Алкилација
Алкилација је трансфер алкил групе са једног молекула на други. Алкил група се може пренети као алкил карбокатјон, слободни радикал, карбањон или карбен (или њихови еквиваленти).[1] Алкил групе су вероватно најбројније групе у органској хемији, те су алкилирајући агенси у веома широкој употреби. Многи биолошки циљни молекули или њихови синтетички прекурзори су формирани од алкил ланаца са специфичним функционалним групама у специфичном поретку. Селективна алкилација, или додавање делова ланца са жељеним функционалним групама се користи посебно кад не постоји заједнички биолошки прекурзор. Алкилација са само једним угљеником се назива метилација.
У контексту рафинације нафте, алкилација се односи на специфичну алкилацију изобутана са олефинима. То је један од главних аспеката побољшавања квалитета нафте.[2]
У медицини, алкилација ДНК се користи у хемотерапији да би се оштетила ДНК ћелија канцера. Алкилација се обавља класом лекова званих алкилирајући цитостатици.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ March Jerry; (1985). Advanced Organic Chemistry reactions, mechanisms and structure (3rd ed.). New York: John Wiley & Sons, inc. ISBN 978-0-471-85472-2
- ^ Стефанидакис, Г.; Гwyн, Ј.Е. (1993). „Алкyлатион”. Ур.: Јохн Ј. МцКетта. Цхемицал Процессинг Хандбоок. ЦРЦ Пресс. стр. 80—138. ИСБН 978-0-8247-8701-1.
Литература[уреди | уреди извор]
- Стефанидакис, Г.; Гwyн, Ј.Е. (1993). „Алкyлатион”. Ур.: Јохн Ј. МцКетта. Цхемицал Процессинг Хандбоок. ЦРЦ Пресс. стр. 80—138. ИСБН 978-0-8247-8701-1.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Прављење поликарбонатна
- Алкyлатинг+агентс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
