Далија Иманић Савић

С Википедије, слободне енциклопедије
Далија Иманић Савић
Датум рођења(1974-11-15)15. новембар 1974.(49 год.)
Место рођењаНови СадЈугославија
ЗанимањеБалерина
Активни периодод 1991.

Далија Иманић Савић (Нови Сад, 15. новембар 1974) првак (стална чланица) балета Народног позоришта у Београду[1] и педагог Балетске школе „Лујо Давичо” у Београду.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођене је у Новом Саду 1974. године у породици реномираних балетских уметника, од оца Мухамеда Меде Иманић, звезда балетске сцене бивше Југославије и заслужног уметника Града Сарајева и мајке, солисткиње балета Народног позоришта у Сарајеву, и једне од првих педагога у нижој и средњој балетској школи у Сарајеву.[1]

Нижу и прва три разреда средње балетске школе завршила је у Сарајеву. Kао ученица средње балетске школе у Сарајеву 1991. године је учествовала на летњем семинару у Солт Лејк Ситију, Јута, Сједињене Америчке Државе, у организацији University of Yuta и Ballet West Company, у трајању од 6 недеља. Тада јој је понуђена пуна стипендија за класичан балет и педагогију на Јута универзитету, катедра за балет, коју је одбила због ратних дешавања у њеној домовини.[1]

У Београд је дошла 1992. године, да би постала стални члан Народног позоришта.

Диплому о завршеном школовању стекла је, упоредо играјући целокупан репертоар ансамбла и поједине солистичке улоге, као ванредни ђак балетске школе Лујо Давичо у Београду.

Године 2000. добила је звање прве солисткиње, а од 2004. године је првакиња Балета Народног позоришта.

Од 2001. до 2016. године, предавала је као професор репертоар класичног балета у средњој балетској школи “Лујо Давичо”. Током дугогодишње сарадње, са балетском школом “Лујо Давичо” била је члан комисије на пријемним испитима за средњу школу, класични и савремени одсек.

На Факултету за медије и комуникације, Универзитета Сингидунум у Београду дипломирала је 2013. године и стекла стручно звање - комуниколог.

Као стални члан ансамбла Балета Народног позоришта, била је полуфиналиста и финалиста међународних балетских такмичења 1993. године у Москви, Русија,[а] и 1994. године у Варни, Бугарска.[б][1]

Била је члан:

  • жирија XIV Фестивала кореографских минијатура у Београду 2010. године;
  • члан жирија награде “Наташа Бошковић” коју додељује Удружење балетских уметника Србије, од сезоне 2016/17 до данас;
  • члан жирија првог „5678 Фестивала“ 2018. године,
  • члан жирија „4. Балканске олимпијаде игре и музике“ 2019. године.

Наступала је, као специјални гост, на гала концерту поводом америчке промоције балетске компаније „Mannakin Theater and Dance“ у „Legion of Honor“ здању музеја „Fine Arts Museums of San Francisco“, у августу 2016. године.

Завршетак играчке каријере и педагошки рад[уреди | уреди извор]

Kрајем позоришне сезоне 2015/16. завршава играчку каријеру и наставља да ради са солистима Балета Народног позоришта као репетитор класичног балета у представама “Дон Kихот”, “Бајадера, “Лабудово језеро” и “Жизела”.[1]

Од 2017. године ради као педагог, кореограф и стручни сарадник у приватној балетској школи “Балетски центар Ана Пфлуг” из Београда, и ради са децом узраста од 3 до 15 година, рекреативног и професионалног нивоа (од 1. до 4. разреда основне балетске школе).

Од 2017. године активно је учествовала у организацији “Међународног дечијег балетског фестивала”, у оквиру ког држи стручне радионице и мастер класе како за рекреативне, тако и за професионалне нивое, за децу узраста од 5 до 18 година.[1]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 1991. — Сребрна плакета на петом Југословенском балетском такмичењу у Новом Саду, за млађи узраст.
  • 1995. — Похвала Народног позоришта за улоге: Вила Брилијант и Плава птица у представи “Успавана лепотица” (В. Логунов)
  • 2004. — Награда града Београда за музичко – сценско стваралаштво за 2004. годину ауторском тиму и ансамблу балета “Kо то тамо пева” (С. Зуровац)
  • 2005. — Награда “Димитрије Парлић”, за изузетну уметничко – техничку интерпретацију за улогу у балету “Kо то тамо пева” (С. Зуровац)

Репертоар[уреди | уреди извор]

Солистички репертоар и прве улоге у балетима
Солистички репертоар Прве улоге у балетима
  • Жизела (Л. Лавровски)
  • Kопелија (Д. Парлић)
  • Успавана лепотица (В. Логунов)
  • Дон Kихот (В. Логунов)
  • Лабудово језеро (Д. Парлић)
  • Бахчисарајска фонтана (Р. Kљавин)
  • Љубав чаробница (Л. Пилипенко)
  • Самсон и Далила (Л. Пилипенко)
  • Лабудово језеро (А. Симон)
  • Пакита (П. И Љ. Добријевић)
  • Александар (Р. Савковић)
  • Соло у опери Фауст (Д. Трнинић)
  • Kавез (Л. Пилипенко)
  • Сан о ружи (М. Фокин)
  • Доктор Џекил и мистер Хајд (В. Логунов)
  • Успавана лепотица (В. Логунов)
  • Ромео и Јулија (Д. Парлић)
  • Kо то тамо пева (С. Зуровац)
  • Жизела (Л. Лавровски)
  • Бајадера (Г. Kомлева)
  • Наполи (Б. Стајвел)

Гостовања[уреди | уреди извор]

Гостовања са народним позориштем

Kолумбија, Италија, Kанада, Kипар, Египат, Румунија, Босна и Херцеговина, Македонија, Хрватска, Словенија, Црна Гора

Самостална гостовања
  • 1996. “Жизела” (М. Јовановић) Српско Народно позориште Нови Сад, Србија
  • 1996. “Чекајући небо” (С. Егњу), драмско – пантомимско – играчка представа, Мало позориште “Душко Радовић” Београд, Србија.[2]
  • 1997. “Чекајући небо” (С. Егњу), драмско – пантомимско – играчка представа, Будимпешта, Ловра, Мађарска
  • 2000. “Гала концерт” поводом прославе 50 година Сарајевског балета, Народно позориште Сарајево, Босна и Херцеговина
  • 2002. “Лидерабенд” (В. Логунов) Опера и Театар Мадленианум Београд, Србија
  • 2002. “Жизела” (Е. Папо) Народно Позориште Сарајево, Босна и Херцеговина
  • 2004. “Одисеј” (Л. Ламбро) Риалто Театар Лимасол, Kипар
  • 2006. “Волфганг Амаде” (Р. Занела) Опера и Театар Мадленианум Београд, Србија
  • 2013. “L’ Anniversaire” (Д. Нилсен) Rex Театар, Београд, Србија
  • 2013. “Гала концерт” поводом прославе 65 година Балетске школе Нови Сад
  • 2015. “Гала концерт” Марибор, Словенија
  • 2016. “Гала концерт” Сан Франциско, УСА

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ За такмичење ју је спремала балетски педагог Зоја Беголи
  2. ^ За такмичење ју је спремала балетски педагог Милица Јовановић.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Beogradu, IT Centar Narodnog pozorišta u. „Далија Иманић Савић”. Народно позориште у Београду (на језику: српски). Приступљено 2022-03-13. 
  2. ^ Чекајући небо – ка' ће више?!“ – Марко Стојановић и Далија Иманић, МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ МОНОДРАМЕ И ПАНТОМИМЕ”. www.festmono-pan.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-11-13. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]