Егеријин итинераријум

С Википедије, слободне енциклопедије
Насловна страна Егеријиног итинераријума из 1919.

Егеријин итинераријум (лат. Itinerarium Egeriae), познат и као Егеријина путовања један је од најстаријих документованих записа о путовањима хришћанским ходочасника, који су посећивали најважније дестинације ходочашћа у источном Медитерану. Итинераријум је написла Етерија или Егерија (лат. Aetheria ili Egeria) монахињаа (можда игуманија) једног манастира у северозападној Хиспанији или у Јужној Француској, између 381. и 384. године. У њему је описала своја путовања у света места (лат. Peregrinatio ad Loca Sancta).[1]

Егерија се у својим записима обраћа „сестрама”, из самостана, тј. женама из њене духовне заједнице у завичају, што наводи на чињеницу да је највероватније била монахиња. Али је исто тако вероватно да Егерија термин „сестре” користи за обраћање и својим другим хришћанске познаницима, које су јој омогућили тако дуг и скуп пут. Такође из итинерара се сазнаје да поседује високо образовања, које указује и на то да је највероватније пореклом из средње или више (богатије) класе. Ово додатно потврђује и њен велико интересовање за објекте и споменика повезане са историјским наслеђем али и са хришћанском религијом.

Опис путовања[уреди | уреди извор]

Остаци степеница на обали језера Тибериас, које је описао Егериа

Егерија је путовала од Јерусалима до Синаја, потом натраг кроз земљу Гошен, даље до Невске горе и до Месопотамије. У повратку кретала се преко Тарса и Халкедона до Цаиграда. У првом делу текста Егерија описује пут од приласка синајској гори до Цариграда. Успут је направила излете до Невске горе (у данашњем Јордану) и до мартирија Свете Текле. У другом делу текста детаљно је описано богослужење и обележавање празника из црквеног календара у Јерусалиму, мада је свој пут заправо и почела трогодишњим боравком у Јерусалиму и његовој околини. На повратку у Цариград планирала је да посети и Ефес.

Овај спис даје и детаљан приказ богослужења у Палестини у 4. века, што је важно за историју литургије. У време Егеријине посете литургијска година је управо почињала.

Откриће рукописа и његов значај[уреди | уреди извор]

Текст овог записа откривен је тек 1884. у једном латинском рукопису из 11. века у италијанском граду Арецо.[2] Централни део овог записа сачуван је и преписан у Аретинском кодексу (лат. Codex Aretinus), у Монте Касину између 9. и 12. века, док су почетак и крај текста изгубљени. Аретински кодекс је 1884. открио италијански филолог Gian Francesco Gamurrini, који је рукопис пронашао у самостанској библиотеци у Арецу.[3]

Њени записи су нарочито важна зато што указују на то да се у 4. веку развила универзална литургијска пракса, нпр. у погледу коризме, цветнице и страсне недеље. У то доба обележавање Исусова рођења 25. децембра још није било опште прихваћено.

Са језичке стране, путовање Егеријино пружа важне информације о развоју граматике и речника вулгарног латинитета. На пример, изрази као што су (лат. deductores sancti − „свети водичи”) помажу да се осветли настанак одређеног члана у романским језицима. Слично томе, употреба заменице „ipsam” у изразу као што је лат. per mediam vallem ipsam − „посред саме долине” антиципира развој одређеног члана који се данас среће у сардинском језику.

Садржај дела по поглављима
  • Приступ планини Синај (Поглавља I до II)
  • Успон на планину Синај (III)
  • Хореб (IV.1-4)
  • Пенце за паљење (IV.5 до IV.8)
  • Одредишта у долини и повратак у Фаран (V)
  • Фараниста Клисмаан (VI)
  • Од Клисме до града Арабије (VII)
  • Рамсес (VIII)
  • Богојављење у арапском граду. Повратак у Јерусалим (IX)
  • Посета долини Јордана (X-XI)
  • Моунт Небо (XII)
  • Посета Ауситису (XIII)
  • Град Мелцхизедек (XIV)
  • Аинон (XV))
  • Град Илија, Керитинпуро (XV)
  • Јобова гробница. Повратак у Јерусалим (XVI)
  • Путовање у Месопотамију (XVII)
  • Од Антиохије до Мезопотамије. Прелазак преко реке Еуфрат (XVIII)
  • Едеса (XIX.1 до XIX.7)
  • Приступ Прича о краљу Абгару (XIX.8 - XIX.19)
  • Хараи (Харан) (XX)
  • Повратак у Антиохију (XXI)
  • Од Антиохије до Тарза (XXII)
  • Посета цркви Текла . Повратак у Цариград (XIII)
  • Јерусалим: Свакодневно богослужење (XXIV-XXV)
  • Јерусалим: Недељне службе (XXV)
  • Јерусалим: Богојављење (XXV-XXVI)
  • Јерусалем: Лент (XXVII-XXIX.1)
  • Јерусалим: Велика недеља и Ускрс (XXIX.2–XLII)
  • Јерусалим: Духова (XLIII–XLIV)
  • Јерусалим: крштење (XLV–XLVII)
  • Јерусалим: Годишњица оснивања цркава (XLVIII–XLIX)

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hosu, Stjepan (1977), Srednjovjekovna latinska književnost, Povijest svjetske književnosti, 2., Zagreb: Mladost
  2. ^ Buckwald, Wolfgang; Hohlweg, Armin; Prinz, Otto (1984). Rečnik grčkih i latinski pisaca antike i srednjeg veka [Tusculum-Lexicon griechischer und lateinischer Autoren des Alterums und des Mittelalters]. Beograd: Vuk Karadžić.
  3. ^ Connell, Martin (2007). Eternity Today: On the Liturgical Year. New York: Continuum Publishing. str. 16–18. ISBN 978-0-8264-1871-5.

Литература[уреди | уреди извор]

  • S. Hilarii tractatus de mysteriis et hymni et S. Silviae Aquitanae peregrinatio ad loca sancta, Gian Francesco Gamurrini (a cura di), Biblioteca dell'Accademia storico-giuridica 4, Roma, 1887.
  • S. Silviae Aquitanae peregrinatio ad loca sancta in Studi e documenti di storia e diritto, anno IX, 1888, Roma, tipografia vaticana, 1888, pagg. 97-174.
  • The Pilgrimage of Silvia of Aquitania to the Holy Places circa 385 A.D., J. H. Bernard (a cura di), Londra, 1891.
  • S. Silviae, quae fertur, Peregrinatio ad loca sancta in Itinera Hierosolymitana saeculi IIII-VIII in CSEL, 39, Vindobonae, 1898, pagg. 35-101.
  • Silviae vel potius Aetheriae peregrinatio ad loca sancta, W. Heraus (a cura di), Heidelberg, Carl Winter's Universaitätsbuchhandlung, 1908.
  • Aetheriae Peregrinatio ad loca sancta, Ezio Franceschini (a cura di), Padova, Gregoriana, 1940.
  • Itinerarium Egeriae, A. Franceschini e R. Weber (a cura di) in Itineraria et alia geographica, CC Series Latina 175, Turnhout, 1958, pagg. 29-103.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]