Бензо(а)пирен

С Википедије, слободне енциклопедије
Бензо[а]пирен
Бензо[а]пирен
Називи
IUPAC назив
Benzo[a]piren
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.026
КЕГГ[1]
  • c1ccc2c(c1)cc3ccc4cccc5c4c3c2cc5
Својства
C20H12
Моларна маса 252,32 g·mol−1
Густина 1,24 g/cm³ (25 °C)
Тачка топљења 179 °C
Тачка кључања 495 °C
0,11 mg/L (25 °Ц)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Бензо[а]пирен је полициклични ароматични угљоводоник који се налази у катрану, и има хемијску формулу C20H12. Његови метаболити су мутагени и високо карциногени. Он је уврштен у групу 1 карциногена IARC-а. Ово једињење припада класи бензопирена. Оно се састоји од бензеновог прстена кондензованог са пиреном. Бензо[а]пyрен је резултат непотпуног сагоревања на температури између 300 °Ц и 600 °Ц.

Димњичари су оболевали од рака тестиса у 18. веку, и честа појава рака коже је забележена међу индустријским радницима у 19. веку. Утврђено је да је бензо[а]пирен једињење одговорно за ове случајеве 1933. Његова токсичност је демонстрирана путем развоја тумора коже на лабораторијским животињама. Кад тело покуша да метаболизује бензо[а]пирен, резултујући диол епоксид реагује и везује се за ДНК, производећи мутације и евентуално канцер.

Извори бензо[а]пирена[уреди | уреди извор]

Бензо[а]пирен се налази у катрану, у аутомобилским издувним гасовима (посебно из дизел машина), у диму произведеном сагоревањем органског материјала (попут дима цигарета), и у храни са роштиља. Кувани производи од меса, регуларно конзумирање којих је епидемиолошки повезано са повишеним нивоима рака дебелог црева[2] (мада то само по себи не доказује карциногеност),[3] садрже до 4 ng/g бензо[а]пирена,[4] до 5.5 ng/g је присутно у прженој пилетини[5] и 62.6 ng/g у говедини препеченој на жару.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Ле Марцханд, L.; Ханкин, Ј. Х.; Пиерце, L. M.; Синха, Р.; Неруркар, П. V.; Франке, А. А.; Wилкенс, L. Р.; Колонел, L. Н.; Донлон, Т.; Сеифриед, А.; Цустер, L. Ј.; Лум-Јонес, А.; Цханг, W. (2002). „Wелл-доне ред меат, метаболиц пхенотyпес анд цолорецтал цанцер ин Хаwаии”. Мутатион Ресеарцх. 506-507: 205—214. ПМИД 12351160. дои:10.1016/с0027-5107(02)00167-7. 
  3. ^ Трусwелл, А. С. (2002). „Меат цонсумптион анд цанцер оф тхе ларге боwел”. Еуропеан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион. 56 (Суппл 1): С19—24. ПМИД 11965518. С2ЦИД 23886438. дои:10.1038/сј.ејцн.1601349. 
  4. ^ Казероуни, Н.; Синха, Р.; Хсу, Цхе-Хан; Греенберг, А.; Ротхман, Н. (2001). „Аналyсис оф 200 фоод итемс фор бензо[а]пyрене анд естиматион оф итс интаке ин ан епидемиологиц студy”. Фоод анд Цхемицал Тоxицологy. 39 (5): 423—436. ПМИД 11313108. дои:10.1016/С0278-6915(00)00158-7. 
  5. ^ Лее, Б. M.; Схим, Г. А. (2007). „Диетарy еxпосуре естиматион оф бензоапyрене анд цанцер риск ассессмент”. Јоурнал оф Тоxицологy анд Енвиронментал Хеалтх. Парт А. 70 (15–16): 1391—1394. ПМИД 17654259. С2ЦИД 21302834. дои:10.1080/15287390701434182. 
  6. ^ Аyгüн, С. Ф.; Кабадаyи, Ф. (2005). „Детерминатион оф бензоапyрене ин цхарцоал гриллед меат самплес бy ХПЛЦ wитх флуоресценце детецтион”. Интернатионал Јоурнал оф Фоод Сциенцес анд Нутритион. 56 (8): 581—585. ПМИД 16638662. С2ЦИД 35095622. дои:10.1080/09637480500465436. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]