Портал:Астрономија/Шаблони
Овде се налази страна са шаблонима који се користе на Порталу Астрономија.
Општи појмови[уреди извор]
астрофизика - галаксија - звезда - комета - Месец - метеори - Млечни пут - опсерваторија - сателит - планета - патуљаста планета - астероид - сазвежђа - Сунце - телескоп - Сунчев систем - помрачење Сунца - Нулта гравитација
Најсветлије звезде[уреди извор]
Сириус - Канопус - α Кентаур - Арктур - Вега - Капела - Ригел - Ахернар - Агена - Бетелгеза - Алтаир - Акрукс - Алдебарн - Спица - Антарес - Полукс - Денеб - Мимоса - Регулус - Адра - Кастор
Астрономске актуелности[уреди извор]
|
Астероид 1I/2017 U1, назван и 'Оумуамуа откривен је са хавајске Халеакала опсерваторије. Анализом путање је показано да је у питању први астероид пореклом ван Сунчевог система Детаљније |
Да ли знате да...[уреди извор]
- ... је Јупитер удаљен од Сунца 778.330.000 километара?
- ... је до сада примећено 63 тела или месеца како круже око Јупитера?
- ... је маса Венере 4,869×1024 kg?
- ... 96% Венерине атмосфере чини угљен-диоксид?
- ... средња вредност температуре на површини Венере износи 464 °C?
- ... на Венери постоји око 100.000 мањих вулкана?
- ... је Уран опасан са десет прстенова?
- ... да на Урану лето и зима трају по 21 годину?
- ...да постоји планета дијаманата близу нашег система?
Потребни чланци[уреди извор]
Уколико желите да помогнете у стварању портала астрономија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области астрономије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.
Потребно направити:
практична астрономија - звездане карте - Толенов спектрални тип - Космос (ракета) - Дневни радио-ројеви
Потребно употпунити:
Звезда - Космологија - Небеско тело - Природни сателит - појас астероида - Метис - Адрастеја - Амалтеа - Ганимед - Леда - Хималиа - Лиситеа - Елара - Ананке - Карме - Пасифе - Синопе - звездана еволуција - Сатурнови прстенови - молекуларни облак -
Обавештења[уреди извор]
Уколико имате нека питања или сугестије везана за Астрономију и Портал:Астрономију напишите је овде.
Мењајући странице вазане за астрономију не заборавите oда их ставите у одређену категорију. На крају исписујете [[Категорија:њено име]].
Категорије везане за астрономију можете наћи овде.
Уколико направите неку клицу везану за астрономију, означите такву страницу додајући {{клица-космос}}. Листу клица наћићете у Клицама из Астрономије.
Области астрономије[уреди извор]
астрометрија - астрофизика - астрохемија - галактичка астрономија - вангалактичка астрономија - космологија - практична астрономија - радиоастрономија - звездана астрономија - аматерска астрономија
Месеци (сателити)[уреди извор]
Потребно направити: Пан (месец) - Атлас (месец) - Прометеј (месец) - Ио - Калисто
Потребно употпунити: Метис - Адрастеја - Амалтеја - Ганимед - Леда - Хималиа - Лиситеа - Елара - Ананке - Карме - Пасифе - Синопе
Чланак месеца[уреди извор]
Месец (лат. Luna) је Земљин природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384.400 km, тако да светлост с Месеца на Земљу стиже за 1,25 секунде. Месец се креће око Земље по елиптичној стази средњом брзином од 1,02 km/s, и прелази дневни лук од 13 степени и 10 минута. Месечева стаза подлеже јаким температурним вибрацијама које узрокује Сунце, па се нагиб стазе према еклиптици у току 173 дана мења од 5 степени до 5 степени и 18 минута. Месец је чврсто небеско тело пречника 3473,3 km, и по површини је 14 пута, по обиму 50 пута, а по маси 80 пута мање од Земље. Убрзање силе теже је на Месецу 6 пута мање него на Земљи. Око своје осе се обрне за 27 дана, 7 сати и 11,5 секунди (сидерална стаза). Због сталног мењања положаја према Сунцу и Земљи различито је осветљен, па се са Земље могу уочити четири фазе: млад месец, прва половина, пун месец и друга половина.
Слика месеца[уреди извор]
Портал:Астрономија/Слика јун 2024.
Категорије Астрономије[уреди извор]
Биографија[уреди извор]
Едмунд Халеј (29. октобар 1656. – 14. јануар 1742.) је био енглески астроном и геофизичар. Био је директор Гриничке опсерваторије и краљевски астроном, по ком је назив добила Халејева комета. Први је утврдио да су комете уочене 1682, 1601. и 1531. исто тело које се периодично појављује. Израдио је први каталог сјајних звезда јужног неба и прву метеоролошку карту.