Брђани (Горњи Милановац)
Брђани | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  1041 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 58′ 09″ С; 20° 25′ 03″ И / 43.9692° С; 20.4175° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 314 m |
.svg)  Брђани Брђани на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 32303 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Брђани је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. године у њему живео је 1041 становник.
Село је удаљено 10 км од Горњег Милановца Ибарском магистралом у правцу Чачка. Налази се на надморској висини од 250 до 500 м, а површине је 2.023 ха.
Историја[уреди | уреди извор]
Брђани се први пут помињу у турском попису из 1476. године. Ово село се тада звало Сутеска. Након што је исељено пред најездом Турака, населили су га досељеници из брдовитих крајева Црне Горе, Старог Влаха, Херцеговине и ужичког краја.[1]
Брђани су били седиште Моравске капетаније Рудничке нахије. На планини Вујан и граници између села Брђани и Прислонице, Никола Милићевић Луњевица изградио је 1805. године манастир Вујан са црквом, чардаком и чесмом, посвећен Светом архангелу Гаврилу. То је уједно била и прва задужбина ослобођене Србије. Устанички војвода Лазар Мутап, рођен у суседној Прислоници, сахрањен је у припрати манастира. Након што је био тешко рањен у борби на Љубићу 1815. године, првобитно је био сахрањен код црквице у Горњој Трепчи. Затим је његов син Вук пренео његове кости и сахранио га у манастиру Вујан.[1]
Манастир Вујан се налази близу средњовековног манастира Обровин, запуштеног још 1597. године. Од њега могу се видети остаци часне трпезе.[1]
Село је имало општину и школу, а припадало је црквеној парохији манастира Вујан. Сеоска слава је Спасовдан.[1]
У селу се налази етно-село са вајатима, салашем и воденицом.[2][3] Етно-село се зове „Галетово сокаче” и налази се уз реку Дичину.
Овде се налазе Црква Светог Пантелејмона у Брђанима, Крајпуташ механџији Ђорђу Јелићу у Брђанима, Крајпуташ Илији Стевановићу у Брђанима, Крајпуташ Крсти Топаловићу у Брђанима и Крајпуташ Милану Дамљановићу у Брђанима.
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 287 ратника. Погинуло их је 145 а 142 је преживело.[1]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Аутопут „Милош Велики” -
Црква Светог Пантелејмона -
Основна школа -
Споменик борцима НОБ-а -
Зграда старе железничке станице -
Ибарска магистрала -
Ибарска магистрала
Демографија[уреди | уреди извор]
У пописима село је 1910. године имало 1463 становника, 1921. године 1150, а 2002. године тај број се попео на 1253.[1]
У насељу Брђани живи 1016 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (43,3 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 386 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 8 | 12 | ||
| 80+ | 13 | 24 | ||
| 75—79 | 30 | 31 | ||
| 70—74 | 43 | 44 | ||
| 65—69 | 39 | 55 | ||
| 60—64 | 43 | 46 | ||
| 55—59 | 36 | 34 | ||
| 50—54 | 39 | 42 | ||
| 45—49 | 44 | 43 | ||
| 40—44 | 44 | 38 | ||
| 35—39 | 44 | 35 | ||
| 30—34 | 31 | 42 | ||
| 25—29 | 40 | 24 | ||
| 20—24 | 33 | 36 | ||
| 15—19 | 33 | 34 | ||
| 10—14 | 29 | 39 | ||
| 5—9 | 25 | 32 | ||
| 0—4 | 25 | 17 | ||
| Просек : | 43,3 | 44,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 520 | 158 | 329 | 23 | 9 | 1 |
| Женски | 540 | 91 | 328 | 112 | 9 | 0 |
| УКУПНО | 1.060 | 249 | 657 | 135 | 18 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 254 | 45 | 0 | 0 | 105 |
| Женски | 173 | 23 | 0 | 1 | 77 |
| УКУПНО | 427 | 68 | 0 | 1 | 182 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 7 | 13 | 19 | 6 | 30 |
| Женски | 2 | 1 | 27 | 3 | 4 |
| УКУПНО | 9 | 14 | 46 | 9 | 34 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 6 | 0 | 6 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | 19 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 6 | 4 | 25 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 15 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 11 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 26 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 95.
- ^ Етно-село „Галетово сокаче“ Брђани[мртва веза], Лиса, 2008
- ^ На Дичини воденица стара („Политика“, 19. новембар 2012)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
