Блуз

С Википедије, слободне енциклопедије
Тај Махал Блуес Трио
Б.Б. Кинг

Блуз је вокални и инструментални облик музике,[1] који своје корене има у америчкој музици 19. века. Првих деценија прошлог века излази из анонимности и продире у шире кругове америчке и касније светске културе.[2]

Главна обележја[уреди | уреди извор]

Стилско и културно порекло[уреди | уреди извор]

Постоји неколико обележја која су својствена свој блуз музици, јер тај жанр узима облик посебности сваког појединог извођача.[3] Нека обележја је блуз дуго имао пре стварања модерног блуза. Рани облик музике налик блузу били су узвици позива и одговора у којима се виђа „функционална изражајност ... стил без пратње хармоније и необуздан формалностима било које поједине музичке структуре.“[4] Облик овог „предблуза“ могао се чути у радним песмама и повицима робова, проширен у „једноставне соло песме крцате емоционалним садржајем“.[5] Блуз какав је сада, може се перципирати као музички стил утемељен на европској хармонијској структури, с традицијом западноафричке традиције позива и одговора, преобликован у међуигру вокала и гитаре.[6]

Многи елементи блуза, као што је облик позива и одговора и употреба плавих нота могу се наћи у афричкој музици. Силвијан Диоуф указала је на неколико специфичних обележја као што су мелизматика, валовита, назална интонација која сугерише везу између блуза и музике западне и средишње Африке.[7] Етномузиколог Герхард Кубик веројатно је први који је приметио како одређени елементи блуза вуку корене из муслиманске музике западне и средишње Африке.

Жичани инструменти (које су преферирали људи поробљени из муслиманских регија Африке...) су уопштено били допуштени јер су их робовласници сматрали блискима еуропским инструментима као што је виолина. Тако су поробљени људи који су успевали да направе бенџо или какав други инструмент могли више свирати јавно. Ова солистички оријентисана „робовска музика“ имала је елементе арапско-муслиманског певачког стила који је вековима био утиснут муслиманском присутношћу у западној Африци, каже Герхард Кубик.[8]

Кубик је такође напоменуо како је техника свирања гитаре у Мисисипију укључивала кориштење оштрице ножа, што је у својој аутобиографији забележио V.C. Ханди, те да и то кореспондира са сличним свирачким техникама у културама западне и средишње Африке. Дидлијев лук је једножичани инструмент кућне израде за који се тврди да је био уобичајен на америчком Југу у раном двадесетом веку, а направљен је по узору на афрички инструмент, што је помогло пренашању афричке технике музицирања у рани инструментални вокабулар блуза.

Касније је блуз „етиопских арија“, минстрелских представа, црначке духовне музике, укључујући и инструменталну и хармонијску пратњу.[9] Стил је такође врло близак рагтимеу који се развио у отприлике исто време, иако је блуз боље очувао „оригиналну мелодијску структуру афричке музике“.[10]

Песме блуез из тог раздобља, као што су снимци Ледбелија и Хенрија Томаса показују многе различите структуре. Облици од 12 тактова (12-бар), 8 и 16 тактова који су базирани на тоници, субдоминантном и доминантном акорду постале су на крају најчешће.[11] Оно што се данас препознаје као 12-тактни блуес записано је у усменој историји и нотним записима, а појављује се у афроамеричким заједницама у подручју око реке Мисисипи, у Мемфису у Тенесију, као и белачким музичким групама у Њу Орлеансу.

Текстови[уреди | уреди извор]

Првотна лирска форма блуеса је веројатно био један стих поновљен три пута. Тек касније је данашња, и најчешћа структура од једног стиха поновљеног двапут, након чега следи закључни стих, постала стандардна.[12] Ови стихови најчешће су пјевани уз ритмичан говор, него уз мелодију.

Рани блуес често је узимао облик слободног приповедања. Певач је често гласом изражавао своје „личне јаде у свету сурове стварности: изгубљена љубав, окрутност полицајаца, угњетавање од стране белаца и уопштено тешка времена“.[13] Многи од најстаријих снимака блуза садрже одлучне, реалистичне стихове који су били у контрасту с већим делом музике снимане у то доба. Нпр., песма "Down in the Alley" Мемфис Мини говори о проституткином сексу с мушкарцем у мрачној улици.

Таква музика називана је „gut-bucket“ блуз, појам који се односи на врсту бас инструмента кућне израде направљене од металне канте у којој су се чистила свињска црева - храна коју се веже уз ропство. Песме „gut-bucket“ блуза у правилу су приземљене, о тешким и узаврелим односима између мушкарца и жене, лошој срећи и тешким временима. Због тога, и због места на којима се изводила таква музика - у прљавим баровима с грубијанима и осталим гостима сумњивог морала, блуз музика је задобила немио углед; верници су је се клонили, а проповедници су је проклињали.

Сент Луис Блуз - партитура

Блузом доминира љубавна тематика писана у музичкој форми од 12 тактова и према тексту подељеном на строфе од по три стиха, при чему је други идентичан с првим као

Wоке уп тхис морнинг wитх тхе блуес доwн ин мy соул
Wоке уп тхис морнинг wитх тхе блуес доwн ин мy соул
Саyинг "Мy бабy гоне анд лефт ме, гот а хеарт ас блацк ас цоал

У блузу се ретко пева о срећи и задовољству, он је поезија чежње, растанака и очекивања, личних катастрофа и падова. Говори о љубави зрелих људи, чија је љубав или једноставна приврженост настала с годинама, или пробуђена страст мушкарца и жене. Женска невера у блузу је врло често прихваћена као нужност и неизбежност о којој се уз игру речи пева на сасвим помирљив начин.

Блуз песме говоре о људима који се не могу задржати на једном мјесту, већ стално негдје одлазе, беже од свега и свачега. Тако су захваљујући миграцијама црначког становништва блузом опевана путовања возом, друмовима, бродовима.

Чисте социјалне теме су врло ретке у блузу, али и о њима се пева као и о свим ситним реалностима свакодневнице.

Истакнути пример политички врло ангажираног блуза је певач Ј.Б. Ленор (енгл. J.B. Lenoir), који је певао о неправди, расизму и војницима у вијетнамском рату:

I невер wилл го бацк то Алабама, тхат ис нот тхе плаце фор ме (2x)
 Yоу кноw тхеy киллед мy систер анд мy бротхер,
анд тхе wхоле wорлд лет тхем пеоплес го доwн тхере фрее

или депримирајући Рођен мртав (енгл. Born Dead):

Еверy блацк цхилд борн ин Миссиссиппи,
Yоу кноw тхат поор цхилд wас борн деад.

А његову смрт је опевао Џон Мајал (енгл. John Mayall) у песми Смрт Ј.Б. Ленора (енгл. Death of J. B. Lenoir).

Уз све невоље које је блуз описивао и силне неприлике у које су долазили његови ликови на својим бесциљним путовањима, наравно да се развио и такозвани затворски блуз (енгл. Jailhouse Blues), који би се могао чак сматрати подврстом блуза којег налазимо код многих извођача.

Блуз представља неизбежност и нужност, он никада не губи везу са животом и увек говори о појединачном искуству или доживљају.

За талас одушевљена према блузу заслужни су Блуз брадерс (енгл. The Blues Brothers), бенд којег су водила два комичара Џон Белуши и Ден Акројд. Они су били чланови оригиналног састава телевизијског НБЦ шоуа Уживо суботом увече (енгл. Saturday Night Live), на којем су касније и први пут наступили под именом Блуес Бротхерс 1977. године. Са својим концептом су имали толико успеха и задовољства, да су почели наступати и изван емисије, а на крају су снимили и истоимени филм. Без обзира на име, већина песама Блуес Бротхерса су били соул и Р&Б класици.

Музички стил[уреди | уреди извор]

Током првих декада двадесетог века, прогресија акорда у блуес музици није била јасно дефинисана. Било је много песама у 8-тактној форми као нпр. „How Long Blues“, „Trouble in Mind“ и пјесма Биг Била Брунзија „Key to the Highway“. Такође постоје и примери 16-тактног блуза, као у инструменталу Раја Чарлса „Sweet 16 bars“ и „Watermelon Man“ Хербија Ханкока. Личније форме као нпр. прогресија од 9 тактова сусрећу се ређе, нпр. „Sitting on top of the world“ Хаулинг Вулфа. Основна форма текстова с 12 тактова музике одражава стандард исте хармонијске прогресије, у мери 4/4 или ређе 2/4. Slow blues често се изводи у мери 12/8 (4 доба по такту са 3 по доба).

До 1930-их је 12-тактни блуз постао стандарднији. Музика повезана с таквим обликом обично се састоји од група три различита акорда свирана у 12 тактова:

I I или IV I I
IV IV I I
V IV I I или V

где римски бројеви означавају лествични ступањ акорда. То значи, ако се свира у тоналитету C, акорди би били следећи:

C C или Ф C C
Ф Ф C C
Г Ф C C или Г

(Када се акорд IV свира у 2. такту, блуз се зове „Quick-Change blues“).

У овом примеру, C је тоника, Ф субдоминанта. Треба уочити како се акорди већином свирају у септакордној форми. Често је последњи акорд доминантан (V, у овом случају Г) преокрет (turnaround) који служи као прелаз на почетак идуће прогресије.

Текст се уопштено завршава на десетом такту, или првом добу једанаестог такта, а задња два такта служе инструменталисту као кратки одмор; хармонија тог преокрета може бити изразито комплексна, понекад се састоје од тонова који пркосе свакој хармонијској анализи. Последња доба, готово увек чврст доминантни септакорд, пружа напетост при прелазу у следећу строфу.

Песма из Ст. Луис Блуза (1914)

Мелодијски, блуз карактерише употреба снижене терце, квинте и мале септиме (тзв. „плаве ноте“ или „савијене ноте“ - bent или blue notes) дотичне дур лествице.[14] Ти тонови могу заменити природне лествичине тонове или бити додати лествици, као што је пример у пентатонској мол блуз лествици, где снижена терца замењује природну, снижена септима природну септиме, а снижена квинта додаје се између природне кварте и природне квинте. Иако се 12-тактна хармонијска прогресија непрекидно користила вековима, револуционаран аспект блуза био је у честој употреби снижених терце, септиме, а каткад и снижене квинте у мелодији, заједно са свирањем суседних нота истовремено, нпр. украсним нотама.[15]

Док класични музичар генерално свира украсну ноту одвојено, блуз певач или свирач ће извести глисандо, спајајући два тона и затим отпуштајући украсни. У прогресијама у блузу, тонички, субдоминанти и доминантни акорди често се свирају у доминантним септакордима, јер је снижена септима важна компонента блуз лествице. Блуз се такође повремено изводи у молском тоналитету. Лествица се не разликује пуно од традиционалног мола, осим по повременој употреби снижене квинте у тоници која се често пева или свира заједно с чистом квинтом у хармонији.

  • Извођење песме „Ball and Chain“ Џенис Џоплин уз пратњу Big Brother and the Holding Company пример је те технике.
  • Молски блуз је често структуриран у 16 тактова, пре него 12, у стилу госпел музике, као нпр. у песмама „St. James Infirmary Blues“ и „My Man Rocks Me“ Трикси Смит.
  • Понекад се у блуз тоналитету користи и дорска лествица са сниженим терцом и септимом, али великом секстом.

„Shuffle ritam“ (ритамско средство у којему је прва нота у пару наглашена, а друга ненаглашена, било трајањем, мелодијом и сл.) појачава трансни ритам позива и одговора, и ствара понављајући ефект зван „groove“. Најједноставнији такви примери често се користе у послератном електричном блузу, рокенролу и раном бебопу с ниским гитарским рифовима од три тона, који заједно с басом и бубњевима ствара атмосферу „groove“. „Ходајући бас“ је друго средство које помаже да се створи „groove“. Последњи такт акордне прогресије обично прати преокрет који чини пријелаз на почетак идуће.

„Shuffle ritam“ често се вокализује као „дам, да, дам, да дам, да“[16], будући да се састоји од неједнаких, тзв. „swung“ осмина. На гитари се то може извести као једноставан одмерен бас, или, уз праћење ритма, кретање од квинте до сексте појединог акорда и назад. Пример се налази ниже на таблатури првих неколико тактова блуз прогресије у Е тоналитету:[17] 

   E7                  A7                  E7                  E7
E |-------------------|-------------------|-------------------|-------------------|
B |-------------------|-------------------|-------------------|-------------------|
G |-------------------|-------------------|-------------------|-------------------|
D |-------------------|2--2-4--4-2--2-4--4|-------------------|-------------------|
A |2--2-4--4-2--2-4--4|0--0-0--0-0--0-0--0|2--2-4--4-2--2-4--4|2--2-4--4-2--2-4--4|
E |0--0-0--0-0--0-0--0|-------------------|0--0-0--0-0--0-0--0|0--0-0--0-0--0-0--0|

Блуз у џезу битно је различит од блуза у другим врстама музике, као што су рок, рокенрол, соул, фанк и блуз као засебан жанр. Џез блуз по правилу при 9. и 10. такту своје форме остаје у доминантном (V) акорду, наглашавајући резолуцију доминанта - тоника, за разлику од оне субдоминанта - тоника традиционалне структуре блуеса. Ова завршна каденца V-I пролази кроз много варијација, најосновнија од којих је прогресија ии-V-I у тактовима 9, 10 и 11. Од те тачке и прогресија с доминантом (ии-V) и ресолуција (I) могу се изменити или заменити готово у бескрај, укључујући и варијацију без кориштења тонике уопће (тактови 9-12: ии | V | ии, ив | ии, V|). У овом случају, тактови 11 и 12 функционишу као проширени преокрет према следећем рефрену.

Историја[уреди | уреди извор]

Надгробна плоча Роберта Џонсона

Први описи блуза могу се пронаћи тек у текстовима путописаца, који су на путовањима америчким југом описивали песме Афроамериканаца, који су уз ту ритмичку музику себи олакшавали рад на плантажама.

Међу првим објављеним блуз композицијама с фиксираним текстом и потписом аутора сматра се дело Мемфис блуз (енгл. Memphis Blues), од Вилијама Хендија (енгл. William Christopher Handy), којег су називали и "оцем блуза" из 1912. године. Следеће године је поновно објављена, у новој верзији, и с новим текстом ближа традиционалном облику блуза у форми од 12 тактова. Права на ту песму је продао за 100 долара, а исте године објављује Сент Луис Блуз (енгл. St. Louis Blues), и затим (енгл. Hesitation Blues). Након што је објавио (енгл. Beale Street Blues), (1916) г. сели се у Њујорк где се надао да ће имати боље услове за рад и у којем је отворио сопствену издавачку кућу Хенди рикорд компани (енгл. Handy Record Company). Године 1926. објавио је блуз антологију (енгл. Blues: An Anthology: Complete Words and Music of 53 Great Songs), вероватно први покушај укупног документовања блуза.

Блуз је преко Хандијевих дела стигао и до Европе и то захваљујући америчким војним оркестрима, који су пратили америчке војнике за време првих месеци Првог свјетског рата. Тако је у Европи почео да се развија стилизовани блуз, а међу првима су га прихватили француски композитори Даријус Милхад (франц. Darius Milhaud) и Морис Равел (франц. Maurice Ravel).

Године 1920. издата је плоча са Мами Смит (енгл. Mamie Smith), која је први грамофонски снимак црног извођача блуза. Прве песме су постигле релативан успех па су снимљене и друге две (енгл. Crazy Blues) и (енгл. It's Right Here For You), (енгл. If You Don't Get It), (енгл. Tain't No Fault of Mine), које су постигле општи успех и с тиме започиње ера "класичног блуза", карактеристична по певачима блуза које прате џез музичари попут Кинга Оливера, Луиса Армстронга, Сиднеyја Бецхета, Цхарлиеа Греена.

Урбани велеградски блуз развија се у црначким заједницама после Другог светског рата као мање више самостална блуз уметност, која у почетку није имала никакве везе с џезом или забавном музиком и да би умјесто "Раце Рецордс" с временом постала "Рхyтхм анд Блуес" (РнБ) и подлога за нови музички жанр 1950их "Роцк анд ролл" (роцк 'н' ролл).

Плесање блуза[уреди | уреди извор]

Плесање блуза

Основни корак блуза је врло једноставан. Практично је то корачање на сваки музички бит или спорије, са паузама или без. Састоји се од 8 корака. Прва четири корака су бочно у десну страну, корак напред и четири корака у леву страну. За девојке је то обрнуто. Фигуре се играју после петог корака, када се фигура заврши настави се основни корак од шест до осам.

Овај плес се условно класификује као стандардни плес због затвореног става и блиског контакта, тело уз тело, међу партнерима. Блуз пре свега представља друштвени плес.

Међутим, може се играти тотално без правила и основног корака уз услов да се крећете у ритму, на такав начин да направите корак на сваки музички бит. Чак и ово можете импровизовати и правити кораке на сваки други, правити паузе итд. По томе је сличан латино плесу меренге.

Врло често је то плес соw наступа, са акробацијама иако је музика спора или релативно брза.

Ретко се учи у плесним школама иако је идеална основа за учење других стандардних плесова. Плесачи због спорог ритма врло лако науче кретање у пару и плесни став. На плесним вечерима се ретко пуста блуз музика. Међутим, ово је плес који можете играти на различите музичке ритмове, румбу, фоxтрот, диско, сваку лагану сентименталну музику, бацхату итд. Други назив му је и Сентис.

Основне карактеристике су му једноставност, импровизација и широка примењивост. Ово је дефинитивно најпримењивији плес ван плесних школа и плесних забава.

Рани кантри блуз[уреди | уреди извор]

  • Барбецуе Боб (1902—1931)
  • Блинд Блаке (1893—1933)
  • Биг Билл Броонзy (1893/1898—1958)
  • Ида Цоx (1896—1967)
  • Гарy Давис (1896—1972)
  • Слеепy Јохн Естес (1904—1977)
  • Блинд Боy Фуллер (1908—1941)
  • Јессе Фуллер (1896—1976)
  • Сон Хоусе (1886/1902—1988)
  • Алберта Хунтер (1895—1984)
  • Миссиссиппи Јохн Хурт (1893—1966)
  • Скип Јамес (1902—1969)
  • Блинд Лемон Јефферсон (1893—1929)
  • Блинд Wиллие Јохнсон (1902—1945)
  • Лонние Јохнсон (1894—1970)
  • Роберт Јохнсон (1909/1912—1938)
  • Томмy Јохнсон (1896—1956)
  • Лоуис Јордан (1908—1975)
  • Леадбеллy (1885—1949)
  • Фуррy Леwис (1899—1981)
  • Манце Липсцомб (1895—1976)
  • Цриппле Цларенце Лофтон
  • Фред МцДоwелл (1904—1972)
  • Броwние МцГхее (1915—1996)
  • Блинд Wиллие МцТелл (1901—1959)
  • Мемпхис Блуес Банд
  • Тхе Мемпхис Југ Банд
  • Биг Мацео Мерриwеатхер
  • Мемпхис Минние (1897—1973)
  • Цхарлие Паттон (1893—1934)
  • Ма Раинеy (1886—1939)
  • Тампа Ред (1904—1981)
  • Бессие Смитх (1894—1937)
  • Мамие Смитх (1883—1946)
  • Вицториа Спивеy
  • Франк Стокес (1888—1955)
  • Соннy Террy (1911—1986)
  • Бессие Туцкер
  • Сиппие Wаллаце (1898—1986)
  • Wасхбоард Сам
  • Пеетие Wхеатстраw (1902—1941)
  • Букка Wхите (1909—1977)
  • Јосх Wхите (1914. или 1915—1969)
  • Соннy Боy Wиллиамсон I (1914—1948)

Рани урбани блуз[уреди | уреди извор]

  • Гладyс Бентлеy (1907—1960)
  • Луцилле Боган (1897—1948)
  • Тхомас А. Дорсеy (1899—2099)
  • Лил Греен (1919—1954)
  • Луцилле Хегамин (1894—1970)
  • Алберта Хунтер (1895—1984)
  • Ма Раинеy (1886—1939)
  • Цлара Смитх (1894—1935)
  • Мамие Смитх (1883—1946)
  • Бессие Смитх (1894—1937)
  • Етхел Wатерс (1896—1977)

Џез - блуз пре Другог светског рата[уреди | уреди извор]

  • Алберт Аммонс (1907—1949)
  • Лоуис Армстронг (1901—1971)
  • Сиднеy Бецхет (1897—1959)
  • Лероy Царр (1905—1935)
  • Флоyд Диxон
  • Јохннy Доддс (1892—1940)
  • Цхампион Јацк Дупрее (1909—1992)
  • Иворy Јое Хунтер
  • Ст. Лоуис Јиммy Оден (1903—1977)
  • Литтле Бротхер Монтгомерy (1906—1985)
  • Јое МцЦоy (1905—1950)
  • Папа Цхарлие МцЦоy (1909—1950)
  • Јаy МцСханн
  • Јеллy Ролл Мортон (1890—1941)
  • Јиммy Русхинг (1902—1972)
  • Роосевелт Сyкес (1906—1983)
  • Биг Јое Турнер (1911—1985)
  • Сам Таyлор
  • Т-боне Wалкер (1910—1975)
  • Давид Хонеyбоy Едвардс (1915)

Модерни блуз после 1950-е године[уреди | уреди извор]

  • Лонние Броокс
  • Цларенце Гатемоутх Броwн (1924—2005)
  • Ериц Цлаптон (рођен 1945)
  • Алберт Цоллинс (1932—1993)
  • Роберт Цраy (рођен 1953)
  • Фабулоус Тхундербирдс
  • Тед Хаwкинс
  • Јохн Лее Хоокер (1917—2001)
  • Цолин Јамес (рођен 1964)
  • Етта Јамес (рођена 1938)
  • Б. Б. Кинг (рођен 1925)
  • Фреддие Кинг (1934—1976)
  • Јохн Маyалл (рођен 1933)
  • Кеб' Мо' (рођен 1951)
  • Руфус Тхомас (1917—2001)
  • Стевие Раy Ваугхан (1954—1990)
  • Казуми Wатанабе (рођен 1953)
  • Јохннy Wинтер (рођен 1944)

Блуз у рок-у касних 1960-их[уреди | уреди извор]

Блуз од 1990-е[уреди | уреди извор]

  • Ана Поповиц (рођена 1976)
  • Таб Беноит (рођен 1967)
  • Деанна Богарт (рођена 1960)
  • Кеннy Броwн
  • Р. L. Бурнсиде (1926—2005)
  • Томмy Цастро (рођен 1959)
  • Јоанна Цоннор (рођена 1962)
  • Цхрис Дуарте (рођен 1964)
  • Ронние Еарл (рођен 1953)
  • Тинслеy Еллис (рођен 1957)
  • Суе Фолеy (рођена 1968)
  • Ансон Фундербургх (рођен 1954)
  • Антхонy Гомес (рођен 1975)
  • Алвин Yоунгблоод Харт (рођен 1965)
  • Јефф Хеалеy (рођен 1966)
  • Цолин Јамес
  • Гене Келтон
  • Јуниор Кимброугх (1930—1998)
  • Цхрис Тхомас Кинг (рођен 1964)
  • Јоннy Ланг (рођен 1981)
  • Харрy Манx
  • Кеб Мо' (рођен 1951)
  • Цоцо Монтоyа
  • Кеннy Неал (рођен 1957)
  • Нортх Миссиссиппи Алл Старс
  • Асие Паyтон (1937—1997)
  • Келлy Јое Пхелпс
  • Кеннy Wаyне Схепхерд (рођен 1976)
  • Сусан Тедесцхи (рођена 1970)
  • Јиммy Тхацкерy (рођен 1953)
  • Јое Лоуис Wалкер (рођен 1949)
  • Wиллиам Еллиотт Wхитморе

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кунзлер'с дицтионарy оф јазз провидес тwо сепарате ентриес: "блуес", ан оригиналлy Африцан-Америцан генре (п. 128), анд тхе "блуес форм", а wидеспреад мусицал форм (п. 131). Кунзлер, Мартин (1988). Јазз-Леxицон. Хамбург: Роwохлт Тасцхенбуцх Верлаг.
  2. ^ „ББЦ – ГЦСЕ Битесизе: Оригинс оф тхе блуес”. ббц.цо.ук. Приступљено 15. 9. 2015. 
  3. ^ Соутхерн, стр. 333
  4. ^ Гарофало, стр. 44
  5. ^ Феррис, стр. 229
  6. ^ Моралес. пп. 276 Моралес аттрибутес тхис цлаим то Јохн Сторм Робертс ин Блацк Мусиц оф Тwо Wорлдс, бегиннинг хис дисцуссион wитх а qуоте фром Робертс Тхере доес нот сеем то бе тхе саме Африцан qуалитy ин блуес формс ас тхере цлеарлy ис ин муцх Цариббеан мусиц.
  7. ^ СФГате
  8. ^ Герхард Кубик ис етхномусицологy профессор ат тхе Университy оф Маинз ин Германy. Хе wроте а цомпрехенсиве боок он Африца'с цоннецтион то блуес мусиц (Африца анд тхе Блуес).[1]
  9. ^ Гарофало. пп. 44 Градуаллy, инструментал анд хармониц аццомпанимент wере аддед, рефлецтинг инцреасинг цросс-цултурал цонтацт. Гарофало цитес отхер аутхорс тхат алсо ментион тхе "Етхиопиан аирс" анд "Негро спиритуалс".
  10. ^ Сцхуллер, цитед ин Гарофало. пп. 27.
  11. ^ Гарофало, стр. 46–47
  12. ^ Феррис, стр. 230
  13. ^ Еwен, стр. 142–143
  14. ^ Еwен, стр. 143
  15. ^ Граце нотес wере цоммон ин тхе Бароqуе анд Цлассицал периодс, бут тхеy ацтед ас орнаментатион ратхер тхан ас парт оф тхе хармониц струцтуре. Мозарт'с Пиано Цонцерто Но. 21 хас а флаттед фифтх ин тхе доминант. Хоwевер, тхис wас а тецхниqуе фор буилдинг тенсион фор ресолутион инто тхе перфецт фифтх, wхиле а блуес мелодy усес тхе флаттед фифтх ас парт оф тхе сцале.
  16. ^ Давид Хамбургер (2001). Ацоустиц Гуитар Слиде Басицс. ИСБН 978-1-890490-38-6. 
  17. ^ Wилбур M. Савидге, Рандy L. Враденбург, Еверyтхинг Абоут Плаyинг тхе Блуес, 2002, Мусиц Салес Дистрибутед. Еверyтхинг абоут Плаyинг тхе Блуес. Праxис Мусиц. 2001. стр. 35. ИСБН 978-1-884848-09-4. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Блуз на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bluz&oldid=27782192”