Деаминација
Деаминација је одстрањивање амино гропе са молекула. Ензими који катализују ову реакцију се називају деаминазе.[1]
У људском телу, деаминација се првенствено одвија у јетри, док се глутамат исто тако деаминише у бубрезима. Деаминација је процес којим се разлажу аминокиселине ако постоји вишак протеина. Амино група се одваја од аминокиселине и конвертује у амонијак. Преостали део аминокиселине се првенствено састоји од угљеника и водоника, те се рециклује или оксидује ради ослобађања енергије. Амонијак је токсичан за тело. Он се ензиматски конвертује у уреју и уричну киселину додатком угљен-диоксида у циклусу уреје.[2] Уреја и урична киселина се безбедно путем дифузије уносе у крвоток и затим излучују урином.
Реакција деаминације ДНК[уреди | уреди извор]
Спонтана деаминација је реакција хидролизе цитозина у урацил, уз ослобађање амонијака. До тога долази ин витро путем употребе бисулфита, који конвертује цитозин, али не 5-метилцитозин.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мутцх БЈ, Банистер ЕW (1983). „Медицине анд Сциенце ин Спортс анд Еxерцисе”. 15 (1): 41—50.
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
