Разговор:Лазар Хребељановић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Не могу да верујем да немате ништа да кажете за овог великог српског владара!? Срамота заиста срамота и ви нешто знате да кажете, ма дај...

Побогу брате, доведи се мало у ред. Па нико овде нема сву памет света. Ништа не може преко ноћи да се направи. Региструј се, било би боље! --Покрајац|разговор 23:01, 30 мај 2005 (CEST)

Не ви вило боље, било био боље да више не блокираш моје исправке, које су само за добробвит овог сајта!?

Па, Лазар ти није блокиран. Напиши чланак о њему и остаће ако има смисла. --Милош Ранчић (разговор) 02:03, 31 мај 2005 (CEST)

Све се нешто мислим...како је то Лазар наследио Букашина Мрњавчевића,и ГДЕ га је то наследио?Вукашин је био краљ,Лазар кнез;јесте му Лазар преузео територије на југу,али течко да је то вредно помена у десној страни текста ... --Treki 18:50, 18. фебруар 2006. (CET)

• Гледам ову историју(коме да рокнем кеца из историје за Вукашина(Динчић је срећни добитник)) и `ладно изваљујем да је чланак постојао пола године са 5 измена без трунке текста у њему.Људи лепо додају слике,категорије,међувики[1].Генијално.Мораћу и ја да почнем да правим овакве чланке.МорХу. Црни Бомбардер!!! (†) 19:48, 25. септембар 2007. (CEST)

Један од великаша српских, који су владали царством српским после цара Душана. По смрти цара Уроша Лазар би крунисан од патријарха Јефрема за цара српског. Слао изасланство у Цариград, са монахом Исаијом да моли да се скине анатема са народа српског. Борио се против силе турске у неколико махова. Најзад сукоби се на Косову пољу 1389. године 15. јуна са турским царем Амуратом, где буде посечен. Тело му пренето и сахрањено у његовој задужбини Раваници код Ћуприје, а доцније пренето одатле у Раваницу Сремску, одакле је за време Другог светског рата (1942. године.) пренето у Београд и положено у Саборну цркву, где и данас нетљено почива и пружа утехе и исцелење свима онима који му се молитвом обраћају. Обновио Хиландар и Горњак; подигао Раваницу и Лазарицу; био ктитором манастира руског Пантелејмона као и многих других цркава и манастира. Свети Јефрем, патријарх српски. Као син једнога свештеника одмалена тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао у Свету Гору, када су родитељи хтели да га жене. Доцније се вратио и подвизавао се у Ибарској клисури и Дечанима. Када наста многоначелије и борба о првенство у држави, па нажалост и у цркви, Сабор изабра Јефрема за патријарха на место упокојеног Саве 1375. године. Када му је саопштен избор, он се горко заплакао, но није се могао отказати. Он је венчао кнеза Лазара за цара 1382. године, отказао се престола и предао га Спиридону, а он се опет повукао у пустињу; но по смрти Спиридоновој, 1388. године, умоли га цар Лазар те се поново прими дужности. Управљао Српском црквом у тешко време Косовске пропасти и доцније до 1400. године, када сконча, у осамдесет осмој години свога живота, и пресели се ка Господу, кога је љубио-109.122.83.118

Имаш ли изворе за овај текст ? --CarRadovan (разговор) 01:03, 6. октобар 2014. (CEST)

Имам

--109.122.83.167 (разговор) 04:26, 17. април 2015. (CEST)Охридски Пролог. Ако ћеш да оспораваш црквене списе - свака част !

Koji crkveni izvor kaže da je Lazar krunisan i gde? -- Bojan  Razgovor  04:30, 17. април 2015. (CEST)

Срамота је да не познајемо своју историју и учимо из страних уџбеника за које су Албанци аутохтони становници Балкана, ево ти текст изнад па прочитај. Аутор текста као да је чувао овце са овим владарем, нека га бар назове кнезом... 109.122.83.167 (разговор) 04:53, 17. април 2015. (CEST)

Pitanje je bilo: u kom crkvenom dokumentu (kako se naziva, gde se cuva) kaze da je Lazar bio car. Umesto toga smo dobili odgovor na neko drugo potanje. Ohridski prolog je pisan u 20. veku od osobe koja pod a) nije istoricar b) nije savremenik Lazarev c) nije crkveni dokument. -- Bojan  Razgovor  04:57, 17. април 2015. (CEST)

Није црквени документ то се само продаје на њиховим трафикама. Владика Николај је изгледа из главе написао скраћена житија преко 1000 светаца. Није историчар али је светац, зашта би требало тебе да предложе (атеисту), јер си ти очигледно најпаметнији на Википедији. 109.122.83.167 (разговор) 05:01, 17. април 2015. (CEST)

Skupio je na jednom mestu brojne neistine iz drugih izvora... -- Bojan  Razgovor  05:06, 17. април 2015. (CEST)

Шта је ту за тебе истина кад се изјашњаваш као атеиста, леба ти ? 109.122.83.167 (разговор) 05:12, 17. април 2015. (CEST)

Ono što nije laž :) To da li sam ateista ili budista nema veze u ovoj raspravi. Lazar nije bio krunisan za cara i tačka. -- Bojan  Razgovor  05:14, 17. април 2015. (CEST)

А што је прослављен као св.цар Лазар и што га зову царем у епским песмама ? Због жутих мрава ? Други знају боље нашу историју, је л'? Заашто би неко то измишљао и са каквим циљем ? 109.122.92.180 (разговор) 11:38, 22. април 2015. (CEST)

U srpskim espkim pesmama postoji tri brata Mrnjavčevića (umesto dva), car Dušan se ženi Roksandom (a ne Jelenom), postoji devet Jugovića, a Marko Kraljević je junak (a ne turski vazal kao u stvarnosti). Zaista je sa tobom bespotrebno razgovarati. -- Bojan  Razgovor  06:29, 23. април 2015. (CEST)

У поднаслову Пролога стоји: 4. Свети мученик Лазар, кнез српски. - значи КНЕЗ српски. У наставку текста се говори о крунисању, али тај текст је вјероватно преписан из неког другог извора у Пролог и о томе свој став дају историчари. Па док они не промјене мишљење - биће: „кнез српски“.--CarRadovan (разговор) 21:58, 23. април 2015. (CEST)

Хоће ли аутор или ко већ, променити име чланка и престати да вређа овог свеца и мученика и великог српског владара? Није он с нама чувао овце ! Ако је Твртко Стефан и син му Стефан онда је и он носио ову српску царску титулу ? Откуд ми да знамо колико је било Мрњавчевића кад су те песме писане у време Турака ? Роксанда је узета, вероватно, као поређење са Александром Великим ! Моли Бога за нас грешне, свети царе Лазаре ! Амин. 109.122.83.196 (разговор) 08:03, 24. април 2015. (CEST)

Кнез Лазар је превасходно српски владар и историјска личност. Нико не каже да није светитељ нити је то изостављено. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:12, 24. април 2015. (CEST) с. р.

Istorijska ličnost i knez za sve, svetitelj samo za SPC. -- Bojan  Razgovor  19:23, 24. април 2015. (CEST)

Лазар Хребељановић је историјска личност, српски кнез и светитељ СПЦ-а за све! Они који имају проблем са званичном историјом, било би добро да ту борбу воде у неким другим круговима, јер ће википедија уважавати само званичну историју. Исти би могли да своје молитве оставе за цркву, а не за википедију... Они други, који имају властити проблем са религијом, могли би да науче да поштују и оне друге који немају тај проблем.--CarRadovan (разговор) 20:19, 24. април 2015. (CEST)

Religija stvara ljude kao sto je 109.122.83.196. -- Bojan  Razgovor  20:21, 24. април 2015. (CEST)

Овде није реч о религији, него о чињеницама које су фалсификовале велике силе да би отимале српске територије и свађали и делили Србе. Dooshko Doobuyic (разговор) 04:33, 9. септембар 2016. (CEST)

Било би добро да се држите приче о садржају чланку, а маните се личних оцјена (увреда) других уредника!--CarRadovan (разговор) 20:29, 24. април 2015. (CEST)

А где сам ја то оценио увредио друге уреднике? -- Bojan  Razgovor  20:31, 24. април 2015. (CEST)

Твоја претходна реченица, ако није дијагноза проблематичног психијатра, онда је свакако увреда и овог нашег саговорника и свих других религиозних особа. Бојане, ово је страница за разговор о Лазару Х. и не мислим с тобом (ни овдје ни на другим мјестима) полемисати о твом властитом проблему са религијом! --CarRadovan (разговор) 20:37, 24. април 2015. (CEST)

I bio je razgovor o Lazaru sa moje strane, dok se ti nisi umešao. Nemaju svi religiozni problem sa istorijom, biologijom ili fizikom, ali među onima koji imaju ogromna većina su veliki vernici. I to je činjenica. -- Bojan  Razgovor  20:44, 24. април 2015. (CEST)

Вјероватно је до мене... Какогод, немој да вријеђаш уреднике због њихове вјерске припадности. Ипак си ти администратор, а то се крши и са правилима овог пројекта! Ја сам завршио на ову тему - поздрав! --CarRadovan (разговор) 20:57, 24. април 2015. (CEST)

Зашто се у тексту потпуно игнорише веродостојна претпоставка да се кнез Лазар презивао Грбљановић а не Хребељановић, да је пореклом са Грбља у Боки Которској, и да је вероватно био синовац Цара Душана (као и преостала два Душанова ставилца). Та је варијанта прихваћена у Црној Гори од памтивека, чак је и велики Његош кнеза Лазара називао Грбљановић. Мислим да је једна напомена о могућем Грбаљском пореклу неопходна у тексту. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 58.179.146.169 (разговор • доприноси)

Администратор Бојан написа овде да се википедија бави званичним историјским чињеницама а наслов чланка је и дање Лазар Хребељановић. Он је написао и да је кнез Лазар светитељ само за СПЦ ?! Он је био последњи српски цар из династије Немањића и тачка ! Dooshko Doobuyic (разговор) 13:00, 26. август 2016. (CEST)

Цар или кнез?

У српском народу се о њему говори и цар Лазар и кнез Лазар. Иако се царска титула могла тумачити симболично у смислу његовог опредељења за царство небеско, због жртвовања, јер је погинуо у борби против Турака, ипак постоје подаци који говоре да се он зацарио у Призрену 1376. али да се наводно због скромности сам називао кнезом. Та "скромност" би се могла приписати жељи Ромеја (Грка) да се нико други не титулише царском титулом сем цара у Цариграду. Црква у Цариграду је бацила проклетство на српску цркву и цара Душана због подизања цркве на ранг патријаршије и што се Душан зацарио, а у време Лазара су изглађени односи са Васељенском патријаршијом и скинута је анатема. Могући разлог одрицања од царске титуле је био очување једва успостављеног мира између Пећке и Цариградске патријаршије. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 24.135.125.45 (разговор • доприноси) | 23. јануар 2016. у 22:34

Референце

Постоји податак и да је кнеза Лазара цара крунисао патријарх Јефрем 1382. године одлуком Државног сабора. Наша комплетна историја је преправљена па и та чињеница да је кнез био цар. Лазар је био владар Рашке а не Србије. Назив Србија увео је његов син. Бар смо тако учили из историје... Dooshko Doobuyic (разговор) 04:28, 9. септембар 2016. (CEST)

Дискусија

Текст сам пренио из чланка, јер би се о овој теми могло дискутовати.--Радован ⁂ 09:27, 24. јануар 2016. (CET)

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%A5%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=historysubmit&type=revision&diff=11581195&oldid=11580258 Неко не сматра да се има шта о томе дискутовати нити да је томе мјесто у чланку. По мени јесте мјесто у чланку,јер је назив цар Лазар чест у народу, распрострањен,а да нема одговора зашто,који су разлози нити ко даје одговор од историчара. Пошто сам нашао ове податке чак да се зацарио и годину али из скромности да сам користи титулу кнез,јасно је да се не би зацарио (уколико су подаци аутентични) да би се потом титулисао кнезом... тј.да је било правих разлога зашто више одједном није цар,а цар остаје до данас у нашем народмом предању. Чим је толико познат у народу као цар изгледа је то историски догађај био.. јер и данас су неки људи за неке ратни злочинци а за неке хероји,било у Хрватској или Србији... како ко гледа на ствар. Грци свакако нису подносили да Срби имају ни цара ни патријаршију,посебно што смо били православни и у црквеној а некада и политичкој сцјелини с њима... Можда се прогласиц царем у односу на Твртка који је постао краљ Срба, Босне.. тј.да му је то била конкуренција, али због Грка и мира у цркви пристаје на титулу кнеза.. као и Кнез Никола што се крунисао 1910. из истих конкурентских разлога у односу на Карађорђевиће,доста касније... --94.189.214.165 (разговор) 10:38, 24. јануар 2016. (CET)

Зар Андрија није бесконачно блокиран.--Drazetad (разговор) 10:44, 24. јануар 2016. (CET)

Dezurni jezuiti se opet uspanicili? Ovdje nije tema diskusije Andrija vec titula cara ili kneza, od Lazara. Ali kako ste vi mediokriteti koji mozete da doprinesete samo u korist gluposti, cenzure, bloliranju istine ne cude vase nemocne rekcije! Mozete me samo trajno blokirati i nista vise,a nikada necete doprinositi kao ja,jer ves izjeda medioktitetska zavist i najljigavija glupost,poltronstvo zapadnom projektu,koji ima strogu cenzuru,po instrukcijama,sta moze a sta ne moze u clanke... --94.189.214.165 (разговор) 10:53, 24. јануар 2016. (CET)

Друже, ја не знам у чему је проблем. Лазар се ни у једном савременом извору не назива царем, већ кнезом. Тако се сам титулише у својим повељама, тако су га у кореспонденцији називали суседи нпр Дубровчани, тако се спомиње у савременим натписима нпр. у Љубостињи или у Високим Дечанима, тако га називају аутори најранијих култних списа итд.

Страни извори 15. века (латински, турски...) Лазара понекад називају краљем или деспотом (под утицајем титуле које су носили Стефан Лазаревић и његови наследници...)

Први га као цара спомиње тек гроф Ђорђе Бранковић крајем 17. и почетком 18. века...

Иначе, питање Лазареве титуле је крајем 19. века разјаснио не један језуита, већ фрушкогорски архимандрит Иларион Руварац...

Нема потребе за распром.--ClaudiusGothicus (разговор) 21:08, 24. јануар 2016. (CET)

Za raspravom itekako ima potrebe,ne samo zato sto niko nije sveta krava pa ni Ruvarac,tj ako on ima kriticki duh i prema njegovom radu je naucno ispravno imati kriticki duh...vec i zato sto se u clanku ne objasnjava zasto i odakle car Lazar, a toliko je ucestalo. To sto je do sada mozda najstariji pisani zapis da je Djordje Brankovic rekao car lazar ne znaci da ga je on prvi pomenuo pod tim imenom. Ucestalost u narodu dokazuje da tu ima nesto,a podaci da se zacario u Prizrenu 1374. Ruvarac apsolutno grijesi da se iz narodne tradicije o istoriji ne moze nista suditi,itekako moze...iako su tu magleni pojmoi i termini,narodne izreke,obicaji su knjiga koja seze u duboku starinu,pa se iz njih jasnije vide mnoge stvari,kao kicenje tudjim perjem itd..ko god je malo dublje zagazio u istorijske teme zna o cemu govorim,a budalama i ne treba nista objasnjavati,jer kako da razumiju? Niko ne spori da se on nazivao knezom,ali sporno je odakle podaci o caru,zasto,i tako ucestalo ako to nije istorijski dogadjaj bio? dakako da je bio,i da je Grcima to smetalo i da se zato zrtvovao i u tom smislu za dobro crkve da ostane na rangu patrijarsije...

Наћи ћеш ти у традицији да се царем назива рецимо и Стефан Немања што опет ништа не доказује.

Наравно, овом чланку недостаје део и о Лазару као свецу-мученику, и о Лазару као мученику из народне традиције...

Међутим, ничим се не може доказати да је Лазар у 14. веку био цар, нити о томе савремени извори ишта знају, нити Руварац у том греши, а не греше ни историчари после Руварца. Уосталом, који извор из 14. века сведочи да се Лазар зацарио 1374 ? Неки познат само Сими Лукин Лазићу и сличним познаваоцима српске историје ?

Уз сво поштовање, ако си докон, направи своју фб групу на ову тему или, још боље, сајт па удри у таламбасе. Ето толико.--ClaudiusGothicus (разговор) 21:42, 27. јануар 2016. (CET)

Онда су и цар Душан и његов син Урош такође хтели у царство небеско па их зовемо царевима... Вероватно је после Уроша царица била Јелена, па Јован Угљеша, па Твртко, а последњи је Лазар. А Вук Бранковић рече Милици у филму Бој на Косову: Зар теби није јасно да су Турци на Косову коначно срушили српско царство ? Dooshko Doobuyic (разговор) 12:47, 26. август 2016. (CEST)

Портрет кнеза Лазара

Могу ли да замолим да се прва слика у владарском боксу НЕ ДИРА.

Једини портрет кнеза Лазара сачуван из времена које је близу времену када је живео је овај портрет из Љубостиње, Миличине задужбине, са почетка 15. века: https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Ljubostinja#/media/File:Lazar_Hrebeljanovic.jpg

Друго, портрет кнежевске породице је постојао наравно и у Раваници, главној задужбини кнеза Лазара. Тај портет је одавно избледео до непрепознатљивости и голим оком се практично не види. Ово НИЈЕ портет кнеза Лазара из Раванице већ идеализована реконструкција како је портет могао да изгледа: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0#/media/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Prince_Lazar_(Ravanica_Monastery).jpg

Дакле, између сачуваног портета који спада у период о коме је реч из Љубостиње и идеализоване реконструкције данас практично непрепознатљивог портрета из Раванице треба оставити оно што данас недвосмислено имамо...

ClaudiusGothicus (разговор) 10:12, 23. јун 2020. (CEST)