Blur (музичка група)

С Википедије, слободне енциклопедије

Blur
Музички рад
Активни период1988—2003, 2009—данас
Место оснивањаЛондон, Енглеска
Жанралтернативни рок, бритпоп, инди рок
Остало
Веб-сајтwww.blur.co.uk

Блур је енглески алтернативни бенд формиран у Лондону 1988. као „Seymour“, а састоји се од певача Дејмона Албарна (енгл. Damon Albarn), гитаристе Грајама Коксона (енгл. Graham Coxon), бас гитаристе Алекса Џејмса (енгл. Alex James) и бубњара Дејва Раунтрија (енгл. Dave Rowntree). Њихов дебитантни албум Leisure који је издат 1991. године, укључивао је и звуке madchester-а и shoegazing-а. Њихова стилска промена потекла је од утицаја поп група као што су The Kinks, The Beatles и XTC. Блур је издао Modern Life Is Rubbish (1993), Parklife (1994) и The Great Escape (1995) албуме. Бенд је допринео популаризацији britpop жанра и постигао масовну популарност у Великој Британији у чему је увелико допринело њихово ривалство са бендом Oasis.

На свом следећем албуму Blur (1997), бенд пролази кроз још једну трансформацију чему доприноси lo-fi стил Америчких инди рок бендова као што је Pavement. „Song 2“ доноси им краткотрајан успех у Америци. На последњем албуму 13 (1999) експериментишу са електронском музиком и госпелом. У мају 2002. године Коксон напушта Блур током снимања њиховог седмог албума Think Tank. Албум задржава електронски звук и минималну гитару и примећује се Албарнов све већи интерес за хип хоп и афричку музику. После турнеје 2003. године која је протекла без Коксона, Блур више не снима и не ради турнеје. Блур се поново окупља 2009. године и следи серија успешних концерата.

Историја[уреди | уреди извор]

Формирање и Leisure: 1988—1991.[уреди | уреди извор]

Пријатељи од детињства Албарн и Коксон срели су Алекса Џејмса на студијама на Goldsmiths College 1988. године. Албарн је био члан бенда званог „Circus“ коме се придружио и бубњар Дејв РоутриЦхилдхоод[1][2]. Пошто су остали без гитаристе и басисте зову Коксона и Џејмса да им се придруже. Овај ново формирани бенд мења име у „Seymour“ по Салиџеровој J.D. Salinger књизи Seymour: An Introduction.[3][2]. Сеyмоур поп први пут свира лета 1989.године[4]. У новембру Енди Рос који је радио за Food Records A&R присуствује њиховој свирци након чега им предлаже да потпишу уговор са његовом продуцентском кућом. Једини проблем је било име бенда које се није допало људима из Food Rekordsa. Из листе алтернативних имена која им је понуђена бирају име „Blur“. Food records коначно потписује уговор са Блуром у марту 1990. године.[5] Од марта до јула 1990. године Блур је био на турнеји по Великој Британији као предгрупа групи Тхе Црампс тестирајући нове песме. По завршетку турнеје издају сингл „She's So High“ који се рангирао на 48. месту Британске сингл листе[6]. Бенд је имао поташкоћа при креирању следећег хита али су направили помак када су се удружили са продуцентом Стивеном Стритом Stephen Street. Резултат је песма „There's No Other Way“ која постаје хит.[7] Трећи сингл „Bang“ је био релативно разочаравајући, постижући тек 24. место[8]. Енди Рос и власник Food студија су били убеђени да Блур реба да ради по утицају madchester жанра. Блур је покушао да прошири свој музички стил али снимање је кочило то што је Албарн морао да пише стихове у студију. I док је албум Leisure рангиран на осмом месту Британских листа, критике су биле измешане,[6] анд аццординг то јоурналист Јохн Харрис, "цоулд нот схаке офф тхе одоур оф анти-цлимаx".[9]

Бритпоп године: 1992—1995.[уреди | уреди извор]

Бенд креће на турнеју по Америци када су открили да дугују 60.000 фунти[10] Током двомесечне турнеје чланови бенда постају фрустрирани и често упадају чак и у физичке обрачуне[11].

После слабог извођења на концеру 1992. године, на коме је учествовао и бенд Suede који је, за разлику од Блура, прошао сјајно, Блур је био у опасности од раскида уговора са својом издавачком кућом[12]. Бенд је завршио свој други албум Modern Life Is Rubbish у децембру 1992. године али је Food Records захтевао да се врате у студио и сниме још пар потенцијалних хитова. Бенд је послушао савет и Албарн компонује песму „For Tomorrow“ која постиже осредњи успех и пласира се на 28. место[13] .Modern Life Is Rubbish излази у мају 1993. године и пласира се на 15. место британских музичких листа али није успео да импресионира Американце.

Успех албума Parklife из 1994. године оживео је комерцијалну успех бенда. Прва песма „Girls & Boys“ попела се на пето место на Британској листи[14] и четврто на америчкој који јој је и данас највећи рејтинг.[15].Блур добија четири награде 1995. године на „BRIT Awards“.

Бенд почиње да ради на свом четвртом албуму The Great Escape почетком 1995. године [16]. Јавно ривалство између њих и Манчестерског бенда Оасис достиже врхунац када оба бенда објављују своје нове синглове истог дана на догађају NME названог „Британски шампионат тешке категорије“. Дебата о томе који ће сингл победити, постаје медијски феномен. На крају недеље њихов сингл „Country House“ побеђује Оасисов „Roll With It“ и постаје Блуров први број један хит[17].

Преображај након Бритпопа: 1996—2000.[уреди | уреди извор]

Ране 1996. године интервју који су дали за Q магазин открио је да је однос међу члановима бенда захладнео. Коксон је нарочито био огорчен члановима бенда. Џејмса је презирао због разузданог понашања а Албарна због његове контроле над имиџом бенда. Гитариста почиње претерано да пије и због револта почиње да слуша амерички алтернативни рок који је у потпуном контрасту од њихове бритпоп естетике[18]. Иако је претходно критковао Коксонов андерграунд музички укус, Албарн почиње да га цени и прихвата да поново треба мењати музички правац Блура.

Резултат тога је њихов пети студијски албум под називом Blur],који је издат у фебруару 1997. године. Иако су критичари предвидели да ће овај „lo-fi sonic“ експеримент удаљити Блур од њихове базе обожаватељки, ипак су прихватили. Упркос упозорењу да је албум комерцијално самоубиство, и албум и његов први сингл „Beetlebum“ заузимају прву позицију на британским листама.[19]У Америци албум добија одличне критике а сингл „Song 2“ постаје хит, и пошто је лиценцирана за употребу у разним рекламама, џингловима, телевизијским емисијама постаје најпрепознатљивија песма Блура у Америци. После успеха албума Blur, бенд креће на деветомесечну светску турнеју.

У фебруару 1998. године, пар месеци по завршетку турнеје, издају Bustin' + Dronin' за Јапанско тржиште. Албум се састоји од ремиксованих Блурових песама које су радили Thurston Moore, William Orbit и Moby. Од свих ремикса бенду се највише допала обрада коју је урадио William Orbit, па му нуде да буде продуцент на њиховом следећем албуму[20]. Снимање албума почело је у јуну 1998. године а у августу исте године Коксон издаје свој соло албум [The Sky is Too High.

Шести по реду студијски албум 13' излази у марту 1999. године. Албум добија углавном добре критике. У јулу 1999. године бенд издаје 22-CD limited edition box-set, сет њихових синглова у знак прославе десетогодишњице бенда. У октобру 2000 издају Blur: The Best of' .

Коксонов одлазак, Think Tank, прекид и поновно уједињење: 2001—данас[уреди | уреди извор]

После турнеје 1999. године бенд прави паузу у току које се чланови бенда баве другим пројектима. Коксон снима низ соло албума, Албарн започиње нови бенд Gorillaz са Jamie Hewlett. Alex James ради са Fat Les, Sophie Ellis-Bextor и Marianne Faithfull.

Средином 2002. године почињу снимање на следећем албуму, овога пута без Коксона. Think Tank излази у мају 2003. године. На турнеју позивају гитаристу Simon Tong, бившег гитаристу и клавијатуристу бенда The Verve, који је такође свирао са Албарном у бенду Gorillaz. Почетком 2004. године бенд најављује снимање нове плоче и чему се прикључују и гласине о Коксоновом повратку. Ниједно се није обистинило.

Дискографија[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Дискографија групе Блур

Nagrade[уреди | уреди извор]

Literatura[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Harris, стр. 45.
  2. ^ а б Thompson, стр. 209
  3. ^ Harris, стр. 46.
  4. ^ Harris, стр. 47.
  5. ^ Harris, стр. 49–50.
  6. ^ а б Strong, стр. 635–636
  7. ^ Harris, стр. 53–55.
  8. ^ Harris, стр. 58.
  9. ^ Harris, стр. 59.
  10. ^ Harris, стр. 66.
  11. ^ Harris, стр. 73.
  12. ^ Harris, стр. 78.
  13. ^ Harris, стр. 90.
  14. ^ Harris, стр. 141.
  15. ^ "Blur Biography", musicianguide.com, retrieved 2009-07-21
  16. ^ Harris, стр. 222.
  17. ^ Harris, стр. 235.
  18. ^ Harris, стр. 259–60.
  19. ^ Sutherland, Mark. "Altered States". Melody Maker. 21 June 1997.
  20. ^ Sillitoe, Sue. "Street Life". Sound on Sound. August 1999. Приступљено 21 July 2008.
  21. ^ а б в "The Q Awards". Everyhit.com. Приступљено 24 August 2009.
  22. ^ Jury, Louise: "Take That voted best, worst and most tragic", The Independent, 4 December 1995, Приступљено 24. 8. 2009.
  23. ^ "Blur blitz the Brits with haul of four awards". The Independent. 21 February 1995. Приступљено 24 August 2009.
  24. ^ а б "Blur's award hat-trick". BBC. 1 February 2000. Приступљено 24 August 2009.
  25. ^ Current Biography Yearbook, H.W. Wilson. ISBN 978-0-8242-1042-7.
  26. ^ Thompson, стр. 533.
  27. ^ "Rock veterans honoured at awards". BBC. 3 November 1999. Приступљено 24 August 2009.
  28. ^ "Book for children and adults scoops South Bank award", Western Mail, 24 January 2004, Приступљено 24. 8. 2009.
  29. ^ "Mojos 2009: Blur reunite to collect award Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2009)". The Daily Telegraph. 11 June 2009. Приступљено 24 August 2009.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Blur na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Blur&oldid=27741708”