Никола Димитров
| Никола Димитров | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Никола Димитров | |||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||
| Датум рођења | 30. септембар 1972. | ||||||||||||||
| Место рођења | Скопље, СФРЈ | ||||||||||||||
| Религија | православац | ||||||||||||||
| Универзитет | Универзитет у Скопљу Универзитет у Кембриџу | ||||||||||||||
| Професија | правник | ||||||||||||||
| Породица | |||||||||||||||
| Деца | 3 | ||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||
| Политичка странка | ВМРО-ДПМНЕ (1996–2014) Независан (2014–) | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Никола Димитров (30. септембар 1972, Скопље) македонски је политичар, који је од 2017. до 2020. године био министар иностраних послова Северне Македоније.
Биографија[уреди | уреди извор]
Димитров је започео професионалну каријеру 1996. године у Министарству иностраних послова као саветник у области међународног права. Заменик министра је био 2000. године и саветник за националну безбедност председника Бориса Трајковског. Године 2002. именован је за македонског амбасадора у САД, замењујући Љубицу Ацевску. У 32. години живота био је најмлађи амбасадор у Сједињеним Америчким Државама, а током његовог мандата Сједињене Државе су признале Македонију под својим уставним именом.[1]
Димитров је био представник Македоније у преговорима у спору око имена између Македоније и Грчке и био је и правни заступник Македоније у тужби пред Међународним судом правде у Хагу против Грчке због кршења привременог споразума.[2] Димитров је 2009. постао македонски амбасадор у Холандији.[3] У 2014. години одбио је задатак да буде македонски амбасадор у Русији и наставио каријеру у Хашком институту за глобалну правду.[4]
Од 1. јуна 2017. године је на месту министра иностраних послова Северне Македоније у Влади Зорана Заева.[5]
Приватни живот[уреди | уреди извор]
Никола Димитров је син Димитра Димитрова и Ратке Димитрове, истакнутих званичника и једних од оснивача партије ВМРО-ДПМНЕ. Отац му је избегао у Југославију током грађанског рата у Грчкој.[6] Никола је дипломирао међународно право на универзитетима у Скопљу и Кембриџу. Ожењен је и има троје деце.[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Никола Димитров”. Утрински. 26. 3. 2008. Приступљено 28. 5. 2017.[мртва веза]
- ^ „Никола Димитров, амбасадор во Хаг!”. Вечер. 3. 4. 2009. Приступљено 28. 5. 2017.[мртва веза]
- ^ „Macedonian ex-negotiator Nikola Dimitrov is starting his term as Macedonian Ambassador to Holland”. Highbeam Business. 8. 10. 2009. Архивирано из оригинала 28. 2. 2014. г. Приступљено 24. 2. 2014.
- ^ Geteva, Katerina (24. 2. 2014). „Никола Димитров одбил да биде амбасадор во Москва”. PlusInfo. Приступљено 25. 2. 2014.
- ^ „Никола Димитров, Министер за надворешни работи”. 2. 4. 2018. Архивирано из оригинала 03. 04. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018.
- ^ „MIA: Nikola Dimitrov”. Архивирано из оригинала 27. 03. 2018. г. Приступљено 2. 4. 2018.
- ^ Luxner, Larry (24. 12. 2004). „Macedonia's Nikola Dimitrov: No more FYROM”. The Washington Diplomat. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 24. 2. 2014.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Interview with HE Nikola Dimitrov, 24. 10. 2011, The First Post
