Девоатин D.27
Девоатин D-27 (фр. Dewoitine D.27) је француски ловац, једномоторни једнокрилни висококрилац са фиксним стајним трапом који се производио 30-их година 20. века.[1]
Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]
Захтев за пројектовање новог ловца Девоатин је примио 1926. године када се у Француској отписују стари авиони из Првог светског рата. У то време је Девоатин за Швајцарску пројектовао авион за ловачку обуку D-26. Користећи се позитивним искуствима са претходним ловачким авионима од Девоатин D.1 до Девоатин D.21[2], пројектован је нови авион Девоатин D.27. Са претходних авиона усвојена су стандардна решења: једнокрилни - висококрилац, отворена пилотска кабина, фиксни стајни трап конвенционалног типа, метална конструкција трупа и крила, труп обложен дуралуминијумским лимом а крила платном, по две челичне упорнице за свако крило. Авион је добио нови мотор Хиспано-Суиза 12Mc који је касније замењен поузданијим типом ХС 12MB. Хладњак мотора се налазио са предње стране испод мотора и могао се заклопити. Нос авиона и репни део авиона је више заобљен а репно пераје угаоног облика. Први лет авиона је обављен 1928. године а пробна серија од 5 комада је испоручена 1930. године. Авиони су се производили од 1930. до 1932. године.
Технички опис[уреди | уреди извор]
Авион Девоатин D.27 је једнокрилни - висококрилац, једносед, металне конструкције.
Труп авиона је такође био металне конструкције (дуралуминијумске цеви спојене закивцима) и обложен дуралуминијумским лимом. Иза крила у трупу авиона се налазила отворена пилотска кабина.
Погонска група: Авион је у кљуну имао линијски V 12 течношћу хлађен мотор Хиспано-Суиза 12Мс снаге 367kW/500КС. Покретала га је дрвена двокрака вучна елиса фиксног корака. На овај авион су уграђивани и радијални ваздухом хлађени деветоцилиндрични мотори Gnome-Rhone 9K снаге 370 kW (500 KS) и Siemens-Halske Sh 22 (Bramo 323) снаге 377 kW (510 KS).
Крило је било комбинованог (правоугаоног+трапезног) облика металне конструкције од дуралуминијума пресвучено платном. Са по две косе упорнице, свако крило је било ослоњено на труп авиона.
Стајни трап: Авион је имао фиксни стајни трап конвенционалне конструкције са два предња точка постављана на осовину и еластичну дрљачу као трећу ослону тачку авиона испод репа авиона. У зимском периоду уместо точкова су на стајни трап монтиране скије. Амортизација стајног трапа је била помоћу гумених ужади (сандова). Нос авиона и репни део авиона је више заобљен а репно пераје угаоног облика.
Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]
У Швајцарској је произведено 60 ових авиона, у Француској 20 примерака у Југославији је произведено на основу лиценце 3 комада у фабрици Змај.[3][4], а Румунији су Французи продали 3 комада. D-27 је у Швајцарској службовао до 1940. године када је замењен модернијим ловцима а они су пребачени у авио школе у којима су коришћени до 1944. године. У Француској су ови авиони углавном коришћени за разна тестирања а не за основну намену. Суштина код ових авиона је у томе што су концепцијски били застарели и пре него што су произведени, тако да су врло брзо замењени модерним ловачким авионима. Неколико ових авиона је летело и борило се на страни Шпанске републиканске армије у току Шпанског грађанског рата[5]
Коришћење у ВВК Југославије[уреди | уреди извор]
Авион Девоатин D.27 је први пут приказан јавности на 11. аеронаутичком салону у Паризу 1928. године и привукао велику пажњу посетилаца. Пошто је Југославија тада била заинтересована за замену дотрајалих ловачких авиона наслеђених још из Великог рата затражила је да се изврши демонстрација овог авиона у својој земљи. Овом захтеву је удовољено тако да је већ 23. октобра 1928. године на аеродрому у Новом Саду долетео један од два прототипова овог авиона. Тога дана је велики француски пилот акробата Марсел Доре приказао све акробатске способности овог авиона пред југословенском комисијом и војним аташеима акредитованим у Београду.
Авион Девоатин D.27 је остао у Југославији цео новембар месец где је паралелно испитиван са чехословачким ловцем Авиа BH-33E. За све време боравка у Југославији Девоатин D.27 је носио југословенске ознаке на крилима и вертикалном стабилизатору. У том периоду овим авионом је летело око 40 пилота.
Југославија се одлучила да набави ловце Авиа BH-33E а од Девоатина је откупљена лиценца која је уступљена земунском Змају. У Змају је направљено свега три ова авиона иако ово са пословне стране није био неки значајан посао, за Змај је у технолошком смислу био веома значајан јер је то био први авион металне конструкције произведен у овој фабрици.
Ова три авиона су служила за попуну ловачких јединица које су у наоружању већ имала авионе Девоатин D.1 и Девоатин D.9. Почетком септембра 1929. године сва три авиона Девоатин D.27 са три Авиа BH-33E су учествовали у утакмици земаља Мале Атанте и Пољске. Последње појављивање ових авиона у јавности је био 1937. године на аеромитингу у Земуну.
Особине авиона Девоатин D.27[уреди | уреди извор]
Опште карактеристике[уреди | уреди извор]
- Мотор - 1 x 367 kW Хиспано Суиза 12 Мс,
- Елиса - двокрака,
- Размах крила - 10,30 m,
- Површина крила - 17,55 m²,
- Дужина авиона - 6,56 m,
- Висина авиона - 2,78 m,
- Маса празног авиона - 1.038 kg,
- Маса пуног авиона - 1.415 kg,
- Посада - један члан.
- Наоружање - 2 синхронизована митраљеза 7,7 mm смештена у трупу
- Стајни трап - Фиксан
Перформансе[уреди | уреди извор]
- Максимална брзина - 312 km/h,
- Путна брзина - 289 km/h,
- Брзиона пењања - 600 m/min,
- Највећи долет - 425 km,
- Плафон лета - 8.300 m.
Наоружање[уреди | уреди извор]
Наоружање авиона: Девоатин D.27 | |||
Ватрено (стрељачко) наоружање | |||
Топ | |||
Митраљез | |||
Број и ознака митраљеза | 2 | ||
Калибар | 7,7 mm | ||
Бомбардерско наоружање (бомбе) | |||
Ракетно наоружање (ракете) |
Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]
|
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Девоатин D.27” (на језику: (језик: српски)). ДНВТС. Архивирано из оригинала 16. 10. 2019. г. Приступљено 16. 10. 2019.
- ^ Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на ((sr))). Нови Сад: Ваздухопловни гласник.
- ^ Вељовић 1972.
- ^ Микић 1933.
- ^ Петровић, Огњан (2000). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.) (на ((sr))). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 2/2000. ISSN 1450-684X
Литература[уреди | уреди извор]
- Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). Нови Сад: Ваздухопловни гласник.
- Јанић, Чедомир (2003). Век авијације : [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172.
- Петровић, Огњан (2000). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.) (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 2/2000. ISSN 1450-684X.
- Петровић, Огњан (2004). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.) (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 3/2004. ISSN 1450-684X.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Вељовић, Живојин (1972). Пет деценија Змаја (на језику: (језик: српски)). Земун: ИПМ Змај.
- Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
- Ђокић, Небојша; Надовеза, Бранко (2017). Ваздухопловна индустрија Краљевине СХС. Београд: Метафизика. ISBN 978-86-7884-210-8.
- Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082.
- Мијатовић, Иван; Ђокић, Небојша (2011). „ЛОВАЧКА АВИЈАЦИЈА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ПРАЋЕЊЕ САВРЕМЕНИХ ТРЕНДОВА У НАОРУЖАЊУ - стереотипи и чињенице,”. Расински анали (на језику: (језик: српски)). Крушевац: Историјски Архив Крушевца. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Dewoitine D.27” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 21. септембар 2010.
- B. Parmentier. „Dewoitine D.27” (на језику: (језик: француски)). Авиафранс (www.aviafrance.com). Приступљено 21. септембар 2010.
- B. Parmentier (7. 2. 1999). „Dewoitine D-27-III” (на језику: (језик: француски)). Авиафранс (www.aviafrance.com). Приступљено 21. септембар 2010.
- B. Parmentier (7. 2. 1999). „Dewoitine D-27-IIIR” (на језику: (језик: француски)). Авиафранс (www.aviafrance.com). Приступљено 21. септембар 2010.
- „Dewoitine D.27 Chasseur 1928” (на језику: (језик: француски)). www.aviafrance.com. 7. 2. 1999. Приступљено 21. септембар 2010.
- „Dewoitine D-27 1928” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. 7. 2. 1999. Приступљено 21. септембар 2010.
- „Golden Years of Aviation Aircraft-France” (на језику: (језик: енглески)). www.goldenyears.ukf.net. Архивирано из оригинала 18. 09. 2008. г. Приступљено 21. септембар 2010.
- „Yugoslavia Air Force” (на језику: (језик: енглески)). www.aeroflight.co.uk. Приступљено 21. септембар 2010.
- „EKW Dewoitine D.27 Fighter Plane” (на језику: (језик: енглески)). www.military-aircraft.org.uk. Приступљено 21. септембар 2010.
- „Dewoitine D27C1” (на језику: (језик: српски)). www.paluba.info. Приступљено 21. септембар 2010.
- http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/devoatin-d-27