Сава Банковић
Сава Банковић | |
---|---|
Основни подаци | |
Помесна црква | Српска православна црква |
Манастир | Манастир Врдник |
Чин | протојереј-ставрофор |
Лични подаци | |
Датум рођења | 1905. |
Место рођења | Баљковац, Краљевина Србија |
Датум смрти | 1997. |
Место смрти | СР Југославија |
Сава Банковић (Баљковац, 1905—1997) био је протојереј-ставрофор Српске православне цркве и политички затвореник СФРЈ.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1905. године у крагујевачком селу Баљковац. Априлски рат 1941. године га је затекао на месту вероучитеља у Алексинцу. Његов отац је стрељан октобра 1941. године у Крагујевцу.[1]
Прота Сава је ухапшен у новембру 1944. године у Врњачкој Бањи, пошто га је претходно Озренски партизански одред осудио на смрт, јер је одбио да им се придружи. Поново је ухапшен 16. децембра 1944. године и одведен у Ниш, где му је војни суд 3. маја 1945. године изрекао смртну пресуду због сарадње са Југословенском војском у Отаџбини.[2] Потом је Виши војни суд у Крагујевцу преиначио пресуду и 21. маја 1945. године га осудио на 15 година робије. Казну је издржавао у Сремској Митровици, заједно са др Стеваном Мољевићем, др Ђуром Ђуровићем, др Војином Андрићем, Бориславом Пекићем, Антонијем Ђурићем…
По изласку из затвора, служио је као свештеник у Бешки. Поново је ухапшен 1973. године и осуђен на шест година затвора, због наводне сарадње са непријатељском емиграцијом и ширења непријатељске пропаганде. Након одслужене казне, живео је као монах у манастиру Мала Раваница на Фрушкој гори.
Умро је 1997. године. Његове записе и сећања из затвора, објавила је издавачка кућа Catena Mundi, а поговор књизи је написао митрополит црногорско-приморски Амфилохије.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Сава Банковић”. У име народа. 25. децембар 2017.
- ^ „Синови говоре, прота Сава Банковић”. У има народа. Приступљено 25. 1. 2022.
- ^ Банковић, Сава (2018). У предворју пакла. Београд: Catena mundi. ISBN 978-86-6343-096-9.