ruler Ought to Govern His State”. Ур.: Benjamin G. Kohl; Ronald G. Witt. The Earthly Republic: Italian Humanists on Government and Society. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. стр. 25—78. ISBN 978-0-8122-1097-2. 
• Nauert, Charles G. (2006). Humanism and the Culture of Renaissance Europe: Second Edition. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-54781-9. 
• Rawski, Conrad H.. Petrarch's Remedies for Fortune Fair and Foul A Modern English Translation of De remediis utriusque Fortune, with a Commentary. 1991. ISBN 978-0-253-34849-4.
• Petrarca, Francesco. Petrarch, the First Modern Scholar and Man of Letters: A Selection from His Correspondence with Boccaccio and Other Friends, Designed to Illustrate the Beginnings of the Renaissance. G. P. Putnam's sons. ISBN 9780837121673. 
• Kirkham, Victoria and Armando Maggi (2009). Petrarch: A Critical Guide to the Complete Works. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-43741-5. 
• * A. Lee (2012). Petrarch and St. Augustine: Classical Scholarship, Christian Theology and the Origins of the Renaissance in Italy. Leiden: Brill. ISBN 978-9004224032. 
• N. Mann, Petrarca [Ediz. orig. Oxford University Press (1984)] – Ediz. ital. a cura di G. Alessio e L. Carlo Rossi – Premessa di G. Velli, LED Edizioni Universitarie, Milano. 1993. ISBN 978-88-7916-021-6.
• Il Canzoniere» di Francesco Petrarca. La Critica Contemporanea, G. Barbarisi e C. Berra (edd.), LED Edizioni Universitarie, Milano. 1992. ISBN 978-88-7916-005-6.
• G. Baldassari, Unum in locum. Strategie macrotestuali nel Petrarca politico, LED Edizioni Universitarie, Milano. 2006. ISBN 978-88-7916-309-5.
• Francesco Petrarca, Rerum vulgarium Fragmenta. Edizione critica di Giuseppe Savoca, Olschki, Firenze. 2008. ISBN 978-88-222-5744-4.
• Plumb, J. H., The Italian Renaissance, Houghton Mifflin. 2001. ISBN 978-0-618-12738-2.
• Giuseppe Savoca, Il Canzoniere di Petrarca. Tra codicologia ed ecdotica, Olschki, Firenze. 2008. ISBN 978-88-222-5805-2.
• Roberta Antognini, Il progetto autobiografico delle "Familiares" di Petrarca, LED Edizioni Universitarie, Milano. 2008. ISBN 978-88-7916-396-5.
• Paul Geyer und Kerstin Thorwarth (hg), Petrarca und die Herausbildung des modernen Subjekts (Göttingen, Vandenhoeck & Ruprecht, 2009) (Gründungsmythen Europas in Literatur, Musik und Kunst, 2)

Spoljašnje veze

• Izbor iz Kanconijera
• Izbor iz Kanconijera Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. februar 2009)}-
• Petrarch and his Cat Muse
• Canzoniere (different edition) and other works
• Petrarch from the Catholic Encyclopedia
• Excerpts from his works and letters
• Francesco Petrarca (Petrarch) (1304-1374)
• Frančesko Petrarka na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Francesco Petrarca na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Frančesko Petrarka na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Frančesko Petrarka na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• Timeline of life of Petrarch
• Poems From The Canzoniere, translated by Tony Kline.
• Francesco Petrarch at The Online Library of Liberty
• De remediis utriusque fortunae, Cremonae, B. de Misintis ac Caesaris Parmensis, 1492. (Vicifons)
• Free scores of works by Frančesko Petrarka in the Choral Public Domain Library (ChoralWiki)
• Petrarch and Laura Multi-lingual site including translated works in the public domain and biography, pictures, music.
• Petrarch - the poet who lost his head April 2004 article in The Guardian regarding the exhumation of Petrarch's remains
• Oregon Petrarch Open Book – A working database-driven hypertext in and around Francis Petrarch’s Rerum Vulgarium Fragmenta (Canzoniere)
• Historia Griseldis From the Rare Book and Special Collections Division at the Library of Congress
• Francesco Petrarch, De viris illustribus, digitized French codex, at Somni