Нацрт:Диана Миладиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Диана Миладиновић
Место рођењаСрбија
ЗанимањеМастер правница

Диана Миладиновић[1] је српска правница која је већ више од 20 година ангажована на различитим пројектима из области рада са заједницом, заштитом избеглица, миграната и тражилаца азила, људске безбедности, анти-дискриминацијом и заштитом ЛГБТИQ+ права, као и насиљем над женама у партнерским односима.

Чланица је Међународних мрежа правница и правника Network of East West Women[2] (Пољска) и PILnet[3] (САД).

У слободно време ради јогу и често проналази нове курсеве.

Радна биографија[уреди | уреди извор]

Диана Миладиновић, дипломирала је 1998. право на Правном факултету, а на Факултету политичких наука дипломирала је родне студије у Центру за родне студије (2000.) и магистрирала студије Међународног хуманитарног права и људских права 2014. године. Још као студенткиња права и волонтерка СОС Телефона за жене и децу жртве насиља, почела је да се упознаје са изазовима са којима се суочавају депривилеговане групе, што је заувек одредило њен став према темама насиља над женама и свим осталим депривилегованим групама и заједницама. На Женским студијама при Центару за женске студије и истраживања у Београду повезала се са девојкама, женама и текстовима који ће још више продубити њено интересовање за феминизам, анти-дискриминацију и социјалну правду.

Диана има више од 20 година искуства у заштити људских права, права жена и борби против дискриминације.

Професионално искуство[уреди | уреди извор]

Период рада Организација/установа Врста посла
Март 2000 – Април 2009 Аутономни Женски Центар [Београд, Србија] Правна саветница на пројекту „Едукације за спровођење инструктажа СОС телефона по Србији”;

Правна консултанткиња на пројекту „Пружање бесплатне правне помоћи женама жртвама насиља”; Координаторка пројекта „Пружање бесплатне правне помоћи женама жртвама насиља”; Координаторка регионалног пројекта са Бугарском Фондацијом за родна истраживања из Софије „Размена знања и искустава у пружању бесплатне правне помоћи”.

Април 2008 – Октобар 2009 Лабрис - организација за лезбејска људска права [Београд, Србија]  Саветница за пружање правне помоћи ЛГБТИQ особама, као и за праћење домаћег и страног законодавству у вези са дискриминацијом и насиљем према ЛГБТИQ особама.
Децембар 2010 –

Мај 2012

Заштитник грађана [Београд, Србија]    Менаџерка пилот пројекта „Електронски приступ Заштитнику грађана” који је реализован у сарадњи са десет локалних самоуправа и библиотека у Србији”.
Јануар 2013 – Децембар 2013 Жене у црном [Београд, Србија]  Истраживачица на пројекту „Независни мониторинг примене Резолуције СБ Жене, мир, безбедност у Рерублици Србији”.
Јун 2014 –Децембар 2015 Удружење Деа Диа [Србија]  Главна истраживачица на пројекту „Глобални извештај цивилног друштва о примени УН Резолуције Жене, мир, безбедност” у Републици Србији;

Презентерка „Глобалног извештаја цивилног друштва о примени УН Резолуције Жене, мир, безбедност у Републици Србији” у Њу Јорку, САД.

Јануар 2016 –Април 2020 Праксис[4] [Београд, Србија] Сарадница на терену у пружању правне заштите и помоћи на пројекту „Заштита и пружање правне помоћи избеглицама, мигрантима и тражиоцима азила”.
Септембар 2021– Март 2022 Помоћ за избеглице у Србији [Београд, Србија]          Менаџерка пројекта „Едукација и рекреација за избеглице и мигранте у Србији”
Март 2022 – Реконструкција Женски фонд[5] [Београд, Србија]  Координаторка за рад са заједницом

Публикације и радови[уреди | уреди извор]

У досадашњој професионалној и академској каријери написала је више десетина радова и публикација.

Значајни радови (избор):

  • Поседовање ватреног оружја и насиље у породици на Западном Балкану: компаративна студија законодавства и механизама за спровођење: СЕЕСАЦ, 2007.[6];
  • Читанка: од А до Ш о лезбејским и геј људским правима, Београд: Лабрис – организација за лезбејска људска права, 2009.[7];
  • Заштита ЛГБТ права у Србији: правна брошура, Београд: Лабрис – организација за лезбејска људска права, 2009.[8];
  • Независни мониторинг примене Резолуције 1325 у Србији[9], Београд: Жене у црном, 2013.;
  • Феминистички приступ у оквиру теорија безбедности после Хладног рата, Београд: Факултет политичких наука, 2014.;
  • Глобални извештај цивилног друштва о примени УН Резолуције 1325 у Републици Србији, Београд: БЦБП и Удружење Деа Диа, 2014.
  • Независни мониторинг примене Резолуције 1325 у Србији[10], Београд: Жене у црном, 2017.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Diana Miladinovic”. PILnet (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-12. 
  2. ^ „Neww Network of East-West Women”. www.neww.org. Приступљено 2023-07-12. 
  3. ^ „Home”. PILnet (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-12. 
  4. ^ „Praxis - Prevaziđite prepreke uz pravnu pomoć”. www.praxis.org.rs. Приступљено 2023-07-12. 
  5. ^ „Front Page - Rekonstrukcija Ženski fond” (на језику: српски). 2023-07-10. Приступљено 2023-07-12. 
  6. ^ „Publications”. Seesac.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-12. 
  7. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Čitanka : od A do Š o lezbejskim i gej ljudskim pravima :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-12. 
  8. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Zaštita LGBT prava u Srbiji : pravna brošura :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-12. 
  9. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Nezavisni monitoring primene Rezolucije 1325 u Srbiji :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-12. 
  10. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Nezavisni monitoring primene Rezolucije 1325 u Srbiji :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-07-12. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. Поседовање ватреног оружја и насиље у породици на Западном Балкану: компаративна студија законодавства и механизама за спровођење;
  2. Род и безбедност;
  3. Читанка: од А до Ш о лезбејским и геј људским правима
  4. Заштита ЛГБТ права у Србији: правна брошура;