Светско првенство у снукеру 2024.

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у снукеру
Информације о турниру
ЛокацијаШефилд, Уједињено Краљевство
ОрганизаторWST
Врстарангирни турнир
Наградни фонд2.395.000 фунти
Тренутни шампион[[]] (2024)
Последњи шампионЛука Бресел (2023)

Светско првенство у снукеру 2024. године (из спонзорских разлога познато и као Казу Светско првенство у снукеру 2024. године) је професионални турнир у снукеру који је одржан од 20. априла до 6. маја 2024. године у шефилдском позоришту Крусибл. Квалификације за овај догађај игране су од 8. до 17. априла у Енглеском институту за спорт у Шефилду. Светско првенство је 17. и последњи рангирни турнир у сезони 2023-24 и организовано је од стране Светске снукер асоцијације уз спонзорство агенције за рентирање возила Казу (енгл. Cazoo).

Белгијанац Лука Бресел је бранилац титуле будући да је у финалу претходне године славио против Марка Селбија резултатом 18-15, али је елиминисан у првој рунди од Дејвида Гилберта. Бресел је тако постао 19. премијерни светски шампион који је поражен на путу ка одбрани титуле светског шампиона и наставио традицију проклетства Крусибла.

Рони О'Саливен покушава да освоји сва три турнира троструке круне у истој сезони по први пут од Марка Вилијамса у сезони 2001-02.

Позадина[уреди | уреди извор]

Светско првенство у снукеру се одржава по 48. пут заредом у Крусибл театру. Шкотланђанин Стивен Хендри и Енглез Рони О'Саливен су најуспешнији такмичари у модерној историји снукера. Хендри је уједно најмлађи, а О'Саливен други најмлађи и најстарији такмичар који је подигао трофеј намењен светском шампиону.[1]

Лука Бресел је бранилац титуле. Он је уједно први играч из континенталног дела Европе који је стигао до наслова светског шампиона. Бресел је тек четврти играч ван Уједињеног Краљевства који је у Крусиблу дошао до титуле: пре њега то су чинили Клиф Торнбурн, Кен Дохерти и Нил Робертсон.

Проклетство Крусибла[уреди | уреди извор]

Проклетство Крусибла (енгл. Crucible Curse) је феномен који се односи на браниоце прве титуле светског шампиона. Својом првом титулом светског шампиона, Бресел је активирао проклетство Крусибл театра у овогодишњем издању шампионата.[2] До сада ниједан играч није одбранио своју прву титулу освојену у Крусибл театру. Најближи циљу били су Џо Џонсон (1987) и Кен Дохерти (1998) који су губили у финалу од Стива Дејвиса, односно Џона Хигинса. Последња жртва проклетства био је Џад Трамп 2020. године када је у четвртфиналу поражен од Кајрена Вилсона резултатом 13-9.

Поразом већ у првој рунди такмичења од стране Дејвида Гилберта, Бресел је постао 19. играч ком није пошло за руком да одбрани прву титулу светског шампиона освојену у Крусибл театру.

Формат[уреди | уреди извор]

Жреб се састоји од 32 играча, од чега је 16 играча унапред распоређено према пласману на светској ранг листи уз изузетак да је бранилац титуле први носилац у жребу. Осталих 16 играча долази из квалификација које се играју непосредно пред почетак турнира и трају четири рунде.[3]

Сви мечеви квалификација као и мечеви првог кола турнира играју се до 10 партија кроз две сесије. Мечеви друге рунде и четвртфинала играју се до 13 партија кроз три сесије, полуфинале до 17, а финале до 18 партија кроз четири сесије.[4]

Наградни фонд[уреди | уреди извор]

Награда за највећи брејк турнира износи 15.000 енглеских фунти док је додатак за максимални брејк 40.000. Такође, играч који направи два максимума на турнирима Троструке круне добија бонус од 147.000 фунти.[5] Шу Си је направио максимум у квалификацијама за Првенство Уједињеног Краљевства, а Динг Жунвеи и Марк Ален на Мастерсу.

Ток такмичења[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

Квалификације турнира су игране у Енглеском институту за спорт у Шефилду.

Тајланђанин Нопон Сенхам је нанизао 147 у трећем колу квалификација, али је поражен од Џексона Пејџа у четвртом колу резултатом 10-9.[6]

Светски шампион из 2010. године, Нил Робертсон, није успео да се квалификује на догађај.[7][8] Он је у последњем колу квалификација поражен од Џејмија Џоунса и тако пропустио светско првенство по први пут после 20 година. Си Ђахуј је изгубио прве 4 партије од Јизеа, али низом од 10 партија изборио наступ на великој сцени после сензационалног полуфинала из 2023. године. Доминик Дејл се пласирао у Крусибл по први пут након 2014. године. Марк Дејвис је изгубио другу годину заредом у одлучујућој партији, овог пута од Рикија Волдена.[9] Џек Лисовски је победио Метјуа Стивенса са 10-3, уз шест троцифрених брејкова.[10]

За главни догађај квалификовали су се и Дејвид Гилберт, Панг Јуншу, Стивен Магвајер, Лу Хаотијан, Роби Вилијамс, Хосеин Вафеј, Џек Џоунс, Стјуарт Бингам, Рајан Деј и Џексон Пејџ као и Џо О'Конор, једини дебитант у првој рунди светског првенства.[11]

Главни догађај[уреди | уреди извор]

Жреб је одржавн 18. априла уз директан пренос на ББЦ радију и ББЦ Спорту уз присуство званичног спикера Роба Вокера и Марка Алена, трећег носиоца турнира.[12] Пред почетак такмичења, 19. априла, одржан је подкаст "Снукер клуб" где су гости били неки од најбољих играча снукера на свету.[13]

Прва рунда[уреди | уреди извор]

Мечеви прве рунде су играни од 20. до 25. априла.[14] Бранилац титуле, Лука Бресел, је боље отворио меч од свог ривала, Дејвида Гилберта, и повео са 6-3. У истом ритму, Бресел је отишао на 9-6, али је потом изгубио 4 везане партије и испао са светског првенства.[15] Џек Џоунс и Жанг Анда су одиграли само седам од планираних девет партија у првој сесији. Џоунс је предност од 5-2 материјализовао победу од 10-4.[16] Трамп је славио против Хосеина Вафеја резултатом 10-4. Иранац је након меча дао контроверзну изјаву да је дворана смрдела и да је имао утисак да се игра у гаражи.[17]

Том Форд је постављен за носиоца у Шефилду по први пут у својој каријери и победио је Рикија Волдена резултатом 10-6. Претходна четири наступа у Крусиблу Форд је завршавао поразом у првом колу.[18] Иако је имао партију заостатка из прве сесије, Стивен Магвајер је победио Алистера Картера, 10-7.[19] Шон Марфи је победио Луа Хаотијана резултатом 10-5. Једини дебитант у жребу, Џо О'Конор приредио је велико изненађење када је елиминисао четвороструког светског шампиона Марка Селбија. Шокантни пораз је навео Селбија да размисли о пензионисању након шампионата.[20] Светски шампион из 2015. године, Стјуарт Бингам елиминисао је Гарија Вилсона резултатом 10-5. Си Ђахуј је повео против Марка Вилијамса са 8-5, али је искусни Велшанин изборио одлучујући фрејм у ком је Кинез нанизао 77 и дошао до победе.[21] Велики преокрет је виђен у мечу између Барија Хокинса и Рајана Деја. Енглез је од резултата 2-5 освојио шест узастопних партија, али потом изгубио наредних пет за победу Деја.[22]

Роберт Милкинс је остварио победу у одлучујућем фрејму над Пангом Јуншуом. Доминик Дејл је освојио само једну партију у мечу против Кајрена Вилсона: био је то брејк од 120 поена. Седмоструки шампион, Рони О'Саливен, славио је 10-1 против Џексона Пејџа.[23] Ривали у другој рунди, Џон Хигинс и Марк Ален, славили су са по 10-6 против Џејмија Џоунса и Робија Вилијамса.[24]

Друга рунда[уреди | уреди извор]

Друга рунда играна је од 25. до 29. априла. Сви мечеви су играни до 13 партија. Несвакидашњи догађај је виђен у мечу између Дејвида Гилберта и Роберта Милкинса. Милкинс је при резултату 4-7 након промашене кугле у бесу бацио штап на земљу.[25] Гилберт је до краја меча славио у свим партијама и победио резултатом 13-4.[26] Џад Трамп је стекао предност од 6-2 након прве сесије и 11-5 након друге да би меч привео крају и славио са 13-7.[27] Џек Џоунс је повео са 6-2 против Сија, али је Кинез смањио на 9-7 пред одлучујућу сесију. Победом од 13-9, Џоунс је постао први играч још од Метјуа Стивенса 1999. који је у прва два наступа у Крусубл театру стигао бар до четвртфинала.[28] Велико ривалство између Марфија и Магвајера добило је нову епизоду у мечу друге рунде. Прво је Марфи театрално прославио добијене две партије да би Магвајер приликом убачене фрејм кугле за 10-6 жестоко ударио шаком о сто и гласно прокоментарисао вођство. Магвајер је на крају славио са 13-9.[29]

О'Саливен је свој меч другог кола играо против Рајана Деја. Велшанин није победио О'Саливена у претходних 13 година, а нову победу у међусобним дуелима забележио је Енглез резултатом 13-7.[30] Кајрен Вилсон је победио дебитанта на светским првенствима Џоа О'Конора резултатом 13-6.[31] Бингам је у последњу сесију ушао са предности од две партије у односу на Лисовског, 9-7. Лисовски је промашио ружичасту куглу за 10-10, али је са 84 и 124 изједначио на 11-11. Поново је Лисовски био непрецизан на ружичастој кугли што је омогућило Бингаму да оде а 12-11, а потом и слави у наредној партији.[32] Неизвестан меч одиграли су Марк Ален и Џон Хигинс. Након 4-4 после прве сесије, Ален је дошао до предности од 9-7, а потом и 10-7 у последњој сесији. Хигинс је одговорио са три везане партије и изједначио резултат. Ален је поново повео и то два пута, али је Хигинс изборио одлучујући фрејм. Предност Алена од 62 поена, Хигинс је неутралисао брејком од 71 поена почев од прекуцавања црвене кугле за средњу рупу. Након меча, Шкотланђанин је изјавио да је брејк у последњој партији један од најбољих које је направио.[33] Разочаран поразом, Ален је изјавио да није искористио своје шансе и да све заслуге иду противнику.[34]

Четвртфинала[уреди | уреди извор]

Мечеви четвртфинала играни су 30. априла и 1. маја, до 13 партија. По први пут од 1992. године чак четири такмичара у четвртфиналу су били квалификанти.[32]

Жреб[уреди | уреди извор]

Жреб за турнир је приказан испод.[35] Подебљани такмичари су победници мечева.

Прво коло Друго коло Четвртфинале Полуфинале
бољи у 19 партија бољи у 25 партија бољи у 25 партија бољи у 33 партије
                           
20. април        
Белгија Лука Бресел (1) 9
25. и 26. април
Енглеска Дејвид Гилберт (31) 10  
Енглеска Дејвид Гилберт (31) 13
22. и 23. април
  Енглеска Роберт Милкинс (16) 4
Енглеска Роберт Милкинс (16) 10
30. април и 1. мај
Кина Панг Јуншу (27) 9  
Енглеска Дејвид Гилберт (31)
20. и 21. април
Шкотска Стивен Магвајер (28)  
Енглеска Алистер Картер (9) 7
26, 27. и 28. април
Шкотска Стивен Магвајер (28) 10  
Шкотска Стивен Магвајер (28) 13
21. и 22. април
  Енглеска Шон Марфи (8) 9
Енглеска Шон Марфи (8) 10
2, 3. и 4. мај
Кина Лу Хаотијан (26) 5  
21. и 22. април
 
Енглеска Марк Селби (5) 6
27, 28. и 29. април
Енглеска Џо О'Конор (30) 10  
Енглеска Џо О'Конор (30) 6
23. и 24. април
  Енглеска Кајрен Вилсон (12) 13
Енглеска Кајрен Вилсон (12) 10
30. април и 1. мај
Велс Доминик Дејл (40) 1  
Енглеска Кајрен Вилсон (12)
24. и 25. април
Шкотска Џон Хигинс (13)
Шкотска Џон Хигинс (13) 10
27, 28. и 29. април  
Велс Џејми Џоунс (41) 6  
Шкотска Џон Хигинс (13) 13
23. и 24. април
  Северна Ирска Марк Ален (4) 12
Северна Ирска Марк Ален (4) 10
Енглеска Роби Вилијамс (45) 6  
20. и 21. април      
Енглеска Џад Трамп (3) 10
25, 26. и 27. април
Иран Хосеин Вафеј (19) 5  
Енглеска Џад Трамп (3) 13
20. и 21. април
  Енглеска Том Форд (14) 7
Енглеска Том Форд (14) 10
30. април и 1. мај
Енглеска Рики Волден (32) 6  
Енглеска Џад Трамп (3) 9
20. и 21. април
Велс Џек Џоунс (44) 13  
Кина Жанг Анда (11) 4
26. и 27. април
Велс Џек Џоунс (44) 10  
Велс Џек Џоунс (44) 13
22. и 23. април
  Кина Си Ђанхуј (23) 9
Велс Марк Вилијамс (6) 9
2, 3. и 4. мај
Кина Си Ђанхуј (23) 10  
Велс Џек Џоунс (44)
23. и 24. април
 
Кина Динг Жунвеј (7) 9
27, 28. и 29. април
Енглеска Џек Лисовски (17) 10  
Енглеска Џек Лисовски (17) 11
22. април
  Енглеска Стјуарт Бингам (29) 13
Енглеска Гари Вилсон (10) 5
30. април и 1. мај
Енглеска Стјуарт Бингам (29) 10  
Енглеска Стјуарт Бингам (29)
23. и 24. април
Енглеска Рони О'Саливен (2)  
Енглеска Бари Хокинс (15) 8
28. и 29. април
Велс Рајан Деј (18) 10  
Велс Рајан Деј (18) 7
24. и 25. април
  Енглеска Рони О'Саливен (2) 13
Енглеска Рони О'Саливен (2) 10
Велс Џексон Пејџ (43) 1  

Троцифрени брејкови[уреди | уреди извор]

На турниру су нанизани следећи троцифрени брејкови:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ronnie O'Sullivan's career statistics and records as he targets an eighth World Snooker Championship title at the Crucible”. www.sportinglife.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-18. 
  2. ^ www.eurosport.com https://www.eurosport.com/geoblocking.shtml. Приступљено 2024-04-18.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ Tour, World Snooker (2024-04-07). „Rankings Update: Crucible Seedings Confirmed”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-18. 
  4. ^ „Crucible Seedings 2023/2024 - snooker.org”. www.snooker.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-18. 
  5. ^ „World Snooker Championship 2024: BBC TV schedule, draw, seeds, format and prize money - BBC Sport”. web.archive.org. 2024-04-15. Приступљено 2024-04-18. 
  6. ^ „Сенхамов максимум”. 
  7. ^ www.eurosport.com https://www.eurosport.com/geoblocking.shtml. Приступљено 2024-04-18.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ „Робертсон без светског првенства”. 
  9. ^ „World Snooker Championship: Joe Perry felt 'physically sick' after beating Mark Davis to qualify for The Crucible”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-18. 
  10. ^ „Лисовски доминантан”. 
  11. ^ „Квалификације”. 
  12. ^ „Crucible Match Schedule - World Snooker Tour”. web.archive.org. 2024-04-15. Приступљено 2024-04-18. 
  13. ^ Tour, World Snooker (2024-03-22). „Snooker Club Live At The Crucible!”. World Snooker Tour (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-18. 
  14. ^ https://www.snooker.org/res/index.asp?event=1460.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  15. ^ https://www.eurosport.com/snooker/world-championship/2023-2024/world-snooker-championship-2024-live-judd-trump-in-charge-against-hossein-vafaei-luca-brecel-leads-d_sto10108973/story.shtml.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  16. ^ „Џоунс бољи од Анде”. 
  17. ^ „World Snooker Championship 2024 results: David Gilbert beats reigning champion Luca Brecel”. BBC Sport (на језику: енглески). 2024-04-20. Приступљено 2024-04-24. 
  18. ^ „Том Форд”. 
  19. ^ „Стивен Магвајер”. 
  20. ^ „Марк Селби о повлачењу из снукера”. 
  21. ^ „Shaun Murphy cruises past Lyu Haotian to reach second round at the Crucible”. The Independent (на језику: енглески). 2024-04-22. Приступљено 2024-04-24. 
  22. ^ „Рајан Деј”. 
  23. ^ „Kyren Wilson crushes Dominic Dale to reach second round at Crucible”. The Independent (на језику: енглески). 2024-04-24. Приступљено 2024-04-27. 
  24. ^ „'There's a lot of room for improvement' - Allen”. BBC Sport (на језику: енглески). 2024-04-24. Приступљено 2024-04-27. 
  25. ^ „World Snooker Championship: Gilbert beats struggling Milkins”. BBC Sport (на језику: енглески). 2024-04-26. Приступљено 2024-04-27. 
  26. ^ „Гилберт бољи од Милкинса”. 
  27. ^ „Трамп бољи од Форда”. 
  28. ^ „Џек Џоунс за историју”. 
  29. ^ „Headline here...”. BBC Sport (на језику: енглески). 2024-04-28. Приступљено 2024-05-01. 
  30. ^ „World Snooker Championship: Ronnie O'Sullivan beats Ryan Day”. BBC Sport (на језику: енглески). 2024-04-29. Приступљено 2024-05-01. 
  31. ^ „Кајрен Вилсон славио”. 
  32. ^ а б „Победа Бингама над Лисовским”. 
  33. ^ „World Snooker Championship: Relive epic wins for Higgins and Bingham”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-01. 
  34. ^ „'Only myself to blame' - Mark Allen on World Championship exit to John Higgins”. BBC Sport (на језику: енглески). 2024-04-30. Приступљено 2024-05-01. 
  35. ^ „Flowchart (World Championship 2024) - snooker.org”. www.snooker.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-18. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светско_првенство_у_снукеру_2024.&oldid=27721072”