Пређи на садржај

Баба Анујка (књига)

С Википедије, слободне енциклопедије
Баба Анујка
Корице књиге Баба Анујка
Настанак и садржај
АуторШимон А. Ђармати
Земља Србија
Језиксрпски
Жанр / врста деладокументарна књига
Издавање
ИздавачЛагуна
Број страница212
Тип медијамек повез
Превод
Датум
издавања
25. март 2021.
Класификација
ISBN?978-86-521-4009-1

Баба Анујка: банатска вештица: први серијски убица у Србији је документарна књига професора Шимона А. Ђарматија (1952) објављена 2021. године. Књигу је објавила издавачка кућа "Лагуна" из Београда.[1]

О аутору[уреди | уреди извор]

Шимон А. Ђармати је рођен 1952. године у Зрењанину. Ђармати је професор хемичар у пензији и ренутно живи и ствара у Београду. Аутор је и коаутор многих универзитетских уџбеника, монографија, научних и стручних радова, фељтона... Сем књига за одрасле, пише и за децу.[2]

О књизи[уреди | уреди извор]

Књига је настала као резултат ауторовог вишегодишњег истраживања. Грађу за књигу Ђармати је налазио у Историјском архиву Панчева, домаћим и страним новинама које су писале о раду баба Анујке.[3]

Књига је прича о Ани Деи, или како је запамћена као баба Анујка из Владимироваца. Пореклом Румунка баба Анујка (18381938) је дошла у Петрово село, данас Владимировац, општина Алибунар, почетком 19. века.[4] Баба Анујка је била тровачица по занимању. Код ње су долазили људи који су желели да реше свој проблем тако што би уклонили особу која им задаје недаће. Баба Анујка би направила ефикасан напитак на основу информације о здрављу и телесним карактеристикама жртве. Она је чак тврдила да помаже људима који су се нашли у невољи. Сматра се да је Баба Анујка отровала око педесет људи. Неки сматрају да је тај број и већи и да прелази 100. [5]

Баба Анујка је имала "агенткињу" Љубину Миланов која је била задужена да пролази кроз село и ослушкује где и код кога постоје проблеми које би баба Анујка могла да реши. Баба Анујка би давала "бајану водицу" и тако се решавала особе која је проблем. Глас би се проносио Банатом до најудаљенијих крајева те су код бабе Анујке долазили по помоћ. Претпоставља се да ју је њена агенткиња Љубина пријавила анонимним писмом. Баби Анујки је суђено и осуђена је на 15 година робије. Пуштена је на слободу 1936. године, а умрла две године касније.[4]

Садржај[уреди | уреди извор]

Књига садржи следећа поглавља:[6]

  • Време великих тровача и тровачких афера
  • Велика тровачица Ана Дее - баба Анујка
  • Баба Анујка: Порекло и прва сумња - смрт Гаје прокина
  • Анонимно писмо и нове истраге
  • Стана је више волела живот, а мање мужа Лазара
  • Љубина је знала врачарине тајне
  • Истрага против врачаре
  • Зла ћуд Николе Момирова
  • Случај Косте Царине
  • Суђење у Панчеву
  • Главна расправа
  • Изрицање пресуде
  • Баба Анујка пред апелацијом
  • Пресуда Касационог суда
  • Сусрет у затвору са баба Анујком
  • Злочини по баба Анујкином рецепту
  • Како је баба Анујка скончала овоземаљски живот
  • Олуја

Филм о баба Анујки[уреди | уреди извор]

У плану је снимање филма о Баби Анујки. Редитељ из Панчева Иван Ракиџић потписује режију филма. Две године сакупљао је грађу и радио на сценарију.[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Baba Anujka : banatska veštica : prvi serijski ubica u Srbiji”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 16. 11. 2021. г. Приступљено 16. 11. 2021. 
  2. ^ „Šimon A. Đarmati”. laguna.rs. Приступљено 16. 11. 2021. 
  3. ^ „Pojavila se knjiga o babi Anujki, bila je prva žena serijski ubica na našim prostorima”. telegraf.rs. Приступљено 16. 11. 2021. 
  4. ^ а б „Banatska vračara baba Anujka ubijala „bajanom vodicom. laguna.rs. Приступљено 16. 11. 2021. 
  5. ^ „Baba Anujka: Banatska veštica”. korisnaknjiga.com. Приступљено 16. 11. 2021. 
  6. ^ Ђармати, Шимон А. (2021). Баба Анујка - Банатска вештица (2. изд.). Београд: Лагуна. стр. 7-8, 9-12. ISBN 978-86-521-4009-1. 
  7. ^ „Snima se film o prvom serijskom ubici u Srbiji: Reportaža portala Telegraf.rs prešla milion pregleda”. telegraf.rs. Приступљено 17. 11. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]