ДНК полимераза бета

С Википедије, слободне енциклопедије
ДНК полимераза бета
ПДБ приказ базиран на 1бно​.
Доступне структуре
1БПX​, 1БПY​, 1БПЗ​, 1МQ2​, 1МQ3​, 1ТВ9​, 1ТВА​, 1ЗЈМ​, 1ЗЈН​, 1ЗQА​, 1ЗQБ​, 1ЗQЦ​, 1ЗQД​, 1ЗQЕ​, 1ЗQФ​, 1ЗQГ​, 1ЗQХ​, 1ЗQИ​, 1ЗQЈ​, 1ЗQК​, 1ЗQЛ​, 1ЗQМ​, 1ЗQН​, 1ЗQО​, 1ЗQП​, 1ЗQQ​, 1ЗQР​, 1ЗQС​, 1ЗQТ​, 2ФМП​, 2ФМQ​, 2ФМС​, 2И9Г​, 2ИСО​, 2ИСП​, 2П66​, 2ПXИ​, 3Ц2К​, 3Ц2Л​, 3Ц2М​, 3ГДX​, 3ИСБ​, 3ИСЦ​, 3ИСД​, 3ЈПН​, 3ЈПО​, 3ЈПП​, 3ЈПQ​, 3ЈПР​, 3ЈПС​, 3ЈПТ​, 3ЛК9​, 3МБY​, 3ОГУ​, 3РХ4​, 3РХ5​, 3РХ6​, 3РЈЕ​, 3РЈФ​, 3РЈГ​, 3РЈХ​, 3РЈИ​, 3РЈЈ​, 3РЈК​, 3ТФР​, 3ТФС​, 7ИЦЕ​, 7ИЦФ​, 7ИЦГ​, 7ИЦХ​, 7ИЦИ​, 7ИЦЈ​, 7ИЦК​, 7ИЦЛ​, 7ИЦМ​, 7ИЦН​, 7ИЦО​, 7ИЦП​, 7ИЦQ​, 7ИЦР​, 7ИЦС​, 7ИЦТ​, 7ИЦУ​, 7ИЦВ​, 8ИЦА​, 8ИЦБ​, 8ИЦЦ​, 8ИЦЕ​, 8ИЦФ​, 8ИЦГ​, 8ИЦХ​, 8ИЦИ​, 8ИЦЈ​, 8ИЦК​, 8ИЦЛ​, 8ИЦМ​, 8ИЦН​, 8ИЦО​, 8ИЦП​, 8ИЦQ​, 8ИЦР​, 8ИЦС​, 8ИЦТ​, 8ИЦУ​, 8ИЦВ​, 8ИЦW​, 8ИЦX​, 8ИЦY​, 8ИЦЗ​, 9ИЦА​, 9ИЦБ​, 9ИЦЦ​, 9ИЦЕ​, 9ИЦФ​, 9ИЦГ​, 9ИЦХ​, 9ИЦИ​, 9ИЦЈ​, 9ИЦК​, 9ИЦЛ​, 9ИЦМ​, 9ИЦН​, 9ИЦО​, 9ИЦП​, 9ИЦQ​, 9ИЦР​, 9ИЦС​, 9ИЦТ​, 9ИЦУ​, 9ИЦВ​, 9ИЦW​, 9ИЦX​, 9ИЦY
Идентификатори
Симболи ПОЛБ; МГЦ125976
Вањски ИД ОМИМ174760 МГИ97740 ХомолоГене2013 ГенеЦардс: ПОЛБ Гене
ЕЦ број 2.7.7.7
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 5423 18970
Енсембл ЕНСГ00000070501 ЕНСМУСГ00000031536
УниПрот П06746 Q8К409
РефСеq (мРНА) НМ_002690.2 НМ_011130.2
РефСеq (протеин) НП_002681.1 НП_035260.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 8:
42.2 - 42.23 Мб
Цхр 8:
23.74 - 23.76 Мб
ПубМед претрага [1] [2]
Регулаторни елемент у POLB
Предвиђена секундарна структура stem loopII (М2) регулаторног елемента POLB
Идентификатори
Симбол ПОЛБ
Rfam РФ01455
Entrez 5423
HUGO ПОЛБ
OMIM 174760
РефСеq НМ_002690
Други подаци
РНК тип Cis-reg
Домаин(и) Mammalia
Lokus Hromozom 8 p11.2

DNK polimeraza beta (POLB) је ензим који код људи кодира ПОЛБген.[1]

Функција[уреди | уреди извор]

У еукариотским ћелијама, ДНК полимераза бета (ПОЛБ) изводи поправке ексцизијом база (БЕР) које су неопходне за поправку ДНК, репликацију, рекомбинацију, и отпорност на лекове.[1]

Регулација експресије[уреди | уреди извор]

ДНК полимераза бета одржава геномски интегритет путем узимања учешћа у поправци ексцизијом база. Прекомерно изражавање ПОЛБ иРНК је у корелацији са бројним типовима канцера, док дефицијенције ПОЛБ-а резултују у хиперсензитивности на алкилирајуће агенсе, укључујући апоптозу, и прекид хромозома.[2] Из тих разлога, есенцијално је прецизно одржавање контроле ПОЛБ експресије.[3][4][5][6]

Интеракције[уреди | уреди извор]

ДНА полимераза бета формира интеракције са PNKP[7] и XRCC1.[8][9][10][11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Ентрез Гене: ПОЛБ полyмерасе (ДНА дирецтед), бета”. 
  2. ^ Нараyан С, Хе Ф, Wилсон СХ (1996). „Ацтиватион оф тхе хуман ДНА полyмерасе бета промотер бy а ДНА-алкyлатинг агент тхроугх индуцед пхоспхорyлатион оф цАМП респонсе елемент-биндинг протеин-1”. Ј. Биол. Цхем. 271 (31): 18508—13. ПМИД 8702497. дои:10.1074/јбц.271.31.18508. 
  3. ^ Y, Цанитрот; C, Цазауx; Фрéцхет M; et al. (1998). „Овереxпрессион оф ДНА полyмерасе бета ин целл ресултс ин а мутатор пхенотyпе анд а децреасед сенситивитy то антицанцер другс”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 95 (21): 12586—90. ПМЦ 22874Слободан приступ. ПМИД 9770529. дои:10.1073/пнас.95.21.12586. 
  4. ^ V, Бергоглио; МЈ, Пиллаире; Лацроиx-Трики M; et al. (2002). „Дерегулатед ДНА полyмерасе бета индуцес цхромосоме инстабилитy анд туморигенесис”. Цанцер Рес. 62 (12): 3511—4. ПМИД 12067997. 
  5. ^ V, Бергоглио; Y, Цанитрот; Хогартх L; et al. (2001). „Енханцед еxпрессион анд ацтивитy оф ДНА полyмерасе бета ин хуман овариан тумор целлс: импацт он сенситивитy тоwардс антитумор агентс”. Онцогене. 20 (43): 6181—7. ПМИД 11593426. дои:10.1038/сј.онц.1204743. 
  6. ^ Сривастава ДК, Хусаин I, Артеага CL, Wилсон СХ (1999). „ДНА полyмерасе бета еxпрессион дифференцес ин селецтед хуман туморс анд целл линес”. Царциногенесис. 20 (6): 1049—54. ПМИД 10357787. дои:10.1093/царцин/20.6.1049. 
  7. ^ Wхитехоусе, C Ј; Таyлор Р M; Тхистлетхwаите А; Зханг Х; Карими-Бусхери Ф; Ласко D D, Wеинфелд M; Цалдецотт К W (2001). „XРЦЦ1 стимулатес хуман полyнуцлеотиде кинасе ацтивитy ат дамагед ДНА термини анд аццелератес ДНА сингле-странд бреак репаир”. Целл. Унитед Статес. 104 (1): 107—17. ИССН 0092-8674. ПМИД 11163244. дои:10.1016/С0092-8674(01)00195-7. 
  8. ^ Wанг, Лиминг; Бхаттацхарyyа Нандан; Цхелсеа Диане M; Есцобар Педро Ф, Банерјее Сипра (2004). „А новел нуцлеар протеин, МГЦ5306 интерацтс wитх ДНА полyмерасе бета анд хас а потентиал роле ин целлулар пхенотyпе”. Цанцер Рес. Унитед Статес. 64 (21): 7673—7. ИССН 0008-5472. ПМИД 15520167. дои:10.1158/0008-5472.ЦАН-04-2801. 
  9. ^ Фан, Јинсхуи; Оттерлеи Марит (2004). „XРЦЦ1 цо-лоцализес анд пхyсицаллy интерацтс wитх ПЦНА”. Нуцлеиц Ацидс Рес. Енгланд. 32 (7): 2193—201. ПМЦ 407833Слободан приступ. ПМИД 15107487. дои:10.1093/нар/гкх556. 
  10. ^ Кубота, Y; Насх Р А (1996). „Рецонститутион оф ДНА басе еxцисион-репаир wитх пурифиед хуман протеинс: интерацтион бетwеен ДНА полyмерасе бета анд тхе XРЦЦ1 протеин”. ЕМБО Ј. ЕНГЛАНД. 15 (23): 6662—70. ИССН 0261-4189. ПМЦ 452490Слободан приступ. ПМИД 8978692. 
  11. ^ Бхаттацхарyyа, Н; Банерјее С (2001). „А новел роле оф XРЦЦ1 ин тхе фунцтионс оф а ДНА полyмерасе бета вариант”. Биоцхемистрy. Унитед Статес. 40 (30): 9005—13. ИССН 0006-2960. ПМИД 11467963. дои:10.1021/би0028789. 

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]