Дебора Могач

С Википедије, слободне енциклопедије
Дебора Могач
Датум рођења(1948-06-28)28. јун 1948.
Веб-сајтwww.deborahmoggach.com

Дебора Могач (рођена Дебора Хоуг; 26. јуна 1948. године) је енглеска књижевница и сценариста. Написала је 18 романа, међу којима су: "Тулипанска грозница", "Ове глупе ствари" и сл.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дјетињство и каријера[уреди | уреди извор]

Дебора је једна од четири ћерке писаца Шарлот Хоуг и Ричарда Хоуга. Дио свог дјетињства је провела у Хортфордширу, а затим се преселила у Лондон.[1] Похађала је Камден школу за дјевојке и Краљевски колеџ у Лондону. Дипломирала је на универзитету у Бристолу 1971. године на енглеском језику. Живјела је у Пакистану двије године и средином '70их у САД.

Романи и други списи[уреди | уреди извор]

Већина романа је савремена, бави се породичним животом, дјецом и разочаравајућим односима који се одвијају између људи. Има смисла и за комедију, али је такође написала мрачни трилер Постоље. Прича која говори о инцесту близу једног Лондонског аеродрома. И роман Свињетина који се бори против муслиманских породичних вриједности насупрот енглеским. Њена два историјска романа су "Тулипанска грозница" и роман "Нешто за скривање" који је објављен 2015. године. Њен други рад укључује и двије збирке кратких прича. Прерадила је многе своје романе у ТВ драме и написала признате адаптације рада других људи, међу којима је Ненси Митфордова са романом Љубав у хладној клими, као и Дневник Ане Франк. Њен сценарио филма Гордост и предрасуде, у којем глуми Кира Најтли номинован је за награду БАФТА. "Ове глупе ствари, њен комични роман о старијим људима који су се преселили у Индију како би добили приступачну његу, учинили су успјешним филмом под називом "Најбољи егзотични Мариголд хотел".

Лични живот[уреди | уреди извор]

На Оксфордском Универзитету упознала је човјека који је постао њен први супруг Тони Могач. Међутим, касније су се развели и он је умро у новембру 2015. године. Мел Колман је био карикатуриста и Деборин партнер десет година. Послије његове смрти 1994. године живјела је седам година са сликаром Ксаба Пасзтором. Тренутно живи са мужем Марк Вилијамсом, који је новинар, уредник и издавач часописа. Има двоје одрасле дјеце: Тома који је наставник и Лоти која је новинар и писац.

1985. њена мајка је послата у затвор због помоћи смртно болесном пријатељу да изврши самоубиство. Дебора је покровитељ компаније "Достојанство у умирању" и компанија за промјену закона у помоћи при самоубиству.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Сајт КФДД[1]
  • Ламибек[2]