Азијско-пацифичка економска сарадња

С Википедије, слободне енциклопедије

Азијско-пацифичка економска сарадња
Чланице АПЕК-а (тамнозелено)
СкраћеницаАПЕЦ
Датум оснивања1989.
Типорганизација економске сарадње
Седиште Сингапур
Чланови21 држава чланица
ПредседникПраyут Цхан-о-цха
 Тајланд
Извршни директорРебека Фатима Санта Мариа
Веб-сајтwww.apec.org

Азијско-пацифичка економска сарадња (енгл. Asia-Pacific Economic Cooperation, скраћеница: АПЕЦ)[1] је форум на којем учествују 21 земља са листе Пацифички обруч.[2] Сарадња је успостављена 1989. године,[3] као одговор на раст међузависности између економија са обе стране азијско-пацифичког обруча, када су већ постојали неки трговински блокови у свету. Један од разлога јесте страх да високо-индустријализовани Јапан (члан Групе 8) не оствари превелику доминацију у том делу света; као и да се формира ново тржиште пољопривредних сировина и производа изван Европе, где је потражња била засићена.[4] Ова организација настоји да обезбеди подизање животног стандарда и ниво образовања кроз одржив економски раст и да подстакне циљ заједништва и поштовање интереса свих земаља са обе стране Пацифика. Има за циљ да АПЕЦ економијама омогући истраживање нових тржишних могућности за извоз природних ресурса као што су гас. Да подстакну стране инвестиције у своје земље и сл. Чланице ове организације чине 40% од укупне светске популације, 54% светског бруто друштвеног производа и око 44% светске трговине.[5] Место одржавања састанка мења се сваке године међу земљама чланицама, подразумева се да гости обуку национални костим земље домаћина. На састанак долазе председници влада земаља чланица, изузев Републике Кине која шаље изасланика у рангу министра,[6] обично задуженог за економска питања.[7]

Са седиштем у Сингапуру,[8] АПЕЦ је препознат као један од највиших мултилатералних блокова и најстаријих форума у ​​азијско-пацифичком региону[9] и има значајан глобални утицај.[10][11][12][13]

АПЕЦ има три званична посматрача: секретаријат Асоцијације земаља југоисточне Азије,[14][15][16][17] Савет за пацифичку економску сарадњу[18][19] и секретаријат Форума пацифичких острва.[20][21] Сматра се да је АПЕЦ-ова домаћа привреда године на првом месту позвана за географско представљање да присуствује састанцима Г20 у складу са смерницама Г20.[22][23]

Тренутно чланство[уреди | уреди извор]

Економија чланица: Дебитовао у организацији:
 Аустралија 1989
 Брунеј 1989
 Канада 1989
 Индонезија 1989
 Јапан 1989
 Јужна Кореја 1989
 Малезија 1989
 Нови Зеланд 1989
 Филипини 1989
 Сингапур 1989
 Тајланд 1989
 САД 1989
 Хонг Конг 1991
 Република Кина 1991
 Кина 1991
 Мексико 1993
 Папуа Нова Гвинеја 1993
 Чиле 1994
 Перу 1998
 Русија 1998
 Вијетнам 1998

Могуће проширење[уреди | уреди извор]

  Тренутни чланови
  Најављено интересовање за чланство

Индија је затражила чланство у АПЕЦ-у и добила је почетну подршку од Сједињених Држава, Јапана,[24] Аустралије и Папуе Нове Гвинеје.[25] Званичници су одлучили да не дозволе придруживање Индији из различитих разлога, укључујући и чињеницу да се Индија не граничи са Тихим океаном, што све садашње чланице имају заједничко.[26] Међутим, Индија је први пут позвана да буде посматрач у новембру 2011. године.[27]

Бангладеш,[28] Пакистан,[28] Шри Ланка,[28] Макао,[28] Монголија,[28] Лаос,[28] Камбоџа,[29] Костарика,[30] Колумбија,[30][31] Панама,[30] и Еквадор,[32] су међу десетак других економија које су се пријавиле за чланство у АПЕЦ-у. Колумбија је поднела захтев за чланство у АПЕЦ-у још 1995. године, али је њена понуда заустављена пошто је организација престала да прима нове чланове од 1993. до 1996. године,[33] а мораторијум је додатно продужен до 2007. због Азијске финансијске кризе 1997. године. Гуам је такође активно тражио одвојено чланство, наводећи пример Хонгконга, али се том захтеву противе Сједињене Државе, које тренутно представљају Гуам.

Олакшавање пословања[уреди | уреди извор]

Као регионална организација, АПЕЦ је увек играо водећу улогу у области реформских иницијатива у области олакшавања пословања. Акциони план АПЕЦ-а за олакшице трговине (ТФАПИ) допринео је смањењу трошкова пословних трансакција у региону од 6% између 2002. и 2006. Према пројекцијама АПЕЦ-а, трошкови обављања пословних трансакција биће смањени за још 5% између 2007. и 2010. У том циљу, усвојен је нови Акциони план за олакшице трговине. Према извештају истраживања из 2008. који је објавила Светска банка као део свог Пројекта о трошковима трговине и олакшицама, повећање транспарентности у трговинском систему региона је од кључног значаја ако АПЕЦ жели да испуни своје Богорске циљеве.[34] АПЕЦ поснова путна карта, путна исправа за пословна путовања без визе у региону, једна је од конкретних мера за олакшавање пословања. У мају 2010. Русија се придружила шеми и тако заокружила круг.[35]

Годишњи самити[уреди | уреди извор]

Сваке године се одржава самит на којем се сви лидери земаља чланица окупљају како би разговарали о финансијским начинима за побољшање трговине једни између других, домаћин земље је само 1 од чланица, насумично одлучено:

# Датум самита са годином: Земља самита: Сеоски град:
1-та 6–7 новембар 1989  Аустралија Канбера
2-та 29–31 јул 1990  Сингапур Сингапур
3-та 12–14 новембар 1991  Јужна Кореја Сеул
4-та 10–11 септембар 1992  Тајланд Бангкок
5-та 19–20 новембар 1993  САД Острво Блејк
6-та 15–16 новембар 1994  Индонезија Богор
7-та 18–19 новембар 1995  Јапан Осака
8-та 24–25 новембар 1996  Филипини Шубић
9-та 24–25 новембар 1997  Канада Ванкувер
10-та 17–18 новембар 1998  Малезија Куала Лумпур
11-та 12–13 септембар 1999  Нови Зеланд Окланд
12-та 15–16 новембар 2000  Брунеј Бандар Сери Бегаван
13-та 20–21 октобар 2001  Кина Шангај
14-та 26–27 октобар 2002  Мексико Лос Кабос
15-та 20–21 октобар 2003  Тајланд Бангкок
16-та 20–21 новембар 2004  Чиле Сантиаго
17-та 18–19 новембар 2005  Јужна Кореја Бусан
18-та 18–19 новембар 2006  Вијетнам Ханој
19-та 8–9 септембар 2007  Аустралија Сиднеј
20-та 22–23 новембар 2008  Перу Лима
21-та 14–15 новембар 2009  Сингапур Сингапур
22-та 13–14 новембар 2010  Јапан Yокохама
23-та 12–13 новембар 2011  САД Хонолулу
24-та 9–10 септембар 2012  Русија Владивосток
25-та 5–7 октобар 2013  Индонезија Бали
26-та 10–11 новембар 2014  Кина Пекинг
27-та 18–19 новембар 2015  Филипини Пасаy
28-та 19–20 новембар 2016  Перу Лима
29-та 10–11 новембар 2017  Вијетнам Да Нанг
30-та 17–18 новембар 2018  Папуа Нова Гвинеја Порт Морсбy
31-та (првобитно) 16–17 новембар 2019 (отказано)  Чиле Сантиаго
31-та (компензацију) 20 новембар 2020  Малезија Куала Лумпур (онлине самит)
32-та 16 јул и 12 новембар 2021  Нови Зеланд Окланд (онлине самит)
33-та 18–19 новембар 2022  Тајланд Бангкок
34-та 15–17 новембар 2023  САД Сан Франциско

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Wхат ис АПЕЦ?”. www.yоутубе.цом. YоуТубе. Архивирано из оригинала 24. 07. 2022. г. Приступљено 26. 11. 2020. 
  2. ^ „Мембер ецономиес”. Приступљено 24. 12. 2013. 
  3. ^ „Хисторy”. апец.орг. „Тхе идеа оф АПЕЦ wас фирстлy публицлy броацхед бy формер Приме Министер оф Аустралиа Боб Хаwке дуринг а спеецх ин Сеоул, Кореа, он 31 Јануарy 1989. Тен монтхс латер, 12 Асиа-Пацифиц ецономиес мет ин Цанберра, Аустралиа, то естаблисх АПЕЦ. 
  4. ^ „ПЕЦЦ – Бацк то Цанберра: Фоундинг АПЕЦ”. пецц.орг. Приступљено 12. 11. 2017. „АСЕАН'с сериес оф пост-министериал цонсултатионс,лаунцхед ин тхе мид-1980с, хад демонстратед тхе феасибилитy анд валуе оф регулар цонсултатионс амонг министериал-левел репресентативес оф ботх девелопед анд девелопинг ецономиес. 
  5. ^ „Тхе Импортанце оф АПЕЦ то Цхина”. ЦхинаБриефинг.цом. Приступљено 24. 12. 2013. 
  6. ^ Цондитионс нот ригхт фор АПЕЦ аттенданце: Ма. Тхе Цхина Пост (27 Аугуст 2013). Ретриевед 12 Април 2014.
  7. ^ „Цондитионс нот ригхт фор АПЕЦ аттенданце: Ма”. Цхинапост.цом. Приступљено 24. 12. 2013. 
  8. ^ „Wхат ис АПЕЦ анд wхат цан ит до фор бусинесс?” (ПДФ). „Тхе АПЕЦ Сецретариат ис басед ин Сингапоре. Тхе Сецретариат ис стаффед бy 20 дипломатс сецондед фром АПЕЦ мембер ецономиес анд бy 20 лоцал стафф. 
  9. ^ Цху, Схулонг (1. 2. 2017). „Тхе Еаст Асиа Суммит: Лоокинг фор ан Идентитy”. Броокингс. „АПЕЦ (Асиа-Пацифиц Ецономиц Цооператион) ис тхе олдест суцх форум анд ис генераллy рецогнизед ас тхе хигхест-левел мултилатерал процесс ин Асиа-Пацифиц. 
  10. ^ „Ацхиевементс анд Бенефитс”. апец.орг. 
  11. ^ „Хоw Цоулд Тхе 2016 АПЕЦ Форум Аффецт Тхе Wорлд Ецономy? – ФXЦМ”. ФXЦМ Инсигхтс. 9. 1. 2017. Архивирано из оригинала 16. 9. 2018. г. Приступљено 16. 9. 2018. „Тхе Асиа-Пацифиц Ецономиц Цооператион (АПЕЦ) форум репресентс а потентиаллy ларге-сцале траде ареа тхат, wхен фунцтионинг ин а цонцертед маннер, цоулд ин тхе футуре wорк то схифт тхе аxис оф глобал мануфацтуринг анд траде аwаy фром тхе Нортх Атлантиц–Еуропеан регион тоwард тхе Пацифиц. [...] Бут тхе футуре оф тхе блоц, wхицх репресентс море тхан 50% оф тхе wорлд'с ГДП, маy бе ин суспенсе. 
  12. ^ Парреñас, Јулиус Цаесар (јануар 1998). „АСЕАН анд Асиа‐Пацифиц ецономиц цооператион”. Тхе Пацифиц Ревиеw. 11 (2): 233—248. дои:10.1080/09512749808719255. 
  13. ^ „Wхат Цонтеxт доес тхе Асиа-Пацифиц Ецономиц Цооператион Форум (АПЕЦ)Провиде фор Емплоyмент Релатионс?” (ПДФ). „АПЕЦ репресентс тхе мост дyнамиц ецономиц регион ин тхе wорлд, хавинг генератед неарлy 70 пер цент оф глобал ецономиц гроwтх ин итс фирст 10 yеарс [...]. 
  14. ^ „Хоw до yоу саy АСЕАН?”. Воице оф Америца Пронунциатион Гуиде. ВОА. Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 31. 1. 2020. 
  15. ^ „НЛС/БПХ: Отхер Wритингс, Тхе АБЦ Боок, А Пронунциатион Гуиде”. Либрарy оф Цонгресс. 8. 5. 2006. Архивирано из оригинала 12. 1. 2009. г. Приступљено 12. 1. 2009. 
  16. ^ Асеан.орг Архивирано 2 март 2012 на сајту Wayback Machine, АСЕАН-10: Меетинг тхе Цхалленгес, бy Термсак Цхалермпаланупап, Асеан.орг Архивирано 11 мај 2011 на сајту Wayback Machine, ASEAN Secretariat official website. Retrieved 27 June 2008.
  17. ^ ASEAN Community in Figures (ACIF) 2012 (PDF), Jakarta: Association of Southeast Asian Nations, 2012, ISBN 978-602-7643-22-2, Архивирано из оригинала (PDF) 4. 9. 2015. г. 
  18. ^ „PECC - PECC :: The Pacific Economic Cooperation Council - International Secretariat”. www.pecc.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 02. 2022. г. Приступљено 2018-09-19. 
  19. ^ „PECC - Co-Chairs of PECC: Amb. Tang Guoqiang (CNCPEC) and Amb. Don Campbell (CANCPEC)”. 
  20. ^ „Asia-Pacific Economic Cooperation -”. apec.org. Приступљено 12. 11. 2017. 
  21. ^ „Intergovernmental and Other Organizations”. United Nations. Архивирано из оригинала 10. 6. 2021. г. 
  22. ^ „Invitees and International Organizations | G20 Foundation”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2022. г. Приступљено 24. 07. 2022. 
  23. ^ „Deputy PM meets US State Secretary on G20 meeting sidelines – Embassy of the Socialist Republic of Vietnam in the United States”. vietnamembassy-usa.org. Приступљено 12. 11. 2017. 
  24. ^ „APEC 'too busy' for free trade deal, says Canberra”. Theaustralian.news.com.au. 12. 1. 2007. Архивирано из оригинала 2. 1. 2008. г. Приступљено 4. 11. 2011. 
  25. ^ „Media Statement by the President of India upon the conclusion of his state visit to Papua New Guinea and New Zealand en route from Auckland to New Delhi”. pib.nic.in. Приступљено 8. 10. 2016. 
  26. ^ „AFP: West worried India would tip APEC power balance: official”. Agence France-Presse. 6. 9. 2007. Архивирано из оригинала 5. 11. 2011. г. Приступљено 4. 11. 2011. 
  27. ^ Lee, Matthew (20. 7. 2011). „Clinton urges India to expand influence”. Associated Press. Архивирано из оригинала 24. 2. 2015. г. 
  28. ^ а б в г д ђ „MACAU DAILY TIMES – No negotiations on APEC membership”. 21. 2. 2013. Архивирано из оригинала 21. 2. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2017. 
  29. ^ Bhandari, Neena. „India Voice – India will have to wait for APEC membership”. india-voice.com. Архивирано из оригинала 13. 11. 2017. г. Приступљено 12. 11. 2017. 
  30. ^ а б в Leff, Alex (22. 6. 2011). „Costa Rica Inches Toward Coveted APEC Membership”. Americas Quarterly. Приступљено 22. 6. 2011. 
  31. ^ „Peru, Colombia seek closer Central America, APEC trade ties –”. Dominicantoday.com. 29. 8. 2006. Архивирано из оригинала 14. 10. 2007. г. Приступљено 4. 11. 2011. 
  32. ^ „People's Daily Online – Ecuador seeks APEC accession in 2007”. People's Daily. 8. 10. 2004. Приступљено 4. 11. 2011. 
  33. ^ „People's Daily Online – Colombia seeks APEC membership in 2007: FM”. People's Daily. 6. 9. 2006. Приступљено 4. 11. 2011. 
  34. ^ "Transparency Reform Could Raise Trade by $148 Billion in APEC" Архивирано 30 мај 2008 на сајту Wayback Machine Јохн С. Wилсон & Бењамин Таyлор; Траде Фацилитатион Реформ Ресеарцх Бриеф, Тхе Wорлд Банк. 2008.
  35. ^ „Руссиа јоинс тхе АПЕЦ Бусинесс Травел Цард Сцхеме”. апец.орг. Саппоро. 29. 5. 2010. Архивирано из оригинала 09. 11. 2011. г. Приступљено 5. 8. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]