Корисник:Lidija132/песак
.jpg)
Пахуља је кристал леда који је постигао довољно велику величину или се можда спојио са другим, а затим пада кроз Земљину атмосферу као снег.[1] У презасићеним ваздушним масама свако језгро пахуље око честица прашине привлачи капљице воде из облака, које се смрзавају и прелазе у кристални облик. Сложени облици настају док се пахуља креће кроз различите зоне температуре и влажности у атмосфери, тако да се појединачне пахуље међусобно детаљно разликују. Ипак, могу се сврстати у осам широких класификација и најмање 80 појединачних варијанти. Главни саставни облици кристала леда, од којих могу да се појаве комбинације истих, су игла, стуб, плоча и обод. Снег делује бело, упркос томе што је лед од кога је направљен прозиран. То је због дифузне рефлексије читавог спектра светлости малим кристалним фасетама снежних пахуља.[2]
Формирање[уреди | уреди извор]
Пахуље се формирају око минералних или органских честица у влагом засићеним, ваздушним масама.
Раст[уреди | уреди извор]
Једном када се капљица заледи, она расте у презасићеном окружењу, где је ваздух засићен ледом када је температура испод тачке смрзавања. Капљица тада расте таложењем молекула воде у ваздуху на површини кристалног леда где се сакупљају. Будући да су капљице воде много бројније од кристала леда, кристали су у стању да нарасту до стотина микрометара или милиметара на штету капљица воде. Овај процес је познат као Вегенеров – Бергеронов – Финдеисенов процес. Кристали леда расту на рачун капљица. Ови велики кристали онда падају кроз атмосферу због своје масе и могу се сударати и залепити у гроздове.
Изглед[уреди | уреди извор]
Боја[уреди | уреди извор]
Иако је лед сам по себи прозиран, снег је обично беле боје због дифузног одбијања читавог спектра светлости расипањем светлости малим кристалним фасетама пахуљица од којих се састоји.[2]
Облик[уреди | уреди извор]
Облик пахуљице се углавном одређује температуром и влажношћу на којој се формира. Ретко, на температури од око -2 ° C (28 ° Ф), пахуљице се могу формирати у трострукој симетрији - троугласте пахуље.[3] Најчешће честице снега су видљиво неправилне, мада се скоро савршене снежне пахуље могу често наћи на сликама јер су визуелно привлачније. Иако пахуље никада нису у потпуности симетричне, често расту тако да покажу приближно шестоструку радијалну симетрију, због хексагоналне кристалне структуре леда.[4] Микрооколина у којој пахуља расте динамично се мења како пахуља пада кроз облак, а ситне промене температуре и влажности утичу на начин на који се молекули воде вежу за њу. Будући да је микро-окружење (и његове промене) веома слично око пахуље, сваки крак има тенденцију да расте на готово исти начин. Међутим, боравак у истом микро-окружењу не гарантује да ће сваки крак пахуље једнако расти.
Класификација[уреди | уреди извор]
Пахуље се формирају у широком спектру различитих облика, тако да у природи не постоје две потпуно идентичне пахуље, иако се скоро идентичне могу направити у лабораторији. [5][6][7][8]Почетни покушаји проналажења идентичних снежних пахуља, фотографишући хиљаде њих микроскопом од 1885. године даје нам, Вилсон Алвин Бентлеи који је пронашао широку палету пахуља које данас познајемо.
Укичиро Накаја (срб.) (енгл. Ukichiro Nakaya ) је развио дијаграм кристалне морфологије, који повезује облик кристала са температуром и условима влаге под којима су настали, што је сумирано у следећој табели:[9]
| Распон температуре | Опсег засићења (g/m3) | Врсте снежних кристала
испод засићености |
Врсте снежних кристала
изнад засићења |
|---|---|---|---|
| 0 °C (32 °F) to −3.5 °C (26 °F) | 0.0 to 0.5 | Чврсте плоче | Танке плоче
Дендрити |
| −3.5 °C (26 °F) to −10 °C (14 °F) | 0.5 to 1.2 | Чврсте призме
Шупље призме |
Шупље призме
Игле |
| −10 °C (14 °F) to −22 °C (−8 °F) | 1.2 to 1.2 | Танке плоче
Чврсте плоче |
Секторске плоче
Дендрити |
| −22 °C (−8 °F) to −40 °C (−40 °F) | 0.0 to 0.4 | Танке плоче
Чврсте плоче |
Колоне
Призме |
Облик пахуље одређује првенствено температура и влажност на којој се формира. Као што је Накаја открио, облик такође зависи од тога да ли је влага изнад или испод засићења. Обрасци испод линије засићења теже ка чврстим и компактним пахуљама, док кристали настали у презасићеном ваздуху теже ка чипкастим, нежним и украшеним пахуљама.
Галерија[уреди | уреди извор]
Избор фотографија које је снимио Вилсон Бентлеи (1865–1931):
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Knight, C.; Knight, N. (1973). „Snow crystals. A snowflake is also the name of a person who cannot attend pub lunch on Fridays. E.g "Ben Cutcliffe is a snowflake"”. Scientific American. vol. 228: pp. 100—107.
- ^ а б Hands-on science : light, physical science (matter). Lawson, Jennifer E. (Jennifer Elizabeth), 1959-. Winnipeg: Peguis Publishers. 2001. ISBN 1-894110-63-3. OCLC 46619953.
- ^ „SnowCrystals.com”. snowcrystals.com. Приступљено 2020-12-08.
- ^ „The Six-fold Nature of Snow”. web.archive.org. 2017-12-09. Приступљено 2020-12-08.
- ^ „Identical-Twin Snowflakes - SnowCrystals.com”. www.snowcrystals.com. Приступљено 2020-12-08.
- ^ „"No Two Snowflakes the Same" Likely True, Research Reveals”. Science (на језику: енглески). 2007-02-13. Приступљено 2020-12-08.
- ^ Nelson, J. (2008-09-01). „Origin of diversity in falling snow”. Atmospheric Chemistry & Physics. 8: 5669—5682. ISSN 1680-7316. doi:10.5194/acp-8-5669-2008.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2008-11-28. Приступљено 2020-12-08.
- ^ Encyclopedia of snow, ice and glaciers. Singh, V. P. (Vijay P.), Singh, Pratap (Hydrologist), Haritashya, Umesh K. Dordrecht: Springer. 2011. ISBN 978-90-481-2642-2. OCLC 745002802.