Нацрт:Диана Миладиновић
Диана Миладиновић | |
|---|---|
| Место рођења | Србија |
| Занимање | Мастер правница |
Диана Миладиновић[1] је српска правница која је већ више од 20 година ангажована на различитим пројектима из области рада са заједницом, заштитом избеглица, миграната и тражилаца азила, људске безбедности, анти-дискриминацијом и заштитом ЛГБТИQ+ права, као и насиљем над женама у партнерским односима.
Чланица је Међународних мрежа правница и правника Network of East West Women[2] (Пољска) и PILnet[3] (САД).
У слободно време ради јогу и често проналази нове курсеве.
Радна биографија[уреди | уреди извор]
Диана Миладиновић, дипломирала је 1998. право на Правном факултету, а на Факултету политичких наука дипломирала је родне студије у Центру за родне студије (2000.) и магистрирала студије Међународног хуманитарног права и људских права 2014. године. Још као студенткиња права и волонтерка СОС Телефона за жене и децу жртве насиља, почела је да се упознаје са изазовима са којима се суочавају депривилеговане групе, што је заувек одредило њен став према темама насиља над женама и свим осталим депривилегованим групама и заједницама. На Женским студијама при Центару за женске студије и истраживања у Београду повезала се са девојкама, женама и текстовима који ће још више продубити њено интересовање за феминизам, анти-дискриминацију и социјалну правду.
Диана има више од 20 година искуства у заштити људских права, права жена и борби против дискриминације.
Професионално искуство[уреди | уреди извор]
| Период рада | Организација/установа | Врста посла |
|---|---|---|
| Март 2000 – Април 2009 | Аутономни Женски Центар [Београд, Србија] | Правна саветница на пројекту „Едукације за спровођење инструктажа СОС телефона по Србији”;
Правна консултанткиња на пројекту „Пружање бесплатне правне помоћи женама жртвама насиља”; Координаторка пројекта „Пружање бесплатне правне помоћи женама жртвама насиља”; Координаторка регионалног пројекта са Бугарском Фондацијом за родна истраживања из Софије „Размена знања и искустава у пружању бесплатне правне помоћи”. |
| Април 2008 – Октобар 2009 | Лабрис - организација за лезбејска људска права [Београд, Србија] | Саветница за пружање правне помоћи ЛГБТИQ особама, као и за праћење домаћег и страног законодавству у вези са дискриминацијом и насиљем према ЛГБТИQ особама. |
| Децембар 2010 –
Мај 2012 |
Заштитник грађана [Београд, Србија] | Менаџерка пилот пројекта „Електронски приступ Заштитнику грађана” који је реализован у сарадњи са десет локалних самоуправа и библиотека у Србији”. |
| Јануар 2013 – Децембар 2013 | Жене у црном [Београд, Србија] | Истраживачица на пројекту „Независни мониторинг примене Резолуције СБ Жене, мир, безбедност у Рерублици Србији”. |
| Јун 2014 –Децембар 2015 | Удружење Деа Диа [Србија] | Главна истраживачица на пројекту „Глобални извештај цивилног друштва о примени УН Резолуције Жене, мир, безбедност” у Републици Србији;
Презентерка „Глобалног извештаја цивилног друштва о примени УН Резолуције Жене, мир, безбедност у Републици Србији” у Њу Јорку, САД. |
| Јануар 2016 –Април 2020 | Праксис[4] [Београд, Србија] | Сарадница на терену у пружању правне заштите и помоћи на пројекту „Заштита и пружање правне помоћи избеглицама, мигрантима и тражиоцима азила”. |
| Септембар 2021– Март 2022 | Помоћ за избеглице у Србији [Београд, Србија] | Менаџерка пројекта „Едукација и рекреација за избеглице и мигранте у Србији” |
| Март 2022 – | Реконструкција Женски фонд[5] [Београд, Србија] | Координаторка за рад са заједницом |
Публикације и радови[уреди | уреди извор]
У досадашњој професионалној и академској каријери написала је више десетина радова и публикација.
Значајни радови (избор):
- Поседовање ватреног оружја и насиље у породици на Западном Балкану: компаративна студија законодавства и механизама за спровођење: СЕЕСАЦ, 2007.[6];
- Читанка: од А до Ш о лезбејским и геј људским правима, Београд: Лабрис – организација за лезбејска људска права, 2009.[7];
- Заштита ЛГБТ права у Србији: правна брошура, Београд: Лабрис – организација за лезбејска људска права, 2009.[8];
- Независни мониторинг примене Резолуције 1325 у Србији[9], Београд: Жене у црном, 2013.;
- Феминистички приступ у оквиру теорија безбедности после Хладног рата, Београд: Факултет политичких наука, 2014.;
- Глобални извештај цивилног друштва о примени УН Резолуције 1325 у Републици Србији, Београд: БЦБП и Удружење Деа Диа, 2014.
- Независни мониторинг примене Резолуције 1325 у Србији[10], Београд: Жене у црном, 2017.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Diana Miladinovic”. PILnet (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-12.
- ^ „Neww Network of East-West Women”. www.neww.org. Приступљено 2023-07-12.
- ^ „Home”. PILnet (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-12.
- ^ „Praxis - Prevaziđite prepreke uz pravnu pomoć”. www.praxis.org.rs. Приступљено 2023-07-12.
- ^ „Front Page - Rekonstrukcija Ženski fond” (на језику: српски). 2023-07-10. Приступљено 2023-07-12.
- ^ „Publications”. Seesac.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-12.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Čitanka : od A do Š o lezbejskim i gej ljudskim pravima :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-12.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Zaštita LGBT prava u Srbiji : pravna brošura :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-12.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Nezavisni monitoring primene Rezolucije 1325 u Srbiji :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-12.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Nezavisni monitoring primene Rezolucije 1325 u Srbiji :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-07-12.