Душан Пријовић
Душан Пријовић | |
---|---|
Датум рођења | 1906. |
Место рођења | Пљевља |
Датум смрти | 27. јануар 1946.39/40 год.) ( |
Место смрти | Саставци |
Душан Пријовић (Пљевља, 1906—1946) био је парох бучевски и српски је светац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Душан Пријовић је рођен 1906. године у Пљевљима, од оца Новице, зидара пореклом из Херцеговачких Голеша, и мајке Стаке, родом из Жидовића. Основну школу и четири разреда гимназије завршио је 1923. године у родном месту, а након тога, 1928. године, петогодишњу богословију у Призрену. Са супругом Даницом, рођеном Мићовић, имао је седморо деце: Зорку, Јелену, Спасоја, Новицу, Ковиљку, Милену и Стаку.
За ђакона је рукоположен 16. марта, а за свештеника 18. маја 1929. године од епископа Рашко-призренског Серафима. За пароха бучевског постављен је 22. јуна исте године, где је службовао до краја живота. Године 1940. одликован је црвеним појасом од митрополита Светог Петра Зимоњића.
Страдање[уреди | уреди извор]
Током јануара 1943. године, Душан Пријовић је на конак примио четири краљева официра[тражи се извор],који су се затекли у селу. Неки мештани су дојавили партизанима да у поповој кући ноће краљеви официри[тражи се извор], на шта су они одмах опколили кућу и позвали их на борбу или предају. С обзиром да је у кући било деце, официри нису желели да се боре [тражи се извор],па су се предали. Иако су партизани обећали да им ништа неће учинити, одвели су их у свој штаб у Адровиће и тамо их стрељали. Сутрадан су се вратили по Душана Пријовића, али је он, видевши их, побегао у шуму, где се дуго скривао. Партизани су у међувремену запалили његову кућу, а породица је успела да побегне код родбине у Херцеговачка Голеша. Након што је ухваћен, Душан Пријовић је одведен у Саставке и мучен, да би 27. јануара 1946. године био стрељан.[1]
Сахрањен је на гробљу у Херцеговачким Голешима, а на око два километра од гроба, на месту где је причешћивао ђаке, изграђена је црква Светих цара Констрантина и царице Јелене.
Дана 15. маја 2005. године, у манастиру Житомислићу одржана је канонизација Свештеномученика дабробосанских и милешевских, међу којима и Душана Пријовића, пароха бучевског. Урађена је и икона свих 29 Свештеномученика.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Свети мученици и исповедници Митрополије дабробосанске”. spc.rs. Архивирано из оригинала 11. 02. 2019. г. Приступљено 25. 9. 2017.
Литература[уреди | уреди извор]
- Љовушкина, Ружица Бајић. Животопис Свештеномученика Душана Пријовића, пароха бучевског (PDF). Приступљено 25. 9. 2017.