Frajkorps Oberland

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Savez Oberland (Nirnberg 1923)

Frajkorps Oberland (nem. Freikorps Oberland), poznata još kao Savez Oberland ili Društvo Frajkora i Savez Oberland (nem. Bund Oberland; Kameradschaft Freikorps und Bund Oberland), bila je dobrovoljna paravojna organizacija koja se u prvim godinama Vajmarske republike borila protiv komunističkih i poljskih pobunjenika. Frajkorps Oberland je bila uspešna u bici kod Anaberga 1921. godine. Kasnije su postali jezgro Šturmabtajlunga u Bavarskoj, dok se nekoliko članova kasnije okrenulo protiv nacista.

Frajkorps Oberland je u aprilu 1919. osnovao Rudolf fon Sebotendorf, predsednik Društva Tule. Major Albert Riter fon Bek (1870–1958) preuzeo je vojnu kontrolu ovog društva. Većina dobrovoljaca došla je iz Bavarske, pa je stoga izabran simbol Runolista.

U maju 1919. Frajkorps Oberland se borio protiv Bavarske Sovjetske Republike. Grupe iz Frajkorpsa postale su 21. brigada Rajhsvera, koja se 1920. borila u okupaciji Rura. Sam Frajkorps je raspušten 21. oktobra 1919. Međutim, svi članovi su otišli u organizaciju koju je predvodio Georg Ešerih.

U Šleskim ustancima 1921. godine Frajkorps je učestvovao u osvajanju brda u Anabergu u Gornjoj Šleziji. Tamo su imali i svoju propagandnu jedinicu.[1] Frajkorps je imao bliske veze sa radikalnim desničarskim organizacijama u Bavarskoj. Ubice Matijasa Ercbergera, Hajnriha Tilesena i Hajnriha Šulca nisu pripadale samo Organizaciji Konzul, već i „Radničkom komitetu Oberland“.[2] Neki članovi Frajkorps Oberland su verovatno bili umešani u ubistvo političara Karla Garajsa (1889-1921).[3]

Razdvajanje[uredi | uredi izvor]

U leto 1922 . Frajkorps Oberland se razdvojio zbog pitanja da li Savez Oberland treba da se integriše u Savez Bavarske i Carstva (nem. Bund Bayern und Reich). Građansko krilo je formiralo Savez vernosti Oberlandu (nem. Bund Treu Oberland), kasnije nazvan Savez Bliher (nem. Blücherbund), nazvan tako u čast pruskog feldmaršala. Vojno krilo je predvodio veterinar Fridrih Veber.

Godine 1922. Savez Oberland je imao nekoliko stotina članova. Do novembra 1923. u Bavarskoj je bilo oko 2000 članova. Među njima je bilo mnogo studenata, pripadnika slobodnih zanimanja, ali i radnika. Većina vođa bili su mladi bivši oficiri, koji su u međuvremenu studirali. Većina članova imala je između 20 i 30 godina, uz neko iskustvo ratovanja u Prvom svetskom ratu ili u borbama u Bavarskoj, Rurskoj oblasti i Gornjoj Šleziji. Imali su dovoljno oružja, dok je puno njihovog oružja čuvao i održavao Rajhsver.[4]

Savez se neprekidno približavao radikalnim ljudima pod Adolfom Hitlerom i Ernstom Remom. Zajedno sa "Odbrambenim savezom carske zastave" (nem. Wehrverband Reichsflagge) i SA, Savez je januara 1923. formirao "Radnički komitet za otadžbinsku borbu" (nem. Arbeitsgemeinschaft vaterländischer Kampfverbände). Septembra 1923. pridružili su se Nacističkoj partiji i drugim nacionalnim organizacijama "Nemačkog borbenog saveza" (nem. Deutscher Kampfbund). Od 25. septembra 1923, "Nemački borbeni savez" je vodio Adolf Hitler.

Pivnički puč[uredi | uredi izvor]

Dana 8. novembra 1923 . Savez je aktivirao mnoge članove za učešće u Pivničkom puču. Članovi Saveza, predvođeni Ludvigom Estrajherom, uzeli su Jevreje kao taoce.

Zbog učešća u pokušaju državnog udara Savez Oberland je najpre zabranjen u Bavarskoj, a krajem 1923. i u celoj Nemačkoj.[5] Aktom Gustava Ritera fon Kara, Savez Oberland je raspušten 9. novembra 1923. Veber je istog dana poslat u zatvor i kasnije optužen u Hitlerovom procesu, gde je osuđen na pet godina zatvora. Bivši članovi Saveza sarađivali su sa ekstremno desničarskom terorističkom organizacijom Organizacija Konzul. Dana 9. januara 1924. ubili su vođu palatinskog separatizma Franca Jozefa Hajnca.[6]

Ponovno uspostavljanje 1925[uredi | uredi izvor]

Nakon prestanka zabrane, Savez Oberland je ponovo uspostavljen februara 1925. godine. Do 1930. jaka austrijska grana prihvatila je vođstvo austrofašiste Ernsta Ridigera Štarhemberga, čiji je specifično austrijski brend fašizma bio u izrazitom rivalstvu i kontradikciji sa pan-nemačkim fašizmom Hitlera.

Posleratne aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Posle rata, 1951. godine, stari borci su se okupili oko Ernsta Horadama. Neki autori smatraju da su bili ekstremno desna organizacija.[7] 2006. godine, u Šlirzeu je održana crkvena služba u znak sećanja na pripadnike Frajkorpsa ubijene 1921. godine. Ovaj događaj je uredno pratila Državna kancelarija za zaštitu ustava.[8] Od 2007. godine komemoracija je postajala sve manje posećena.

Članovi[uredi | uredi izvor]

  • Fridrih Veber (nem. Friedrich Weber; 1892-1954), vođa grupe, vodeći veterinarski hirurg u Nemačkoj
  • Rihard Arauner (nem. Richard Arauner; 1902-1936), SS oficir
  • Karl Astel (nem. Karl Astel; 1898-1945), nacistički eugeničar
  • Eleonora Baur (nem. Eleonore Baur; 1885-1981), SS oficir u Koncentracionom logoru Dahau
  • Albert Riter fon Bek (nem. Albert Ritter von Beckh), SS oficir
  • Kurt Benson (nem. Kurt Benson), SS oficir
  • Jozef Ditrih (nem. Josef Dietrich; 1892-1966), SS general
  • Hans Dorn (nem. Hans Dorn), SS oficir u Koncentracionom logoru Dahau
  • Fric Fišer (nem. Fritz Fischer; 1908-1999), istoričar i član nacističke partije
  • Karl Gephart (nem. Karl Gebhardt; 1897-1948), SS oficir u Koncentracionom logoru Ravenzbrik
  • Franc Gutšmidl (nem. Franz Gutsmiedl), poslanik u Rajhstagu
  • Vilhelm Harster (nem. Wilhelm Harster; 1904-1991), SS oficir
  • Franc Hajler (nem. Franz Hayler; 1900-1972), SS oficir
  • Rihard Hildebrant (nem. Richard Hildebrandt), SS oficir
  • Hajnrih Himler (nem. Heinrich Himmler; 1900-1945), Komandant SS i Gestapoa
  • Hans Hinkel (nem. Hans Hinkel; 1901-1960), SS oficir i poslanik u Rajhstagu
  • Ernst Horadam (nem. Ernst Horadam), visoki oficir Šturmabtajlunga
  • Maks Humps (nem. Max Humps), SS oficir
  • Fridrih Gustav Jeger (nem. Friedrich Gustav Jaeger; 1895-1944), oficir i vođa otpora u zaveri od 20. jula
  • Rudolf Jordan (nem. Rudolf Jordan; 1902-1988), visoki oficir Šturmabtajlunga
  • Gerhard Kriger (nem. Gerhard Krüger; 1908-1994), vođa studenata
  • Maks Lebše (nem. Max Lebsche), lekar i protivnik nacističkog režima
  • Emil Moris (nem. Emil Maurice; 1897-1972), SS oficir
  • Karl fon Oberkamp (nem. Carl von Oberkamp), vođa SS brigade i general major u Vafen SS
  • Ludvig Esterajher (nem. Ludwig Oestreicher)
  • Baron Maksimilijan du Pre (nem. Maximilian du Prel, Baron), šef nacističke pres slžbe u okupiranoj Poljskoj
  • Hajnc Rajnefart (nem. Heinz Reinefarth; 1903-1979), visoki oficir SS i Vafen SS
  • Artur Redl (nem. Arthur Rödl; 1898-1945), visoki oficir SS i komandant Koncentracionog logora Gros-Rozen
  • Jozef Remer (nem. Josef Römer; 1892-1944), pravnik, komunista i član pokreta otpora
  • Arnold Ruge (nem. Arnold Ruge), univerzitetski profesor
  • Ludvig Šmuk (nem. Ludwig Schmuck) oficir Šturmabtajlunga
  • Fric fon Šolc (nem. Fritz von Scholz; 1896-1944), general Vafen SS
  • Ernst Ridiger Štarhemberg (nem. Ernst Rüdiger Starhemberg; 1899-1956), austrofašista, pa protivnik nacističkog režima
  • Bodo Uhse (nem. Bodo Uhse; 1904-1963), pisac, simpatizer nacista, potom komunista
  • Hilmar Vekerle (nem. Hilmar Wäckerle; 1899-1941), SS oficir i komandant u Koncentracionom logoru Dahau

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ulrike Claudia Hofman: Verräter verfallen der Feme! Fememorde in Bayern in den zwanziger Jahren. Böhlau, Köln 2000, S. 125.
  2. ^ Horst Möller: Die Weimarer Republik. Eine unvollendete Demokratie. dtv, München 2004, S. 152.
  3. ^ Ulrike Claudia Hofman: Verräter verfallen der Feme! Fememorde in Bayern in den zwanziger Jahren. Böhlau, Köln 2000, S. 118 f.
  4. ^ Harold J. Gordon jr.: Hitlerputsch 1923. Machtkampf in Bayern 1923–1924. Bernard & Graefe, Frankfurt/M. 1971, S. 94–96.
  5. ^ Erwin Könnemann: Freikorps Oberland 1921-1930 (1921-1930 Bund Oberland) [BO], in: Fricke, Dieter (Hrsg.): Lexikon der Parteiengeschichte: die bürgerlichen und kleinbürgerlichen Parteien und Verbände in Deutschland (1789-1945), Band 1, Köln: Pahl-Rugenstein, 1984, S. 678 f.
  6. ^ Ulrich Herbert: Best. Biographische Studien über Radikalismus, Weltanschauung und Vernunft, 1903-1989. Bonn: Dietz. 1996. ISBN 3-8012-5019-9. str. 83.
  7. ^ Oliver Schröm, Andrea Röpke: Stille Hilfe für braune Kameraden, S. 180f; Andreas Angerstorf: Rechte Strukturen in Bayern 2005
  8. ^ SPD-Kreisvorsitzender fordert Distanzierung vom Dritten Reich. In: Münchner Merkur, 21. Mai 2005

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Hans Fenske: Konservativismus und Rechtsradikalismus in Bayern nach 1918. Verlag Gehlen, 1969
  • Kameradschaft Freikorps und Bund Oberland: Bildchronik zur Geschichte des Freikorps und Bundes Oberland. München 1974
  • Peter Schuster: Für das stolze Edelweiß, Brienna, Achau, 1995. ISBN 3-9803875-1-8.
  • Oliver Schröm, Andrea Röpke: Stille Hilfe für braune Kameraden. Ch. Links Verlag, Berlin 2001. ISBN 3-86153-231-X.
  • Andreas Angerstorf: Rechte Strukturen in Bayern 2005, Bayernforum, ISBN 3-89892-416-5

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фрајкорпс_Оберланд&oldid=27824874”