Доксорубицин
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
(7S,9S)-7-[(2R,4S,5S,6S)-4-амино-5-хидрокси-6-метилоксан-2-ил]окси-6,9,11-трихидрокси-9-(2-хидроксиацетил)-4-метокси-8,10-дихидро-7H-тетрацен-5,12-дион | |
| Клинички подаци | |
| Продајно име | Доксил |
| Drugs.com | Монографија |
| MedlinePlus | a682221 |
| Категорија трудноће | |
| Начин примене | Интравенозно |
| Правни статус | |
| Правни статус | |
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | 5% (Орално) |
| Метаболизам | CYP3A4 |
| Полувреме елиминације | 12–18,5 часова након ослобађања из липозома[1] |
| Излучивање | Билијарно и фекалн о |
| Идентификатори | |
| CAS број | 23214-92-8  |
| ATC код | L01DB01 (WHO) |
| PubChem | CID 31703 |
| DrugBank | DB00997 |
| ChemSpider | 29400 |
| UNII | 80168379AG |
| KEGG | D03899 |
| ChEBI | CHEBI:28748 |
| ChEMBL | CHEMBL179 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C27H29NO11 |
| Моларна маса | 543,52 g/mol |
| |
| |
Доксорубицин (адриамицин, хидроксидаунорубицин) је лек који се користи хемотерапији. Он је антрациклински антибиотик, блиско сродан аса природним производом дауномицином, и попут свих антрациклина, он делује путем интеркалације ДНК.
Доксорубицин се често користи за третирање широког опсега канцера, који обухвата хематолошке малигности, них типова карцинома, и саркоме меког ткива.
Доксорубициново најозбиљније непожељно дејство је потенцијално смртоносно оштећење срца.
Овај лек се дозира интравенозно, у облику хидрохлоридне соли. Нека од његових продајних имена су Adriamycin PFS, Adriamycin RDF, и Rubex.[2] Доксорубицин је фотосензитиван, те су контајнери често облошени алуминијумском фолијом и/или воштаним папиром.
Доксорубицин је доступан у липозомској формулацији као Doxil, Caelyx и Myocet.
Овај молекул је оригинално изолован током 1950-тих из бактерија у узорку земљишта из Италије.
Механизам дејства[уреди | уреди извор]
Доксорубицин формира интеракције са ДНК путем интеркалације чиме се инхибира макромолекулска биосинтеза.[4][5] Он инхибира рад ензима топоизомераза II, који опушта супернамотаје током транскрипције ДНК. Доксорубицин стабилизује комплекс топоизомерасе II након прекидања ДНК ланца ради репликације, чиме се спречава отпуштање двоструког хеликса и тиме се зауставља процес репликације.
Планарна ароматична хромофорна порција молекула се интеркалира између два базна пара ДНК молекула, док се шесточлани шећер смешта у мали жлеб и формира интеракције са бочним базним паровима у непосредном суседству места интерлалације. Овај мод везивања је уочен у неколико кристалних структура.[3][6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Laginha, K.M. "Determination of Doxorubicin Levels in Whole Tumor and Tumor Nuclei in Murine Breast Cancer Tumors." Clinical Cancer Research. October 1, 2005. Vol. 11 (19). Retrieved on April 19, 2007.
- ^ Doxorubicin (Systemic). Mayo Clinic. Last updated on: June 15, 1999. Retrieved on April 19, 2007.
- ^ а б Фредерицк ЦА; Wиллиамс ЛД; Угхетто Г; et al. (1990). „Structural comparison of anticancer drug-DNA complexes: adriamycin and daunomycin”. Biochemistry. 29 (10): 2538—49. PMID 2334681. doi:10.1021/bi00462a016. Crystal structure is available for download as a PDB file.
- ^ Fornari FA, Randolph JK, Yalowich JC, Ritke MK, Gewirtz DA (1994). „Interference by doxorubicin with DNA unwinding in MCF-7 breast tumor cells”. Molecular Pharmacology. 45 (4): 649—56. PMID 8183243.
- ^ Momparler RL, Karon M, Siegel SE, Avila F (1976). „Effect of adriamycin on DNA, RNA, and protein synthesis in cell-free systems and intact cells”. Cancer Res. 36 (8): 2891—5. PMID 1277199.
- ^ Pigram WJ, Fuller W, Hamilton LD (1972). „Stereochemistry of intercalation: interaction of daunomycin with DNA”. Nature New Biol. 235 (53): 17—9. PMID 4502404.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
