Израелски медији
Израелски медији се као појам односе на штампане, радиодифузне и онлајн медије доступне у држави Израел. У земљи постоји на десетине новина, часописа и радио станица, које имају важну улогу у политичком, друштвеном и културном животу друштва, чинећи га модерним, развијеним и писменим.
Постоји преко 10 различитих језика у израелским медијима,[1] од којих је најзаступљенији хебрејски. Штампа на арапском опслужује арапско становништво Израела, укључујући и оне из Палестинске Народне Самоуправе. Током осамдесетих и деведесетих година, израелска штампа је доживела огромне промене, што укључује постепени прелазак медија у контролу малог броја организација, док је штампа коју су објављивале политичке партије полако нестајала. Данас, три највеће групације, у приватном власништву, доминирају масовним медијима Израела и смештене су у Тел Авиву.[2]
Цензура у Израелу је релативно ниска у поређењу са другим земљама, али се још увек спроводи у ситуацијама када јавна безбедност може бити нарушена. Уколико је чланак цензурисан, новине могу поднети жалбу "одбору тројице", сачињеном од члана из јавности (који је председавајући), представником војске и представником штампе. Одлука одбора је обавезујућа, и током година она је у многим случајевима укинула решење цензора.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Историја штампе почела је 1863. године, још пре стицања независности Израела, у време Османског царства, када су основане прве недељне новине на хебрејском - Ха-Леванон и Хавазелет. Године 1952. настала је прва издавачка кућа, под називом Међународно издавачко друштво Ј-М доо.[3] Цензура је непрекидно јачана у годинама након стицања независности, затим током Јомкипурског рата и седамдесетих година. Влада је 1986. године дозволила оснивање приватних и комерцијалних медија који би били конкуренција државним.
Слобода штампе[уреди | уреди извор]
Израелска влада генерално поштује слободу штампе, што је осигурано Основним израелским законима и самосталним правосуђем. Говор мржње, промоција насиља и нарушавање националне безбедности су забрањени. Док израелски новинари имају мало ограничења, влада много строже контролише оне из Палестине. Према извештајима удружења Репортери без граница , власти су упадале у канцеларије и домове палестинских новинара тражећи илегалне материјале.[4] Медији уопштено раде у складу са правилима владе.
Издање новина у Израелу је незаконито без дозволе владе.[5] Захтев за дозволу може бити одбијен из више разлога, на пример, ако подносилац захтева има мање од 25 година, има криминални досије, или није довољно образован.[6]
Списак медија[уреди | уреди извор]
Штампани медији[уреди | уреди извор]
Израел има велики број дневних, недељних и периодичних издања, све у приватном власништву:[7]
- B'Sheva: недељне новине са темама из религије на хебрејском језику
- Calcalist: дневне новине са темама из бизниса на хебрејском језику
- Globes: дневне новине са темама из бизниса на хебрејском језику (са онлајн издањем на енглеском језику)
- Haaretz: најстарије дневне новине у Израелу са издањима на хебрејском и енглеском језику
- Israel Hayom: бесплатне дневне новине на хебрејском језику (са онлајн издањем на енглеском језику)
- Israel Post: бесплатне дневне новине на хебрејском језику
- Al-Ittihad: дневне комунистичке новине на арапском језику
- Kul al-Arab: недељне новине на арапском језику
- Vesti: дневне новине на руском језику
Радиодифузни медији[уреди | уреди извор]
- Канал 9: телевизијски канал на руском језику
- Канал 10: телевизијски канал на хебрејском језику
- Канал 20: телевизијски канал на хебрејском усмерен ка јеврејској популацији
- Galei Tzahal: телевизијски канал на хебрејском језику
- Galgalatz: радио станица на хебрејском језику
- i24news: међународни информативни телевизијски канал на енглеском, француском и арапском језику
- Израелска радиодифузна компанија: јавни емитер
- Израелска школска телевизија: канал за децу на хебрејском језику
- Кан 11: хебрејски језик телевизијскив канал
- Кан 33: арапски телевизијски канал
- Kol Yisrael: радио
Интернет медији[уреди | уреди извор]
- +972: веб магазин заснован на блоговању, који извештава са лица места о догађајима у Израелу и Палестини
- Arutz Sheva: радио станица и веб сајт на хебрејском, енглеском и руском језику
- Bamahane: онлајн магазин који објављује Израелска одбрамбена јединица
- Debkafile: веб сајт на хебрејском и енглеском језику
- Kikar HaShabbat
- Mida
- Nana 10
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Recorded Programs”. Israel Broadcasting Authority. Архивирано из оригинала 24. 01. 2010. г. Приступљено 24. 1. 2014.
- ^ а б Limor, Yehiel. „The Printed Media: Israel's Newspapers”. Israel Ministry of Foreign Affairs. Приступљено 24. 1. 2014.
- ^ „Israel”. Press reference. Приступљено 9. 10. 2014.
- ^ Israel 2007 report, Reporters Without Borders. Архивирано 2008-05-26 на сајту Wayback Machine
- ^ „Interior Ministry Has a Stranglehold on the Publication of Newspapers in Israel”. Haaretz. 15. 1. 2016.
- ^ „Press Ordinance”. The Palestine Gazette. 340: 56—75. 19. 1. 1933.
- ^ Prof Sam Lehman-Wilzig; Amit Schejter (1994). „Israel”. Ур.: Yahya Kamalipour; Hamid Mowlana. Mass Media in the Middle East (PDF). Greenwood. стр. 111—114. ISBN 978-0-313-28535-6. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 02. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.
Литература[уреди | уреди извор]
- Prof Sam Lehman-Wilzig; Amit Schejter (1994). „Israel”. Ур.: Yahya Kamalipour; Hamid Mowlana. Mass Media in the Middle East (PDF). Greenwood. стр. 111—114. ISBN 978-0-313-28535-6. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 02. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Медији. Израелско Министарство спољних послова
- Медији у Израелу у Јеврејска виртуелна библиотека
- Израел Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јул 2018) на извештају Слободе штампе