Блискоисточно бојиште Првог светског рата

С Википедије, слободне енциклопедије
Блискоисточно бојиште Првог светског рата
Део Првог светског рата

Галипољска кампања, април 1915.
Време:30. октобар 1914 – 30. октобар 1918
(4 године)
Место:Средњи Исток (Кавказ, Либија, Египат, Синајско полуострво, Палестина, Сирија, Јордан, Иран, Галипоље, Арабијско полуострво, Персијски залив, Месопотамија)
Исход:

Победа савезника

Територијалне
промене:
Подела Османског царства
Сукобљене стране

Силе Антанте:
 Уједињено Краљевство

 Руска Империја (до 1917)

 Француска

Јерменија (1918)
Хиџаз
 Краљевина Италија
Неџд и Хаса
Асир


Курдске побуне
Централне силе:
 Османско царство
 Немачко царство
 Аустроугарска[1][2]
Клијенти:
Џабал Шамар
Сенуси (од 1915)
Азербејџан (1918)
Грузија Грузија (1918)
Јамија ал-Нахда ал-Исламија (1918)
Јачина
Британска империја 2.550.000[3]
Руска Империја 1.000.000[4]
Трећа француска република неколико 100.000[4]
Прва јерменска република неколико 100.000[4]
Краљевина Италија 70.000[3]

30.000 (1916)[5]
50.000+ (1918)[6]
2.000[а]
Тотал: 3.620.000+
Османско царство
2.800.000 (укупно регрута)[7]
800.000 (врхунац)[7][8]
323.000 (током примирја)[9]
Немачко царство
6.500 (1916)
20.000 (1918)[7]
20.000 (1918)[б]
10.000 (1915)[10]
: 9.000 (1918)[11]
Жртве и губици
~1.250.000
Расподела
  • Жртава по земљи
    • Британска империја 1.005.000
    • Руска Империја 140.000+
    • Трећа француска република 47.000+
    • Краљевина Италија 11.000+
1.560.000[12]
771.844 мртвих/несталих
695.375 рањених
145.104 заробљених

Блискоисточно бојиште Првог светског рата обухвата ратна дејства између 29. октобра 1914. и 30. октобра 1918. Борци су са једне стране били Османско царство (укључујући Курде и нека арапска племена), уз одређену помоћ других централних сила; а с друге стране, Британци (уз помоћ Јевреја, Грка, Асирца и већине Арапа, заједно са Индијцима њиховог царства), Руси (уз помоћ Јерменаца) и Французи су међу савезничким силама. Било је пет главних кампања: Синајска и Палестинска кампања, Месопотамијска кампања, Кавкаска кампања, Персијска кампања и Галипољска кампања. Било је и неколико мањих кампања: Сенуска кампања, Арапска кампања и Јужноарабијска кампања.

Обе стране су користиле локалне асиметричне силе у региону. На савезничкој страни били су Арапи који су учествовали у Арапском устанку и Јерменска милиција која је учествовала у Јерменском отпору током Јерменског геноцида; заједно са јерменским добровољачким јединицама, Јерменска милиција је формирала Јерменски корпус Прве републике Јерменије 1918. године. Поред тога, Асирци су се придружили Савезницима након Асирског геноцида, што је подстакло Асирски рат за независност.[13] Турске Османлије имале су подршку Курда (до 1915), Туркомана, Черкезаца, Чечена и низа иранских, арапских и берберских група. Ово бојиште је покривало највећу територију од свих бојишта овог рата.

Руско учешће у театру је окончано као резултат Ерзинџанског примирја (5. децембар 1917), након чега се револуционарна Руска влада повукла из рата под условима из Брес-литовског споразума (3. март 1918). Јерменци су присуствовали Трабзонској мировној конференцији (14. март 1918), која је 4. јуна 1918. резултирала Батумовим уговором. Османлије су 30. октобра 1918. прихватиле Мудрошко примирје са савезницима и потписале Севрски уговор 10. августа 1920. и касније Лозански уговор 24. јула 1923. године.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ин тхе Баттле оф Јарраб, тхе онлy мајор баттле тхат тхе Емирате оф Нејд анд Хаса партиципатед ин дуринг Wорлд Wар I
  2. ^ Тотал нумбер ин тхе цомбинед Туркисх-Азербаијани Исламиц Армy оф тхе Цауцасус

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Аустро-Хунгариан Армy ин тхе Оттоман Емпире 1914–1918”.  Архивирано 2008-06-18 на сајту Wayback Machine
  2. ^ Јунг, Петер (2003). Аустро-Хунгариан Форцес ин Wорлд Wар I. Оxфорд: Оспреy. стр. 47. ИСБН 9781841765945. 
  3. ^ а б Флеет, Кате; Фароqхи, Сураиyа; Касаба, Реşат (2006). Тхе Цамбридге Хисторy оф Туркеy: Туркеy ин тхе Модерн Wорлд. Цамбридге Университy Пресс. стр. 94. ИСБН 9780521620963. 
  4. ^ а б в Ерицксон, Едwард Ј. (2007). Оттоман Армy Еффецтивенесс ин Wорлд Wар I: а цомпаративе студy. Таyлор & Францис. стр. 154. ИСБН 978-0-415-77099-6. 
  5. ^ Мурпхy 2008, стр. 26
  6. ^ Мехмет Бахадир Дöрдüнцü (2006). Мецца-Медина: тхе Yıлдıз албумс оф Султан Абдüлхамид II. Тугхра Боокс. стр. 29. ИСБН 978-1-59784-054-5. . Нумбер реферс онлy то тхосе лаyинг сиеге то Медина бy тхе тиме ит суррендеред анд доес нот аццоунт фор Араб инсургентс елсеwхере.
  7. ^ а б в Броадберрy, С. Н.; Харрисон, Марк (2005). Тхе Ецономицс Оф Wорлд Wар I. Цамбридге Университy Пресс. стр. 117. ИСБН 9780521852128. 
  8. ^ Герд Крумеицх: Ензyклопäдие Ерстер Wелткриег, УТБ. Хирсцхфелд, Герхард; Крумеицх, Герд; Ренз, Ирина (2008). Ензyклопäдие Ерстер Wелткриег. Сцхöнингх. ИСБН 9783825283964.  (језик: немачки)
  9. ^ А Бриеф Хисторy оф тхе Лате Оттоман Емпире, M. Сüкрü Ханиоглу, паге 181, 2010
  10. ^ Мацмунн & Фаллс 1996, стр. 411
  11. ^ Костинер, Јосепх (1993). Тхе Макинг оф Сауди Арабиа, 1916–1936: Фром Цхиефтаинцy то Монарцхицал Стате. Оxфорд Университy Пресс. стр. 28. ИСБН 9780195360707. 
  12. ^ Ордеред то Дие: А Хисторy оф тхе Оттоман Армy ин тхе Фирст Wорлд Wар Бy Хусеyин (ФРW) Киврикоглу, Едwард Ј. Ерицксон, Греенwоод Публисхинг Гроуп. Ерицксон, Едwард Ј. (2001). Ордеред то дие: А Хисторy оф тхе Оттоман Армy ин тхе Фирст Wорлд Wар. Блоомсбурy Ацадемиц. ИСБН 9780313315169. . Листед белоw аре тотал Оттоман цасуалтиес; тхеy инцлуде соме 50,000 лоссес ин еастерн Еуропе оф wхицх 25,000 wере ин Галициа, 20,000 ин Романиа, анд а феw тхоусанд ин Мацедониа (п. 142).
  13. ^ Нааyем, Схалл Тхис Натион Дие?, пп. 281

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]