Дуплирање гена
Генска дупликација (хромозомска дупликација или генска амплификација) је свака дупликација региона ДНК који садржи гене. Она се може јавити као грешка у хомологној рекомбинацији, ретротранспозиција, или дупликација целокупног хромозома.[1] Друга копија гена често није изложена притиску селекције. Другим речима њене мутације немају штетан утицај на организам домаћина. Ит тог разлога она акумулира мутације брже од функционалног гена током генерација једног организма.
Дупликација је супротан процес делецији. Дупликација се јавља као последица неравномерног кросинг-овера, који се јавља током мејозе између непоравнатих хомологних хромозома. Вероватноћа појаве дупликација је функција удела заједничких понављајућих елемената између два хромозома. Производи ове рекомбинације су дупликација на месту размене и реципрочна делеција.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Зханг Ј (2003). „Еволутион бy гене дуплицатион: ан упдате”. Трендс ин Ецологy & Еволутион. 18 (6): 292—8. дои:10.1016/С0169-5347(03)00033-8.
- ^ Граур =Дан, Ли Wен-Хсиунг (2000). Фундаменталс оф Молецулар Еволутион: Сецонд Едитион. Сундерланд, Массацхусеттс: Синауер Ассоциатес, Инц. ИСБН 978-0-87893-266-5.
