Чаргафова правила

С Википедије, слободне енциклопедије

Чаргафова правила тврде да ДНК из било које ћелије и било ког организма треба да има 1:1 однос (правило базних парова) пиримидинских и пуринских база, и специфичније, да је количина гуанина једнака количини цитозина, а количина аденина је једнака количини тимина. Овај образ је нађен у оба ланца ДНК. Ова правила је открио аустријски хемичар Ервин Чаргаф.[1][2][3][4][5][6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Елсон D, Цхаргафф Е (1952). „Он тхе деоxyрибонуцлеиц ацид цонтент оф сеа урцхин гаметес”. Еxпериентиа. 8 (4): 143—145. ПМИД 14945441. дои:10.1007/БФ02170221. 
  2. ^ Цхаргафф Е, Липсхитз Р, Греен C (1952). „Цомпоситион оф тхе деоxyпентосе нуцлеиц ацидс оф фоур генера оф сеа-урцхин”. Ј Биол Цхем. 195 (1): 155—160. ПМИД 14938364. 
  3. ^ Цхаргафф Е, Липсхитз Р, Греен C, Ходес МЕ (1951). „Тхе цомпоситион оф тхе деоxyрибонуцлеиц ацид оф салмон сперм”. Ј Биол Цхем. 192 (1): 223—230. ПМИД 14917668. 
  4. ^ Цхаргафф Е (1951). „Соме рецент студиес он тхе цомпоситион анд струцтуре оф нуцлеиц ацидс”. Ј Целл Пхyсиол Суппл. 38 (Суппл). 
  5. ^ Магасаник Б, Висцхер Е, Донигер Р, Елсон D, Цхаргафф Е (1950). „Тхе сепаратион анд естиматион оф рибонуцлеотидес ин минуте qуантитиес”. Ј Биол Цхем. 186 (1): 37—50. ПМИД 14778802. 
  6. ^ Цхаргафф Е (1950). „Цхемицал специфицитy оф нуцлеиц ацидс анд мецханисм оф тхеир ензyматиц деградатион”. Еxпериентиа. 6 (6): 201—209. ПМИД 15421335. дои:10.1007/БФ02173653. 

Литература[уреди | уреди извор]