Hajnrih IV, car Svetog rimskog carstva

Hajnrih IV
Car Hajnrih IV
Lični podaci
Datum rođenja	(1050-11-11)11. novembar 1050.
Mesto rođenja	Goslar,
Datum smrti	7. avgust 1106.(1106-08-07) (55 god.)
Mesto smrti	Lijež,
Porodica
Supružnik	Berta Savojska, Eupraksija Kijevska
Potomstvo	Agnesa od Nemačke, Konrad II od Italije, Hajnrih V, car Svetog rimskog carstva
Roditelji	Hajnrih III, car Svetog rimskog carstva Agnesa od Poatjea
Dinastija	Salijska dinastija
Prethodnik	Hajnrih III, car Svetog rimskog carstva
Naslednik	Hajnrih V, car Svetog rimskog carstva

Hajnrih IV (nem. Heinrich IV.; 11. novembar 1050 — 7. avgust 1106) je bio kralj Nemačke (1056—1105) i car Svetog rimskog carstva (1084—1105) iz Salijske dinastije. Tokom njegove vlasti dolazi do borbe za investituru, oko toga ko postavlja biskupe i pape. U istoriji je ostao poznat pokajnički Hajnrihov put u Kanosu. Borba za investituru je izazvala 50 godina građanskog rata u Nemačkoj.

Hajnrihov otac Hajnrih III nagovorio je plemstvo da obećaju da će njegova sina Hajnriha IV priznavati kao kralja. Hajnrih IV je krunisan kao trogodišnji dečak 1054. godine. Hajnrih III umire 1056, tako da Hajnrih IV postaje jedini kralj kao šestogodišnjak. Hajnrihova majka je bila regent.

Zaleđina

Henri je bio treći monarh iz Salijske dinastije - kraljevska kuća koja je vladala Nemačkom od 1024. do 1125. godine. Nemački kraljevi iz 11. veka takođe su vladali Italijom i Burgundijom i imali su ustaljeno pravo na titulu svetog rimskog cara. Oni su bili uvereni da ih je pravo na carsku titulu ovlašćivalo dao deluju kao poglavari svih hrišćana i da kontrolišu papske izbore u Rimu. Rimom su zapravo dominirali lokalni aristokrati, Tuskulci i Krescenti, koji su postavljali svoje kandidate na papski presto. Njihova rivalstva izazvala su skandale, koji su kulminirali u tri rivalske pape - Papa Benedikt IX, Papa Silvestar III i Papa Grgur VI - 1045. godine. Da bi okončao raskol, Henrijev otac, Henri III je otputovao preko Alpa u Italiju i održao crkveni sinod na Sutriju, 20. decembra 1046. Sinod je svrgnuo tri pape i zamenio ih nemačkim prelatom, biskupom Suidgerom iz Bamberga, koji je preuzeo ime Papa Kliment II.

Henri III je isticao svešteničku prirodu kraljevstva, pripisujući ga pomazanju kraljeva svetim uljem. Kao čovek velike lične pobožnosti, smatrao je sebe „Hristovim namesnikom“, ovlašćen da podjednako upravlja državom i crkvom. Rimljani su mu dodelili naslednu titulu patricija, priznajući njemu i njegovim naslednicima pravo da daju prvi glas na papskim izborima. Ova nova titula mu je omogućila da obezbedi postavljanje nemačkih klerika na papski presto. Treći nemački papa, Lav IX, došao je iz Lotaringije — pokrajine koja je bila važan centar reformističkih sveštenika. Oni su želeli su da pročiste crkvu kroz ponovnu primenu drevnih (ili navodno drevnih) zbirki kanonskog prava i Lav IX je sa entuzijazmom uneo njihove ideje u Rim. Zabranio je simoniju — prodaju crkvenih kancelarija — i promovisao sveštenički celibat. Imperijalna kontrola crkvenih poslova bila je dugoročno nespojiva sa reformističkom idejom „slobode crkve“ koja je tvrdila da crkvene institucije mogu biti podložne samo autoritetu Svete stolice. Sukob između dve ideje dostigao je svoj vrhunac tokom vladavine Henrija IV, prerastajući u konfrontaciju poznatu kao Kontroverza Investiture.

Reforma crkve

Crkva je iskoristila tu odavno čekanu i pažljivo planiranu situaciju. Želje crkve su bile da prekinu sa tradicijom da kraljevi postavljaju biskupe. Taj način postavljanja biskupa vodio je prodaji crkvenih položaja i izboru samo kralju lojalnih biskupa.

Pošto je kralj još bio dete, najpre kardinali na koncilu u Rimu 1059. donose odluku da carevi više neće birati pape. To je bio prvi dio crkvenog plana.

Drugi dio crkvenog plana je bila namera da oduzme kraljevima pravo da postavljaju biskupe. Kada je Hajnrih odrastao i počeo sam voditi kraljevstvo, sukobljava se sa papom Grgurom VII oko prava na investituru. Papa je tvrdio 1075. da je papska vlast univerzalna i da samo papa može postavljati biskupe.

Hajnrih IV i njegovi pratioci na vratima Kanose

Hajnrih je ekskomuniciran

Hajnrih smenjuje papu 1075. i saziva izbor novog pape, zbog uzurpacije kraljevskog prava da postavlja biskupe. Papa Grgur VII, s druge strane, ekskomunicira Hajnriha 1076. i svrgava ga kao kralja i cara. Papa i car su time jedan drugoga svrgli. Dolazi do teškog sukoba crkve i države. U prvo vreme Hajnrih je ugušio pobunu saksonskog plemstva 1075. godine.

Pošto kralj Nemačke nije imao sređenu situaciju kod kuće, našao se pod pritiskom dva fronta. U Nemačkoj Hajnrih je suočen i sa pobunom plemstva, od kojih veliki deo ustaje protiv Hajnriha u nameri da ojačaju svoje feude i postignu što veću samostalnost. Plemstvo je osetilo priliku da prigrabi carske ovlasti, pa su postigli veliku autonomiju, a Hajnrihu su otežali sukob sa papom. Hajnrih više nije mogao da se sukobljava na dva fronta. Osećao je da je poražen i da će izgubiti carstvo.

Hajnrih IV i Grgur VII u Kanosi, slika Karla Emanuela

Pokajnički put u Kanosu

Krenuo je prema papi 1077. da se izvini. Papa je pomislio da je Hajnrih na njega krenuo vojskom, pa se zatvorio u Kanosi. Hajnrih je nastojao da dokaže da se pokajao. Tri dana je pred vratima Kanose čekao bos i u košulji od grube, oštre dlake. Pokajnički je zamolio papu da mu oprosti.

Papa je sa Hajnriha skinuo ekskomunikaciju i postavio mu određene zahteve, za koje je Hajnrih obećao da će se pridržavati.

Novi sukobi i pobune plemstva protiv Hajnriha

Plemstvo nije prestalo sa pobunama. Izabrali su antikralja, koga je Hajnrih ubio 1081. Ponovo je iste godine krenuo na Rim sa namerom da smeni papu Grgura VII i postavi lojalnog papu. Grgur VII je pozvao verne Normane, koji su ga spasili od Hajnriha, ali su pri tome opljačkali Rim i navukli bes naroda na papu. Pred narodnim gnevom Grgur VII je pobegao Normanima, gde je ubrzo i umro.

I nove pape su se mešale i poticale pobune u Nemačkoj. Sukob se pretvorio u stanje stalnog građanskog rata, sa kratkim pauzama s vremena na vreme.

Porodično stablo

16. Oton I Karantanijski

8. Henry of Speyer

17. Judita od Bavarske

4. Konrad II, car Svetog rimskog carstva

18. Richard, Count of Metz or Gerhard of Metz

9. Adelaide of Metz

2. Hajnrih III, car Svetog rimskog carstva

20. Konrad I Švapski

10. Herman II, vojvoda Švabije

21. Ričlinda od Saksonije

5. Gizela Švapska

22. Konrad Burgundski

11. Gerberga of Burgundy

23. Matilda od Francuske

1. Hajnrih IV, car Svetog rimskog carstva

24. Vilijam III od Akvitanije

12. Vilijam IV od Akvitanije

25. Adela od Normandije

6. Vilijam V od Akvitanije

26. Theobald I of Blois

13. Emma of Blois

27. Liutgardae of Vermandois

3. Agnesa od Poatjea

28. Adalbert of Italy

14. Otto-William, Count of Burgundy

29. Gerberga of Mâcon

7. Agnes od Burgundije

30. Renaud of Rheims and Roucy

15. Ermentrude of Roucy

31. Albérade of Hennegau

Literatura

• Andersson, Theodore M.; Gade, Kari Ellen (2012). Morkinskinna: The Earliest Icelandic Chronicle of the Norwegian Kings (1030–1157). Cornell University Press. ISBN 978-1-5017-2061-1. 
• Barber, Malcolm (2004) [1992]. The Two Cities: Medieval Europe 1050–1320. University of Pennsylvania Press. ISBN 0-415-17414-7. 
• Blumenthal, Uta-Renate (2010) [1982]. The Investiture Controversy: Church and Monarchy from the Ninth to the Twelfth Century. University of Pennsylvania Press. ISBN 0-8122-1386-6. 
• Chazan, Robert (2006). The Jews of Medieval Western Christendom: 1000–1500. Cambridge medieval textbooks. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-521-84666-0. 
• Fuhrmann, Horst (2001) [1986]. Germany in the High Middle Ages, c. 1050–1200. Cambridge medieval textbooks. Cambridge University Press. ISBN 0-521-31980-3. 
• Hill, Boyd H. (2020) [1972]. Medieval Monarchy in Action: The German Empire from Henry I to Henry IV. Routledge Library Editions: The Medieval World. 21. Routledge. ISBN 978-0-429-26124-4. 
• Leyser, K.J. (1982). Medieval Germany and its Neighbours: 1000–1500. History. 12. The Hambledon Press. ISBN 0-907628-08-7. 
• McLaughlin, Megan (2010). Sex, Gender, and Episcopal Authority in an Age of Reform, 1000–1122. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-87005-4. 
• Pflanze, Otto (1990). Bismarck and the Development of Germany, Volume II: The Period of Consolidation, 1871-1880. Princeton Legacy Library. Princeton University Press. ISBN 0-691-05588-2. 
• Robinson, I. S. (2003) [1999]. Henry IV of Germany, 1056–1106. Cambridge University Press. ISBN 0-521-54590-0. 
• Schutz, Herbert (2010). The Medieval Empire in Central Europe: Dynastic Continuity in the Post-Carolingian Frankish Realm, 900-1300. Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1-4438-1966-4. 
• Tabacco, Giovanni (1995). „Northern and central Italy”. Ur.: Luscombe, David Edward; Riley-Smith, Jonathan. The New Cambridge Medieval History. Volume IV: c. 1024–c. 1198, Part II. Cambridge University Press. str. 72—92. ISBN 9780521414111. 
• Vollrath, Hanna (1995). „The Western Empire under the Salians”. Ur.: Luscombe, David Edward; Riley-Smith, Jonathan. The New Cambridge Medieval History. Volume IV: c. 1024–c. 1198, Part II. Cambridge University Press. str. 38—71. ISBN 9780521414111. 
• Zupka, Dušan (2016). Ritual and Symbolic Communication in Medieval Hungary under the Árpád Dynasty (1000–1301). East Central and Eastern Europe in the Middle Ages, 450-1450. 39. BRILL. ISBN 978-90-04-31467-2. 
• Althoff, Gerd (2009). Heinrich IV (na jeziku: nemački). Thorbecke. ISBN 9783799568692. 
• Creber, Alison (2019-04-22). „Breaking Up Is Hard To Do: Dissolving Royal and Noble Marriages in Eleventh-Century Germany”. German History. 37 (2): 149—171. ISSN 0266-3554. doi:10.1093/gerhis/ghy108. 
• Israngura Na Ayudhya, Tul (2018). „"Not against the kingdom, but for the kingdom and my freedom" Revisiting the Saxon War (1073–1075): Opposition to the King or a Revolt for the Kingdom?.”. Veridian E-Journal. 11 (5): 123—150. ISSN 1906-3431. 
• McCarthy, T. J. H. (2013). Chronicles of the Investiture Contest: Frutolf of Michelsberg and his continuators. Manchester Medieval Sources. Manchester University Press. ISBN 978-0719084690. 
• Pavlac, Brian A.; Lott, Elizabeth S. (2019). The Holy Roman Empire: A Historical Encyclopedia, Volume 2. Empires of the World. ABC-CLIO. ISBN 978-1-4408-4858-2. 
• Weinfurter, Stefan (1999) [1992]. The Salian Century: Main Currents in an Age of Transition. Prevod: Kaiser, Denise A. University of Pennsylvania Press. ISBN 0-8122-3508-8. 
• Zey, Claudia (2017). Der Investiturstreit (na jeziku: German). C.H. Beck. ISBN 978-3-406-70655-4. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Spoljašnje veze

• Hajnrih IV, njegovi preci i potomci (jezik: engleski)
• Pronađeno selo u kojem je je nemački car danima klečao pred papom (B92, 4. novembar 2017)
• Report on the bust reconstruction (with images)
• Documents by Henry IV for the Bishopric of Bamberg, 17 August 1057
• Charter given by Henry to the bishopric of Bamberg, 17.8.1057. Photography taken from the collections of the Lichtbildarchiv älterer Originalurkunden at Marburg University showing the emperor's seal.