Пређи на садржај

Никола Арачић

С Википедије, слободне енциклопедије
никола арачић
Лични подаци
Датум рођења(1915-12-06)6. децембар 1915.
Место рођењаМилна на Брачу, Аустроугарска
Датум смрти1978.(1978-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (62/63 год.)
Место смртиЗагреб, СР Хрватска, СФР Југославија
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411967.
Чинвицеадмирал

Одликовања
Орден братства и јединства са златним венцем Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Партизанска споменица 1941.

Никола Арачић (Милна на Брачу, 6. децембар 1915Загреб, 1978) био је учесник Народноослободилачке борбе и вицеадмирал ЈНА.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 6. децембра 1915. у Милни, на Брачу.[1]

Пре Другог светског рата је радио као механичар. Као радник приступио је револуционарном радничком покрету и 1939. постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Вршио је дужност политичког секретара Месног комитета КП Хрватске за Сплит.[1]

Након окупације Југославије, 1941. укључио се у Народноослободилачки покрет и до 1943. деловао као илегалац, након чега је ступио у партизане.

У току Народноослободилачког рата налазио се на дужностима — команданта Сплитског војног подручја, помоћника политичког комесара бригаде Тринаесте далматинске ударне бригаде и политичког комесара Прве далматинске ударне бригаде.

После ослобођења завршио је Вишу војну поморску академију ЈНА и Курс оператике на Ратној школи ЈНА. Током војне службе налазио се на дужностима — политичког комесара Поморске команде јужног Јадрана, директора бродоградилишта Вицко Крстуловић (касније Бродосплит) у Сплиту, начелника Морнаричког института и др.[2]

У чин контрадмирала унапређен је 22. децембра 1960, а у чин вицеадмирала унапређен је 22. децембра 1966. године. Активна служба у ЈНА престала му је 1967. године.[3]

Преминуо је 1978. у Загребу.[3] Сахрањен је на гробљу Ловринац у Сплиту.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден братства и јединства за златним венцем и Орден заслуга за народ за сребрним зрацима.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Vojna enciklopedija 1 1970, стр. 195.
  2. ^ Ko je ko 1970, стр. 24.
  3. ^ а б Leksikon 1981, стр. 783.

Литература[уреди | уреди извор]