Жива библиотека
Жива библиотека је средство за подстицање равноправности, преиспитивање предрасуда и борбу против дискриминације.[1]
Настанак[уреди | уреди извор]
Прва Жива библиотека организована је у Данској 2000. године на фестивалу Роскилде по идеји омладинске невладине организације "Стоп насиљу" са седиштему Копенхагену. На првој живој библиотеци учествовало је 75 живих књига које су читане четири дана трајања фестивала. Године 2008. је формирана организација "Људска библиотека" са циљем јачања социјалне кохезије и поштовања различитости и људских права кроз удруживање активних организатора из целог света.
Тим Живе библиотеке[уреди | уреди извор]
У Тим Живе библиотеке улазе: организатори, књиге, библиотекари, особље, модератори-промотери и речници (преводиоци писаних текстова-усмени преводиоци).[1]
Каталог[уреди | уреди извор]
Каталог књига у Живој библиотеци чине живе књиге.Наслови књига кореспондирају са репрезентативном групом људи који су често подвргнути стереотипима, предрасудама и изложени су ризику да буду дискриминисани или то већ јесу.
Жива библиотека у Србији[уреди | уреди извор]
Жива библиотека је први пут организована у Србији 2012. године у сарадњи Канцеларије Савета Еврпопе у Београду са Министарством омладине и спорта иповереника за заштиту равноправности Републике Србије.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Видановић, Александра. Не цени књигу по корицама-Водич за организаторе Живе библиотеке (2013 изд.). Београд: Савет Европе, Канцеларија у Београду. стр. 16. ISBN 978-86-84437-50-3.
- ^ „Жива библиотека”. Званичнисајт заштитникаравноправности. Приступљено 29. 10. 2017.