Јулијска крајина
Јулијска крајина
| |
|---|---|
| Region | |
 Кућа на граници између Италије и Словеније у Горици с натписом „Ту је Југославија” 1945—1947. | |
 Јулијска крајина у оквиру Краљевине Италије (1923—1947), са четири покрајине: покрајине Горица (плава), покрајина Трст (зелена), покрајина Ријека (црвена) и покрајина Пула (жута). |
Јулијска крајина (словен. Julijska krajina), позната и као Јулијска Венеција (итал. Venezia Giulia, венец. Venesia Julia, фурл. Vignesie Julie, њем. Julisch Venetien), област је југоисточне Европе подијељена између Италије, Словеније и Хрватске.[1] Израз је сковао италијански лингвиста Грацијадио Исаја Асколи 1863, како би показао да Аустријско приморје, Венето, Фурланија и Трентино (тада дио Аустријског царства) дијеле заједнички италијански лингвистички идентитет. Асколи је нагласио августовску подјелу римске Италије на почетку периода царства, када је Венеција и Истрија (лат. Venetia et Histria) била Регија 10. (лат. Regio X).[2]
Израз су касније прихватили италијански иредентисти, који су настојали да припоје регије у којима су етнички Италијани чинили већину (или знатан удио) становништва: Аустријско приморје, Трентино, Ријека и Далмација. Тројна антанта је регије обећала Италији у претпостављеном распаду Аустроугарске у замјену за придруживање Италије савезничким снагама у Првом свјетском рату. Тајним Лондонским споразумом из 1915. Италији су обећане територије које су углавном насељене Италијанима (као што је Трентино) поред оних које су углавном насељене Јужним Словенима; на територији је живјело 421.444 Италијана и око 327.000 Словенаца.[3]
Етимологија[уреди | уреди извор]
Израз „Јулијска крајина” је дјелимичан превод италијанског назива „Јулијска Венеција” (итал. Venezia Giulia), који је сковао италијански историјски лингвиста Грацијадио Асколи, рођен у Горици. У новинском чланку из 1863. Асколи се фокусира на широку географску област сјеверно и источно од Венеције која је била под аустријском влашћу; назвао ју је Тривенето („три венецијанске регије”). Асколи је Тривенето подијелио на три дијела:[4]
- Еуганска Венеција (итал. Venezia Euganea / Venezia propria — „права Венеција”) — чине је италијанска регија Венето и већи дио Фурланије (приближно одговара садашњим покрајинама Удине и Порденоне).
- Тридентинска Венеција (лат. Venezia Tridentina) — данашња италијанска регија Трентино—Јужни Тирол.
- Јулијска Венеција (итал. Venezia Giulia) — „Горица, Трст и Истра… укључујући копно између Венеција у строгом смислу ријечи, Јулијских Алпа и мора”.
Према овој дефиницији, Тривенето се преклапа са староримском регијом Регија 10. — Венеција и Истрија коју је увео цар Август током своје административне реорганизације римске Италије на почетком 1. вијека н. е. Асколи је сковао своје изразе из лингвистичких и културних разлога, рекавши да су језици који се говоре у три области суштински слични. Његов циљ је био да владајућем Аустријском царству нагласи латинске и венецијанске коријене регије[а] и значај италијанског лингвистичког елемента.[4]
Израз „Јулијска Венеција” није се одмах примио, а почео је да се шире користи тек у првој деценији 20. вијека.[4] Италијанска влада га је користила у званичним административним актима 1922—1923. и послије 1946, када је укључен у назив нове регије Фурланија—Јулијска Венеција.
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Цио Тривенето је 1863. био дио Аустријског царства. Послије трећег италијанског рата за независност против Аустрије 1866, Венето и дио Фурланије (тј. Еуганска Венеција по Асколијевој терминологији) припојени су Краљевини Италији.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Newman 1943, стр. 307, 309; Jones, Ostberg & Randeraad 2007, стр. 155.
- ^ Newman 1943, стр. 307, 309; Jones, Ostberg & Randeraad 2007, стр. 155; Cattaruzza 2016, ch. I.
- ^ Lipušček 2012; Cresciani 2004, стр. 4.
- ^ а б в Cattaruzza 2016, ch. I.
Литература[уреди | уреди извор]
- Newman, Bernard (1943). The New Europe (на језику: енглески). Books for Libraries Press. ISBN 978-0-8369-2963-8. Приступљено 16. 2. 2023.
- Jones, Harriet; Ostberg, Kjell; Randeraad, Nico (2007). Contemporary History on Trial: Europe Since 1989 and the Role of the Expert Historian (на језику: енглески). Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-7417-2. Приступљено 16. 2. 2023.
- Cattaruzza, Marina (2016). Italy and Its Eastern Border, 1866-2016 (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-317-64872-7. Приступљено 16. 2. 2023.
- Lipušček, Uroš (2012). Sacro egoismo: Slovenci v krempljih tajnega Londonskega pakta 1915 (на језику: словеначки). Cankarjeva Založba. ISBN 978-961-231-871-0. Приступљено 16. 2. 2023.
- Cresciani, Gianfranco (2004). „A clash of civilisations? The Slovene and Italian minorities and the problem of Trieste from Borovnica to Bonegilla” (PDF). Italian Historical Society Journal. 12 (2): 3—16. Приступљено 16. 2. 2023.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Sluga, Glenda (11. 1. 2001). The Problem of Trieste and the Italo-Yugoslav Border: Difference, Identity, and Sovereignty in Twentieth-Century Europe (на језику: енглески). SUNY Press. ISBN 978-0-7914-4823-6. Приступљено 17. 2. 2023.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Istituto Giuliano di Storia Cultura e Documentazione”. www.istitutogiuliano.it (на језику: италијански).
- „Istituto regionale per la storia del movimento di liberazione nel Friuli Venezia Giulia”. www.irsml.eu (на језику: италијански).