Pređi na sadržaj

Cveti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hristov ulazak u Jerusalim
Freska u crkvi svete Bogorodice, Bitolj
Gravira A.Kolarta iz 1598.

Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim.[1][2][3][4] Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa. Ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.

Obeležava se u svim hrišćanskim zemljama, sa neznatnom razlikom u običajima. Jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan sa cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge. Budući da je zbog hladnog klimata u mnogim evropskim zemljama rast palmi nemoguć, narod na ovaj dan u crkvu nosi šimšir, tisu, grančice vrbe i masline. Među pravoslavcima Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika.

Isusov ulazak u Jerusalim[uredi | uredi izvor]

Ovaj događaj se zbio tačno nedelju dana pre Hristovog uskrsnuća. Pominje se još u proročanstvu Zaharijinom:

Raduj se mnogo, kćeri sionska, podvikuj kćeri jerusalimska;
evo, Car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava,
krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinom.
— Zah. 9:9[5]

Ovo je protumačeno kao da Isus, predstavljajući se kao car Judeje, želi da opstruiše vlast rimskog cara, te je izveden pred sud Sinedriona i osuđen na smrt.

Prema Jevanđelju, Isus je u grad ujahao na magarcu, dočekan masom ljudi koji su mu prostirali svoje odežde pred noge, put mu posipali cvećem i palminim listovima, i pevali u njegovu slavu:

O Gospode, pomozi! O Gospode, daj da bude napredak!
Blagosloven koji ide u ime Gospodnje!
Blagosiljamo vas iz doma Gospodnjeg.
— Ps. 118 25-26[6]

Dočekan je poput istinskog vladara, poput cara.

Simbolika[uredi | uredi izvor]

Cvetna nedelja u katedrali Zenkova. Almata, Kazahstan.
Hristov ulazak u Jerusalim,
Pjetro Lorenceti (1320), katedrala u Asiziju

Simbolika magarca je mir, za razliku od konja, koji simboliše rat. Stoga ulazak Hristov u Jerusalim predstavlja dolazak Princa mira, ne dolazak Kralja – ratnog zavojevača. Bacanje haljina i palmovog lišća pred nečije noge, predstavljalo je iskaz dubokog poštovanja i visoke počasti. Sva četiri Jevanđelja svedoče da je Isusu bila ukazana ova čast. Međutim, dok su Matej, Marko i Luka tvrdili da je narod prostirao haljine i zukvu, Jovan je insistirao na listovima palme. U jevrejskoj tradiciji, palma je jedna od četiri svete biljke (pored limuna, mirte i vrbe) koja se nosi na Sukot[7] („Praznik koliba“; petnaesti dan meseca Tišri po jevrejskom kalendaru):

U prvi dan uzmite voća s lepih drveta, i grana palmovih
i grana s gustih drveta i vrbe s potoka, i veselite se
pred Gospodom Bogom svojim sedam dana.
— 3 Moj. 23:40[8]

Međutim, palmova grančica je u grčkoj i rimskoj kulturi simbolisala pobedu i boginju Niku, odnosnu Viktoriju. Kada rimski trijumfator položi oružje, on oblači togu, civilnu odeću mira, a ona je ukrašena palmovom grančicom.[9][10] Iako apostol Pavle u svojim Poslanicama Hristov ulazak opisuje kao trijumfalni, ovakvo tumačenje nije moglo da postoji sve do 13. veka.[11] U starom Egiptu palmove grane su pratile pokojnika na posmrtnim ceremonijama, i simbolisale su večni život. U srednjovekovnoj hrišćanskoj tradiciji one su krasile mučenike, stradalnike za hrišćanstvo, a predstavljale su njihovu moralnu pobedu, trijumf duha nad smrću.[12] Palmino lišće se pominje još i u Jovanovom Otkrovenju (Apokalipsa):

Potom videh, i gle, narod mnogi, kog ne može niko izbrojati,
od svakog jezika i kolena i naroda i plemena,
stajaše pred prestolom i pred Jagnjetom,
obučen u haljine bele, i palme u rukama njihovim.
— Otk. 7:9[13]

U šesnaestom i sedamnaestom veku, u zapadnoj Evropi su na Cveti spaljivane male ljudske figurine, koje su se zvale Jack-'o'-Lent. Pravljene su od slame, da bi potom bile kamenovane ili iskidane na delove.[14] Simbolika ovog običaja je osveta Judi Iskariotskom, koji je rimskim vojnicima prokazao Isusa. Neki istoričari smatraju da je ovo ritualni progon zime, i pozdrav proleću.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Biblija - Marko, glava 11 [Web Dizajn demo]”. Arhivirano iz originala 29. 03. 2013. g. Pristupljeno 28. 4. 2013. 
  2. ^ „Biblija - Matej, glava 21 [Web Dizajn demo]”. Arhivirano iz originala 29. 03. 2013. g. Pristupljeno 28. 4. 2013. 
  3. ^ „Biblija - Luka, glava 19 [Web Dizajn demo]”. Arhivirano iz originala 30. 03. 2013. g. Pristupljeno 28. 4. 2013. 
  4. ^ „Biblija - Jovan, glava 12 [Web Dizajn demo]”. Arhivirano iz originala 26. 05. 2013. g. Pristupljeno 28. 4. 2013. 
  5. ^ „Biblija - Zaharija, glava 9 [Web Dizajn demo]”. Arhivirano iz originala 11. 03. 2013. g. Pristupljeno 28. 4. 2013. 
  6. ^ „Biblija - Psalam 118 [Web Dizajn demo]”. Arhivirano iz originala 05. 01. 2009. g. Pristupljeno 28. 4. 2013. 
  7. ^ „Sukot”. Pristupljeno 28. 4. 2013. 
  8. ^ „Biblija - 3 Mojsijeva, glava 23 [Web Dizajn demo]”. Arhivirano iz originala 17. 05. 2013. g. Pristupljeno 28. 4. 2013. 
  9. ^ Fotopoulos, John (2006). New Testament and Early Christian Literature in Greco-Roman Context: Studies in Honor of David E. Aune (Supplements to Novum Testamentum, V. 122). Leiden: Brill. ISBN 90-04-14304-1. 
  10. ^ J. J. Zoltowski; Guillermo Galan Vioque (2001). Martial, Book VII: A Commentary (Mnemosyne, Bibliotheca Classica Batava Supplementum). Boston: Brill Academic Publishers. ISBN 90-04-12338-5. 
  11. ^ Brown, John M. (1996). Israel and Hellas (Beihefte Zur Zeitschrift Fur Die Alttestamentliche Wissenschaft ; 231). Berlin: Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-014233-4. 
  12. ^ Gioia Lanzi; Fernando Lanzi (2004). Saints and their symbols: recognizing saints in art and in popular images. Collegeville, MN: Liturgical Press. ISBN 978-0-8146-2970-3. 
  13. ^ „Biblija - Otkrivenje, glava 7 [Web Dizajn demo]”. Arhivirano iz originala 22. 05. 2013. g. Pristupljeno 28. 4. 2013. 
  14. ^ „Seasons and ceremonies : Tudor-Stuart England, 1558-1667 (Book, 1993) [WorldCat.org]”. Pristupljeno 28. 4. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Fotopoulos, John (2006). New Testament and Early Christian Literature in Greco-Roman Context: Studies in Honor of David E. Aune (Supplements to Novum Testamentum, V. 122). Leiden: Brill. 
  • J. J. Zoltowski; Guillermo Galan Vioque (2001). Martial, Book VII: A Commentary (Mnemosyne, Bibliotheca Classica Batava Supplementum). Boston: Brill Academic Publishers. 
  • Brown, John M. (1996). Israel and Hellas (Beihefte Zur Zeitschrift Fur Die Alttestamentliche Wissenschaft ; 231). Berlin: Walter de Gruyter. 
  • Gioia Lanzi; Fernando Lanzi (2004). Saints and their symbols: recognizing saints in art and in popular images. Collegeville, MN: Liturgical Press. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Cveti na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Цвети&oldid=27045843”