Корисник:Славен Косановић

С Википедије, слободне енциклопедије

Уснула Венера, Ђорђоне.

ПЕСАК II – БИЉЕШКЕ








А ако ти кажеш да вид спречава упорно и танано сазнање духа којим се продире у божанске науке и да је таква препрека навела неког филозофа да се лиши вида, одговарам да око, као господар чула, врши своју дужност стварајући препреке за сметене и лажљиве, не у погледу науке, већ у погледу расправа које се воде увек уз велику вику и покрете руку; а исто би требало да ради и слух који је тиме више увређен, јер он тежи складу у коме би учествовала сва чула. А ако је тај филозоф извадио очи да уклони препреку за своје расправе, сад знај да је такав поступак био друг његовог мозга и његових расправа, јер је све то лудост. Зар није могао затворити очи кад је падао у јарост и држати их затворено толико дуго док се тај бес не стиша? Али луд је био човек, и луда је расправа, а најлуђе вађење очију.
[Леонардо да Винчи, Трактат о сликарству (12. Која је већа штета за људски род – изгубити око или ухо)]

Сократ. Јер, ево, Федре, писмо има у себи нешто чудновато и у томе оно заиста личи на сликарство: та и производи сликарске уметности стоје пред нама као да су живи, али ако их нешто упиташ, они сасвим достојанствено ћуте. Исти је случај и код слова: човек би помислио да говоре као да нешто разумеју, а ако их упиташ да схватиш нешто од онога што се говори, свагда казују једно те исто. А потом: кад су једанпут написана, свака реч тумара овамо и онамо исто тако к онима који је не разумеју као и онима којима није намењена, па се не зна с ким треба говорити, а с киме не. А злостављана и неправично ружена увек треба родитеље као помоћника: јер сама нити може себе одбранити нити себи помоћи.

Федар. I то си сасвим право рекао.

Сократ. А шта? Другу реч да огледамо, овој рођену сестру, не само на који начин постаје него колико је по природи боља и моћнија од ове?

Федар. Која је то и како велиш да постаје?

Сократ. Она која се с познавањем ствари уписује у душу онога који учи, и уме сама себе да брани и зна говорити и ћутати с којима треба.

Федар. Мислиш на живу реч онога који зна, а чија би се писана реч могла с правом обележити као сенка живе.
[Платон, Федар, LX, превод дра Милоша Ђурића, „Култура”, Београд 1955, стр. 183, 184.]

Класична уметност – Хајнрих Велфлин

Модерна и савремена умјетност

Филозофи

Умјетници ренесансе

Литература:

Гомбрицх, Е. Х. Хисториа дел Арте — Пхаидон Пресс Лимитед, 1950, 1958, 1960, 1966, 1972, 1978, 1984, 1989, 1995; ISBN 84-8306-044-2
Capítulo 12 — La conquista de la realidad — Primera mitad del siglo XV

Споменице и захвалнице[уреди | уреди извор]

За чланке из сликарства и других уметности
Рад и труд
Доделио:
Djordjes
За свакодневни рад и труд на Википедији!
Општа споменица
Доделио:
Serbian Nickmen
{{{1}}}
За учешће на такмичењу Знамените жене (2019)
За изузетне чланке из области сликарства
Рад и труд
Доделила:
BrankaVV