Крајпуташ Живојину Илићу у Сврачковцима
| Крајпуташ Живојину Илићу у Сврачковцима | |
|---|---|
.jpg) Крајпуташ Живојину Илићу у Сврачковцима. | |
| Опште информације | |
| Место | Сврачковци |
| Општина | Општина Горњи Милановац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Крајпуташи |
| Време настанка | 19. век |
Крајпуташ Живојину Илићу у Сврачковцима (општина Горњи Милановац) налази се са десне стране Ибарске магистрале, у правцу Београда. Подигнут је жандарму Живојину Илићу из овог села, који је умро у Пожаревцу 1894. године.
Опис споменика[уреди | уреди извор]
Споменик је у облику стуба, са лоптастим испупчењем - "јабуком" на темену. Са предње стране споменика приказана је стилизована фигура покојника у ставу мирно, опуштених руку, без оружја. Приказ униформе и капе крајње је сведен и стилизован. Око главе, у форми ореола, уписано је име покојника: ЖИВОИН ИЛИЋ ВОДНИК. На полеђини геометријски и флорални орнаменти творе облик удвојеног крста, испод кога је текст епитафа. На бочној страни окренутој ка Руднику приказана је пушка "двоцевка", а изнад ње стилизована форма крста на постољу. На супротној страни су предмети који ближе одређују цивилно и државно занимање покојника - рударске алатке и револвер.
Материјал, димензије, стање[уреди | уреди извор]
Споменик је исклесан од црвенкастог грабовичког камена. Димензије износе 160х38х20 cm. Добро је очуван, смештен на приватном имању породице Илић.[1] 2017. године на овом и оближњем крајпуташу извршена је нестручна рестаурација. Урези на споменику обојени су црном, а поједина поља испуњена белом бојом, чиме је пренаглашен графицизам, а споменик добио нетипичан изглед.[2]
.jpg)
.jpg)
Епитаф[уреди | уреди извор]
- ПРИЂИТЕ П
- УТНИЧЕ И Ч
- ИТАЈТЕ ОВ
- АЈ СПОМЕН
- ИК КОИ СЛУ
- ЖИ У ЂАДМ
- ЕРИ ЖИВИ
- 39 Г УМРЕ У ПО
- ЖРЕВЦУ
- 1894 Г СПОД
- ИГОШЕ БРА
- ЋА МАИЛО
- И ЈОВАН 189
- 4Г
Приметно је да су поједина слова изостављена или погрешно написана.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.
- ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
Литература[уреди | уреди извор]
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.