Павле Штуле

С Википедије, слободне енциклопедије
Павле Штуле
Датум смрти1839.

Павле Штуле (? – 1839) био је старешина црногорске кнежине.

Биографија[уреди | уреди извор]

Павле Штуле је на чело црногорске кнежине дошао након одласка Јована Демира са истог места.[1]

У периоду Првог српског устанка био је на страни кнеза Милоша Обреновића – био је један од његових момака.[2] Године 1807. истакао се при освајању тврђаве у Ужицу, као и у шанчевима на Равњу и Засавици.

Почев од 1830. године био је капетан, да би касније постао и пуковник. Феликс Каниц је навео да је кнез Милош током Боја на Љубићу послао „војводе Мићића, Лукића и Штулу са 300 људи да у заседи сачекају Кара-Мустафу, који је са 1000 коњаника био упућен у Драгачево”. Са друге стране, редактори српског издања ове Каницове публикације сматрају да они нису имали звање војвода.[1]

Имао је сина Илију Штуловића.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Трнавац, Недељко Д. (2015). Обреновићи: детињство и образовање: Просвета и школство у рудничко-таковском крају (1815-1903-2015). Горњи Милановац: Општина Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 107. ISBN 978-86-82877-58-5. 
  2. ^ Рашковић, Милена. „Државно старање о културно-историјским споменицима у Србији у XIX веку” (PDF). Историјски музеј Србије. Приступљено 24. 6. 2021.