ДнаГ

С Википедије, слободне енциклопедије
ДНК примаза
Идентификатори
Организам E. coli К-12 подврста МГ1655
Симбол днаГ
Алт. симболи днаП
Entrez 947570
RefSeq (Prot) НП_417538
UniProt П0АБС5
Отхер дата
ЕЦ број 2.7.7.7
Хромозом цхромосоме: 3.21 - 3.21 Мб

DnaG је бактеријска примаза која синтетише кратке РНК олигонуклеотиде током репликације ДНК. Ти РНК олигонуклеотиди служе као прајмери за ДНК синтезу бактеријском ДНК полимеразом Пол III. На заостајућем ланцу, примаза формира прајмер сваких неколико килобаза. Ти прајмери служе као супстрат за синтезу Оказакијевих фрагмента.

DnaG се везује путем нековалентне интеракције за бактеријску репликативну хеликазу DnaB да би могла да функционише као примаза. Око три DnaG примазна протеина се везује за сваку DnaB хеликазу. Примазе иницирају синтезу на специфичним нуклеотидним секвенцама једноланчане ДНК (ssDNA). Та секвенца је GTA за DnaG.

DnaG примаза је мономерни протеин с 581 остатака. Из протеолитичких студија произилази да она има три функционална домена. N-терминални домен везује Zn++ (остаци 1-110). Јон метала је тетраедрално координиран између једног хистидина и три цистеина. Могуће је да они учествују у препознавању ssDNA. Централни домен (остаци 111-433) испољава активност РНК полимеразе. На њему се синтетише РНК прајмер. C-терминални домен (остаци 434-581) је одговоран за нековалентно везивање DnaG за DnaB хеликазни протеин.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]