Шпанска књижевност

С Википедије, слободне енциклопедије

Шпанска књижевност се генерално односи на књижевност (шпанску поезију, прозу и драму) писану шпанским језиком на територији која тренутно представља Краљевину Шпанију. Њен развој се подудара и често се пресеца с током других књижевних традиција из региона унутар исте територије, посебно каталонске књижевности, галицијског пресека, као и латинске, јеврејске и арапске књижевне традиције Пиринејског полуострва. Литература шпанске Америке важна је грана шпанске књижевности, са својим посебним особинама које датирају још од најранијих година шпанског освајања Америке (погледајте латиноскоамеричку књижевност).

Римско освајање и окупација Иберијског полуострва почевши од 3. века пре нове ере донела је латинску културу на шпанске територије. Доласком муслиманских освајача 711. године приспела је културе Блиског и Далеког Истока. У средњовековној шпанској књижевности, најранији забележени примери вернекуларне романтичарске књижевности мешају муслиманску, јеврејску и хришћанску културу.[1][2][3] Једно од запажених дела је еп Песма о Сиду, написан 1140. године. Шпанска проза стекла је популарност средином тринаестог века. Лирска поезија средњег века укључује популарне песме и дворску поезију властеле. Током 15. века дошло је до предренесансе и књижевна продукција је увелико порасла. У ренесанси су важне теме биле поезија, верска литература и проза. У доба барока из 17. века важна дела била су проза Франсиска де Кеведа и Балтасара Грацијана. Угледни аутор био је Мигел де Сервантес, познат по свом ремекделу Дон Кихот.

У доба просветитељства 18. века, запажена дела укључују прозу Фејхоа, Ховељаноса и Кадалса; лирику Хуана Мелендеза Валдеса, Томаса де Ириарта и Феликса Марија Саманиеге) и позоришна дела са Леандром Фернандез де Моратином, Рамоном де ла Крузом и Висенте Гарсија де ла Уертом. У романтизму (почетак 19. века) важне теме су: поезија Хосеа де Еспронседе и других песника, проза, позориште са Анхел де Саведром (војвода од Риваса), Хозеом Зорилом и другим ауторима. У реализму (крај 19. века), који је помешан са натурализмом, важне су теме романа: Хуана Валере, Хосе Марија де Переде, Бенито Перез Галдосе, Емилија Пардо Базана, Леополда Аласа (Кларина), Арманда Паласија Валдеса и Висента Бласка Ибањеза; поезија, са Рамоном де Кампоамором, Гаспаром Нуњезом де Арсеом и другим песницима; позориште, са Хосеом Ечегарајем, Мануелом Тамајом и Баусом и другим драматичарима; и књижевни критичари, наглашавајући Менендеза Пелаја.

У модернизму се појављује неколико струја: парнасизам, симболизам, футуризам и креационизам. Уништавање шпанске флоте на Куби од стране САД-а 1898. изазвало је кризу у Шпанији. Група млађих писаца, међу којима Мигел де Унамуно, Пио Бароха и Хозе Мартинез Руиз (Азорин), увела је промене у облик и садржај књижевности. До 1914. - године избијања Првог светског рата и објављивања првог великог дела водећег гласа ове генерације, Хозеа Ортеге и Гасета - бројни нешто млађи писци су успоставили своје место у шпанском културном пољу. Водећи гласови укључују песника Хуана Рамона Хименеза, академика и есејисте Рамона Менендеза Пидала, Грегорија Марањона, Мануела Азању, Еугена д'Орза и Ортеге и Гасета, и романописце Габриел Миро, Рамон Перез де Ајала и Рамон Гомез де ла Серна. Око 1920. године млађа група писаца - углавном песника - почела је да објављује радове који су од својих почетака откривали степен до ког су млађи уметници апсорбовали књижевне експерименте писаца 1898. и 1914. Песници су били блиско везани за формалне академије. Романописци попут Бенхамина Харнеза, Розе Часела, Франсиска Ајале и Рамона Х. Сендера били су подједнако експериментални и академски.

Шпански грађански рат имао је поражавајући утицај на шпанско писање. Међу шачицом песника и писаца грађанског рата истиче се Мигуел Хернандез. Током ране диктатуре (1939–1955), књижевност је следила реакционарну визију диктатора Франсиска Франка о другом, католичком шпанском златном добу. Средином 1950-их, као и код романа, нова генерација која је преживела шпански грађански рат у детињству, одрастала је. Почетком шездесетих година шпански аутори кренули су ка немирном литерарном експериментисању. Када је Франко умро 1975. године, важан посао успостављања демократије имао је моментални утицај на шпанску књижевност. Током наредних неколико година мноштво младих писаца, међу којима су Хуан Хозе Милас, Роса Монтеро Гајо, Хавијер Маријас, Луис Матео Диез, Хосе Марија Мерино, Феликс де Азуа, Кристина Фернандез Кубас, Енрике Вила-Матас, Карме Риера, и касније Антонио Муњоз Молина и Алмудена Грандес, започели су да стварају себи истакнуто место у шпанском културном пољу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Линда Фисх Цомптон: Ревиеw оф Андалусиан Лyрицал Поетрy анд Олд Спанисх Лове Сонгс: Тхе "Муwасхсхах" анд Итс "Кхарја." бy С. Г. Армистеад", Хиспаниц Ревиеw, Вол. 46, Но. 1. (Wинтер, 1978), пп. 92-95 [1]: "Тхе усе оф Мозарабиц схоулд нот бе лимитед то "Цхристианс анд Јеwс ливинг ундер Муслим рулерс", синце ит ис цлеар тхат мост Хиспано-Мослемс алсо споке [ит]"
  2. ^ Липски, Јохн M.: "Ревиеw оф Ел Мозарабе де Валенциа бy Леополдо Пенарроја Торрејон", Интернатионал Јоурнал оф Миддле Еаст Студиес.Вол. 24, Но. 3 (Ауг., 1992), пп. 519-521 [2]
  3. ^ ЦАСТРО, Амéрицо: "Мозарабиц Поетрy анд Цастиле", Цомпаративе Литературе. Вол. 4, Но. 2 (Спринг, 1952), пп. 188-189.[3]: "[...] Тхе неw-фоунд Мозарабиц поетрy ис нот wриттен ин Цастилиан, анд тхат тхерефоре итс еxистенце цаннот бе усед то прове тхат тхере wас а лyриц поетрy ин Цастиле"

Литература[уреди | уреди извор]

  • Паттисон, Wалтер анд Доналд Блезницк (1971). Репресентативе Спанисх Аутхорс: Волуме I (3 изд.). ИСБН 978-0-19-501326-9. 
  • Блезницк, вол II (1971). Репресентативе Спанисх Аутхорс, Вол. II (3 изд.). Оxфорд Университy Пресс, Инц. ИСБН 978-0-19-501433-4. 
  • Гиес, Давид Т. (Ед.). Тхе Цамбридге Хисторy оф Спанисх Литературе. Цамбридге Университy Пресс. 2008. ISBN 978-0-521-80618-3..
  • Алвар, Царлос, Јосé-Царлос Маинер y Роса Наварро, Бреве хисториа де ла литература еспаñола, Алианза Едиториал, Мадрид, 2005.
  • Цаñас Мурилло, Јесúс, Ла поесíа медиевал: де лас јарцхас ал Ренацимиенто, Анаyа, Мадрид, 1990.
  • Деyермонд, А. D., Хисториа де ла литература еспаñола, 1. Ла Едад Медиа, Ариел, Барцелона, 1989.
  • Деyермонд, Алан, Едад Медиа. Пример суплементо, вол. 1/1 де Францисцо Рицо, Хисториа y црíтица де ла литература еспаñола, Црíтица, Барцелона, 1991.
  • Педраза Јимéнез, Фелипе Б. y Милагрос Родрíгуез Цáцерес, Лас éпоцас де ла литература еспаñола, Ариел, Барцелона, 2006.
  • Рубио Товар, Јоаqуíн, Ла проса медиевал, Плаyор, Мадрид, 1982.
  • Цорриенте, Федерицо, Поесíа диалецтал áрабе y романце ен Аландалúс, Мадрид, Гредос, 1997 (цонтаинс алл еxтант кхарјас ин Романце анд Арабиц)
  • Стерн, Самуел Миклос, Лес Цхансонс мозарабес, Палермо, Манфреди, 1953.
  • Гарцíа Гóмез, Емилио, Лас јарцхас романцес де ла серие áрабе ен су марцо : едициóн ен царацтерес латинос, версиóн еспаñола ен цалцо рíтмицо y естудио де 43 моаxајас андалузас, Мадрид, Социедад де Естудиос y Публицационес. 1965. ISBN 978-84-206-2652-9.
  • Солà-Солé, Јосеп Мариа, Цорпус де поесíа мозáрабе, Барцелона, Хиспам, 1973.
  • Монрое, Јамес & Давид Сwиатло, ‘Нинетy-Тхрее Арабиц Харğас ин Хебреw Муwашшаḥс: Тхеир Хиспано-Романце Просодy анд Тхематиц Феатурес’, Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy, 97, 1977, пп. 141–163.
  • Галмéс де Фуентес, Áлваро, Лас Јарцхас Мозáрабес, форма y Сигнифицадо, Барцелона, Црíтица. 1994. ISBN 978-84-7423-667-5.
  • Нимер, Мигуел, Инфлуêнциас Ориентаис на Лíнгуа Португуеса, Сãо Пауло. 2005. ISBN 978-85-314-0707-9.
  • Армистеад С.Г., Кхарјас анд вилланцицос, ин «Јоурнал оф Арабиц Литературе», Волуме 34, Нумберс 1-2, 2003, пп. 3–19(17)
  • Хитцхцоцк, Рицхард, Тхе "Кхарјас" ас еарлy Романце Лyрицс: а Ревиеw, ин «Тхе Модерн Лангуаге Ревиеw», Вол. 75, Но. 3 (Јул., 1980), пп. 481–491
  • Зwартјес, Отто & Хеијкооп, Хенк, Муwашшаḥ, зајал, кхарја : библиограпхy оф елевен центуриес оф стропхиц поетрy анд мусиц фром ал-Андалус анд тхеир инфлуенце он Еаст анд Wест. 2004. ISBN 978-90-04-13822-3.
  • Интродуцциóн ал Барроцо, Е. Орозцо, ед. Јосé Ларра Гарридо, Универсидад де Гранада, 2 волс, 1988.
  • Ла поесíа ен ла Едад де Оро. Барроцо, Пилар Паломо, ед. Таурус, Мадрид, 1987.
  • Ел театро ен Еспаñа (1490-1700), Мелвеена МцКендрицк, ед. Оро Виејо, Барцелона, 1994.
  • Маниерисмо y Барроцо, Е. Орозцо, ед. Цáтедра, Мадрид, 1981.
  • Нотас собре ел Барроцо, Е. Тиерно Галвáн, Есцритос (1950–1960), Тецнос, Мадрид, 1971.
  • Традитионс популаирес ет диффусион де ла цултуре ен Еспагне (XВИе-XВИИе сиèцлес), ПУБ, Боурдеауx, 1981.
  • "Ел Барроцо еспаñол" (1943-44), Естило y еструцтура ен ла литература еспаñола, L. Спитзер, Црíтица, Барцелона, 1980.
  • Ел Пинциано y лас теорíас литерариас дел Сигло де Оро, С. Схепард, Гредос, Мадрид, 1970.
  • Хациа ел цонцепто де ла сáтира ен ел сигло XVII, А. Пéрез Ласхерас, Универсидад де Зарагоза, 1995.
  • Ел прóлого ен ел Маниерисмо y Барроцо еспаñолес, А. Порqуерас Маyо, ЦСИЦ, Мадрид, 1968.
  • Ла теорíа поéтица ен ел Маниерисмо y Барроцо еспаñолес, А. Порqуерас Маyо, Пувилл, Барцелона, 1989.
  • Ла проса дидáцтица ен ел сигло XVII, Асунциóн Ралло, Таурус, Мадрид, 1988.
  • Домíнгуез Ортиз, А., Гáллего, Ј., & Пéрез Сáнцхез, А.Е. (1989). Велáзqуез. Неw Yорк: Тхе Метрополитан Мусеум оф Арт. ИСБН 9780810939066. * Едwард Х. Фриедман анд Цатхерине Ларсон, едс. Браве Неw Wордс: Студиес ин Спанисх Голден Аге Литературе (1999)
  • Хугх Тхомас. Тхе Голден Аге: Тхе Спанисх Емпире оф Цхарлес V (2010)
  • Вицтор Стоицхита, ед. Висионарy Еxпериенце ин тхе Голден Аге оф Спанисх Арт (1997)
  • Wеллер, Тхомас: Тхе "Спанисх Центурy", Еуропеан Хисторy Онлине, Маинз: Институте оф Еуропеан Хисторy, 2011, ретриевед: Новембер 11, 2011.
  • Дáмасо Алонсо, Ла ленгуа поéтица де Гóнгора (Мадрид: Ревиста де Филологíа Еспаñола, 1950), 112.
  • Хª де ла литература еспаñола. III. Сигло XVIII, Ј.L. Алборг, Гредос, Мадрид, 1972.
  • Ла новела дел сигло XVIII, Ј. Áлварез Барриентос, Јúцар, Мадрид, 1991.
  • Антологíа де ла Литература Еспаñола. Сигло XVIII, А. Аморóс, Цасталиа, Мадрид, 1999.
  • Ла поесíа дел сигло илустрадо, Ј. Арце, Алхамбра, Мадрид, 1980.
  • Хисториа социал де ла литература еспаñола, II, ВВАА., Цасталиа, Мадрид, 1978.
  • Ла цомедиа сентиментал, гéнеро еспаñол дел сигло XVIII, Универсидад де Еxтремадура, Цáцерес, 1994.
  • Ла цара осцура де ла Илустрациóн, Г. Царнеро, Фундациóн Јуан Марцх-Цáтедра, 1983.
  • Лос цонцептос де Роцоцó, Неоцласицисмо y Прерромантицисмо ен ла литература еспаñола дел сигло XVIII, Ј. Цасо Гонзáлез, Универсидад де Овиедо, 1970.
  • Ла Еспаñа де ла Илустрациóн, Мª Р. Пéрез Естеве, Ацтас, Мадрид, 2002.
  • Мануал де литература еспаñола V. Сигло XVIII, Ф. Педраза y M. Родрíгуез, Тафалла, Ценлит, 1983.
  • Ла проса дел сигло XVIII, Ф. Сáнцхез Бланцо, Јúцар, Мадрид, 1992.
  • Ел енсаyо еспаñол. Ел сигло XVIII . Вол. 2, Ф. Сáнцхез Бланцо, Црíтица, Барцелона, 1997.
  • Хисториа де ла Литература Еспаñола. Ел Романтицисмо, Јуан Луис Алборг, Мадрид, Гредос, 1980.
  • Хисториа де ла Литература Еспаñола. Ел Сигло XIX (I), Вíцтор Гарцíа де ла Цонцха, Мадрид, Еспаса Цалпе, 1998.
  • Ла Имагинациóн ромáнтица, C. M. Боwра, Таурус, Мадрид, 1972.
  • Лас Ромáнтицас, Сусан Киркпатрицк, Цасталиа, Мадрид, 1991.
  • Ел алма ромáнтица y ел суеñо, А. Бéгуин, Фонде де Цултура Ецонóмица, Мадрид, 1993.
  • Ел Романтицисмо, Грас Балагуер, Монтесинос, Барцелона, 1988.
  • Ел романтицисмо еспаñол, Виценте Ллоренс, Мадрид, Фундациóн Јуан Марцх, Цасталиа, 1983.
  • Ел романтицисмо еспаñол, Рицардо Навас Руиз, Мадрид, Цáтедра, 1982.
  • Хисториа дел мовимиенто ромáнтицо ен Еспаñа, Е. Аллисон Пеерс, Гредос, Мадрид, 1954, 2 волс.
  • "Тхе интернализатион о Qуест-Романце", ен Романтицисм анд Цонсциоуснесс, Х. Блоом, Нуева Yорк, Нортон, 1970.
  • Панорама црíтицо дел романтицисмо еспаñол, Леонардо Ромеро Тобар, Мадрид, Цасталиа, 1994.
  • Ел Романтицисмо: традициóн y револуциóн, M. Х. Абрамс, Висор, Мадрид, 1992.
  • Лос орíгенес дел романтицисмо реацционарио еспаñол: ел матримонио Бöхл де Фабер, Г. Царнеро, Универсидад де Валенциа, 1978.
  • Лос орíгенес дел Романтицисмо, Ф. Гарридо Паллардó, Барцелона, Лабор, 1968.
  • Ентре пуебло y цорона. Ларра, Еспронцеда y ла новела хистóрица дел Романтицисмо, Г. Гüнтерт y Ј.L. Варела, Мадрид, УЦМ, 1986.
  • Ла éпоца дел Романтицисмо (1808–1874), Х. Јуретсцхке, Мадрид, Еспаса-Цалпе, 1989.
  • Траyецториа дел романтицисмо еспаñол Мадрид, П. Себолд, Мадрид, Црíтица, 1983.
  • Де илустрадос y ромáнтицос, П. Себолд, Мадрид, Ел Мусео Универсал, 1952.
  • Поесíа еспаñола дел сигло XIX, Ј. Уррутиа, Мадрид, Цáтедра, 1985.
  • Јосé де Еспронцеда y су тиемпо. Литература, социедад y полíтица ен тиемпос дел романтицисмо, Р. Марраст, Барцелона, Црíтица, 1989 (1ª едициóн, 1974).
  • Ел театро ромáнтицо еспаñол (1830–1850). Ауторес, обрас, библиографíа, П. Менарини, Бологна, Атеса, 1982.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Шпанска књижевност на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Španska_književnost&oldid=27676239”