Дроздови

С Википедије, слободне енциклопедије

Дрозди
Медиум сизед сонгбирд стандс упригхт wитх греyисх уппербодy, блацкенед wингс, wхите ундерпартс стреакед wитх блацк, а wхите фаце wитх а проминент блацк цресцент бехинд тхе еyе анд блацк лине руннинг фром тхе еyе доwн, анд греy билл wитх yеллоw белоw
Psophocichla litsitsirupa
Planinski drozd
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Podred: Passeri
Porodica: Turdidae
Rafinesque, 1815
Родови

21, погледајте текст

Дроздови (лат. Turdidae) су породица птица која припада реду врапчарки (Passeriformes).[1][2] Налазе се на свим континентима осим на Антарктику. У Европи живи 14 врста. Настањују шумовита подручја. Најчешће су сиве или смеђе боје, а крила су средње величине и обојена су јарким бојама. Реп има дванаест пера. Велики су 14,5 – 33 цм, а тешки 21-178 г. Већина врста јако лепо пева. У Србији се појављују ко ретки гости,који долазе из удаљених крајева, понекад из најисточнијих делова Сибира.[3]

Размножавање[уреди | уреди извор]

Дроздови су моногамни, али се паре и са другим једникама ако се укаже прилика. Гнездо најчешће праве од ситних гранчица. Станишта гнезда најчешће су дрвећа, грмови и шпиље. У гнезду се налази 2-5 јаја. Млади се излегу слепи, без перја и не могу да лете[4]. Оба родитеља помажу у подизању младих.[5]Након 14-16 дана инкубације млади се излегу, а три недеље касније способни су за летење. Пар недеља након излегања почиње митарење, тако да су спремни за зимски период.[6]

Прехрамбене навике и распрострањивање семена[уреди | уреди извор]

Дроздови једу разнолику и лако доступну храну. Већином једу глисте, ларве, тврдокрилце и друге инсекте. Неки дроздови једу велике количине воћа и разних семена. Потом пробаве неоштећене семенке, помоћу чега се распрострањују неке биљке. Ове птице распрострањују семе имеле на други начин. Семе им се залепи за перје, па дођу на неко дрво да га очисте. Семе пада на грану и након неког времена нарасте нова имела.

Статус заштите[уреди | уреди извор]

Критично угрожени 7 врста
Угрожени 5 врста
Осетљиви 18 врста
Најмања забринутост 22 врсте
Недовољно података 3 врсте
Изумрли 3 врсте

Већина од око 300 врста дроздова које припадају 54 рода су сигурне и заштићене.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Родови[уреди | уреди извор]

  1. Cassinia Hartlaub, 1860
  2. Cataponera Hartert, 1896
  3. Catharus Bonaparte, 1850
  4. Chlamydochaera Sharpe, 1887
  5. Cichlopsis Cabanis, 1850
  6. Cochoa Hodgson, 1836
  7. Entomodestes Stejneger, 1883
  8. Geokichla Müller, 1835
  9. Geomalia Stresemann, 1931
  10. Grandala Hodgson, 1843
  11. Hylocichla Baird, 1864
  12. Ixoreus Bonaparte, 1854
  13. Myadestes Swainson, 1838
  14. Neocossyphus Fischer & Reichenow, 1884
  15. Phaeornis Sclater, 1859
  16. Psophocichla Cabanis, 1860
  17. Ridgwayia Stejneger, 1883
  18. Sialia Swainson, 1827
  19. Stizorhina Oberholser, 1899
  20. Turdus Linnaeus, 1758
  21. Zoothera Vigors, 1832

Врсте[уреди | уреди извор]

Подврсте[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rafinesque, Constantine Samuel (1815). Analyse de la nature ou, Tableau de l'univers et des corps organisés (на језику: French). Palermo: Self-published. стр. 67. 
  2. ^ Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 151, 252. 
  3. ^ Кнежевић, Наташа (2015). Птице певачице (Passeriformes) из збирке Природњачког одељења Народног музеја Зрењанин. Зрењанин: Народни музеј Зрењанин. стр. 24. ISBN 978-86-85961-60-1. 
  4. ^ Campbell, B., and E. Lack. A Dictionary of Birds.: Harrell Books, 1985.
  5. ^ Perrins, C. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 186—187. ISBN 978-1-85391-186-6. 
  6. ^ Кнежевић, Наташа (2015). Птице певачице (Passeriformes) из збирке Природњачког одељења Народног музеја Зрењанин. Зрењанин: Народни музеј Зрењанин. стр. 24. ISBN 978-86-85961-60-1. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]