Pređi na sadržaj

Husein ibn Ali

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Husein ibn Ali

Treći imam šiizma
Abu Abd Alah
Šabir
Calligraphic representation of Husayn's name in Rashidun form
Kaligrafska reprezentacija Huseinovog imena u rašidunskoj formi
Ime po rođenjuٱلْحُسَيْن ٱبْن عَلِيّ
Druga imenaHusajn ibn Ali ibn Abi Talib
Datum rođenja(626-01-10)10. januar 626.
(3 šaban AH 4)[1]
Mesto rođenjaMedina, Hejaz, Arabija
Datum smrti10. oktobar 680.(680-10-10) (55 god.)
(10 Muharram AH 61)
Mesto smrtiKarbala, Omejadski kalifat
Uzrok smrtiOdrubljena mu je glava u Bici kod Karbale
Mesto ukopaImamsko Husajn svetilište, Karbalska guvernatura, Irak
32° 36′ 59″ N 44° 01′ 56″ E / 32.61639° S; 44.03222° I / 32.61639; 44.03222
DelovanjeUnuk islamskog proroka Muhameda
Bitka kod Karbale
Imam
Titula
Spisak
  • Sajid al-Šuhada
    (arapski za gospod mučenika)[2]
  • aš-Šahid[3]
    (arapski za mučenik)
  • as-Sibt[3]
    (arapski za unuk)
  • Sajidu Šababi Ahlil Janah[3][4]
    (arapski za lider mladih iz raja)
  • ar-Rašid[3]
    (arapski za pravedno vođen)
  • at-Tabi li Mardhatilah[3]
    (arapski za sledbenih božje volje)
  • al-Mubarak[3]
    (arapski za blagoslovljen)
  • at-Tajib[3]
    (arapski za čist)
  • Sajidiš Šuhada[5][6]
    (arapski za za gospod mučenika)
  • al-Vafi[3]
    (arapski za lojalan)
  • Ukuncu Ali
    (turski za Treći Ali)
Mandat670–680
SupružnikŠarhrbanu (navodno )
Um Rubab
Um Lajla
Um Išak[7]
DecaAli Zajn al Abidin
Sakina
Ali Al-Akbar
Sukaynah
Ali al-Asghar[8]
Fatima as-Sughra

El Husein ibn 'Alī ibn Abī Tālib ibn 'Abd el Mutalib ibn Hāšim ibn 'Abd Manaf ili Husejn (* 627, umro 10. oktobar 680/ 5-61.), drugi sin hazreti Alije i Fatime i Muhamedov unuk.[9]

Priča o Huseinu je centralni događaj u istoriji dvanaestnika. Muaviju je posle njegove smrti nasledio njegov sin Jezid. Jezid je postao halifa u Damasku, ali mimo uobičajene procedure, jer je Muavija znatno ranije prisilio neke poznate ašabe na vernost Jezidu, koji je bio poznat po tome što je voleo zabave. Neslaganja o tome ko je najpogodnija ličnost za mesto halife zbog duhovnih, političkih i verskih razloga, a koja nisu bila samo ši'ijski argumenti, vodila su mnoge poznate ličnosti da odbiju da se priključe Jezidu. Među njima su bili Abdulah ibn Zubejr, sin poznatog ašaba, koji se kasnije proglasio za halifa i jedno vreme vladao Mekom, i Husein, Poslanikov unuk, koji je napustio Medinu i sklonio se u Meku.

U Meki su ga pristalice nagovorile da ode u Kufu, gde su mu osigurali podršku. Husein je poslao svog nećaka Muslima ibn Akila da pripremi njegov dolazak. Međutim, uhvaćen je i ubijen od strane emevijskog namesnika. Husein se posle toga odlučio da ode u Kufu sa osamdeset članva svoje porodice, i još šezdeset drugih, od kojih su polovina bili ašabi. Abdula, sin halife Omera, odgovaro ga je od ovog puta. Jezid je tada naredio svom namesniku Ubejdulahu ibn Zijadu da presretne Huseina, kome se u međuvremenu pridružilo šest stotina ljudi. Međutim, vojska od četiri hiljade ljudi pod vođstvom Omera ibn Sa'da (sina Sa'da ibn Vekasa) okružila ga je na Kerbali, pokraj reke Eufrat u Iraku. Odsečen osam dana od izvora vode, on je pregovarao sa Jezodovim trupama, sve dok nije počela borba, a u početku su to, shodno arapskim običajima, bile borbe pojedinaca. Na kraju je i sam Husejn ušao u borbu gde je, skrhan žeđu, uskoro ubijen. Samo dvoje njegove dece preživelo je masakr, koji je nakon toka sledio. Njegovo ubistvo nije imalo veliki uticaj na tadašnju političku situaciju, ali je postalo simbol od velike važnosti za ši'ije, u početku za vrme Bujida, a još više posle uspona Safavidske dinastije. Husein je za ši'ije imam, osoba koju oni smaraju posrednikom između Boga i čoveka. Oni veruju da je ova funkcija nasledna, i da je od Alije prešla Huseinovim potomcima. Među ši'ijama i danas postoji osećaj krivice zbog događaja u Kerbeli. Centralni događaj vezan za ovu krivicu jeste obmanjujući poziv Huseinu i izdaja od ranih ši'ija iz Kufe, koji mu nisu pristigli u pomoć.

Prvi Safavidi, koji su uspeli da osvoje Persiju početkom šesnaestog vijeka, iskoristili su i institucionalizovali ovu krivicu. Kao i drugi pre njih, Safavidi su koristili ši'izam kao oruđe za dobijanje i održavanje političke moći, i kao mehanizam društvene kontrole. Huseinova smrt opisana je s mnogo krvavih i sažaljivih detalja u drami zvanoj ta'zija koja se u ši'jskom svetu izvodi nekoliko dana pre obeležavanja događaja na Kerbali. Sunije na ovaj događaj gledaju kao na žalosno ubistvo Poslanikovog drugog najbližeg potomka. Iako ga smatraju užasnom tragedijom, ono nije postalo lična i nacionalna trauma. Sunije obilježavaju ovaj dan (10. muharem), ali ne zbog događaja na Kerbeli, već je on obiležavan kao praznik i u Poslanikovo vreme. Danas neke ši'ije, prilikom obeležavanja godišnjice Huseinove smrti, padaju u trans ili se ranjavaju idući ulicama. Huseinovo turbe, još od safavidskog vremena, postalo je najvažnije svetište duodecimalnih ši'ija.

Pre svoje smrti, omejadski vladar Muavija imenovao je svog sina Jezida za svog naslednika, suprotno sporazumu Hasan-Muavija.[10] Kada je Muavija umro 680. godine, Jazid je zahtevao da mu se Husein zakune na vernost. Husain je odbio da se obaveže na vernost Jazidu, iako je to značilo žrtvovanje njegovog života. Kao posledica toga, napustio je Medinu, svoj rodni grad, da bi se sklonio u Meku u 60. hidžretskoj godini.[10][11] Tamo su mu ljudi iz Kufe poslali depešu, tražeći njegovu pomoć i obećavajući mu svoju vernost. Stoga je putovao prema Kufi,[10] nakon što je dobio neke povoljne indikacije, zajedno sa malim karavanom njegovih rođaka i sledbenika,[12] ali u blizini Karbale je njegov karavan presrela Jazidova vojska. On je ubijen i odrubljena mu je glavu u Bici kod Karbale 10. oktobra 680. godine (10. muharema 61. hidžretske godine) od Jezida, zajedno sa većinom svoje porodice i saputnika, uključujući Husanovog šestomesečnog sina Ali al-Asghara, dok su žene i ostala decom uzeti kao zatvorenici.[10][13] Bes zbog Huseinove smrti pretvoren je u vapaj koji je pomogao da se potkopa legitimitet Omejadskog kalifata, i na kraju njegovo svrgavanje Abasidskom revolucijom.[14][15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Shabbar, S.M.R. (1997). Story of the Holy Ka'aba. Muhammadi Trust of Great Britain. Arhivirano iz originala 3. 9. 2014. g. Pristupljeno 23. 5. 2017. 
  2. ^ Nakash, Yitzhak (1. 1. 1993). „An Attempt To Trace the Origin of the Rituals of Āshurā¸”. Die Welt des Islams. 33 (2): 161—181. doi:10.1163/157006093X00063. 
  3. ^ a b v g d đ e ž al-Qarashi, Baqir Shareef (2007). The life of Imam Husain. Qum: Ansariyan Publications. str. 58. 
  4. ^ Tirmidhi, Vol. II, p. 221 ; تاريخ الخلفاء، ص189 [History of the Caliphs]
  5. ^ A Brief History of The Fourteen Infallibles. Qum: Ansariyan Publications. 2004. str. 95. 
  6. ^ Kitab al-Irshad. str. 198. 
  7. ^ Reyshahri, Mohammad, Imam Hussain's encyclopedia in the Quran, Sunnah and History, Dar Al-Hadith Research Center, vol. 1, pg. 215
  8. ^ S. Manzoor Rizvi. The Sunshine Book. ISBN 1312600942. 
  9. ^ „Husayn ibn Ali”. Encyclopædia Britannica. „Al-Ḥusayn ibn ʿAlī, (born January 626, Medina, Arabia [now in Saudi Arabia]—died October 10, 680, Karbalāʾ, Iraq), hero in Shiʿi Islam, grandson of the Prophet Muhammad through his daughter Fāṭimah and son-in-law ʿAlī (the first imam of the Shiʿah and the fourth of the Sunni Rashidun caliphs).” 
  10. ^ a b v g Madelung, Wilferd. „HOSAYN B. ALI”. Iranica. Arhivirano iz originala 30. 9. 2012. g. Pristupljeno 12. 1. 2008. 
  11. ^ Dakake 2007, str. 81–82.
  12. ^ „Husayn ibn Ali | Biography, Death, & Significance”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2. 3. 2020. g. Pristupljeno 12. 11. 2019. 
  13. ^ Gordon 2005, str. 144–146
  14. ^ Cornell, Vincent J.; Kamran Scot Aghaie (2007). Voices of Islam. Westport, Conn.: Praeger Publishers. str. 117 and 118. ISBN 9780275987329. Pristupljeno 4. 11. 2014. 
  15. ^ Robinson, Chase F. (2010). „5 - The rise of Islam, 600–705”. The New Cambridge History of Islam (6 vols.). Cambridge: Cambridge University Press. str. 215. ISBN 978-0-521-51536-8. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хусеин_ибн_Али&oldid=27816421”