Фитохемија
Биохемија |
---|
Кључне компоненте |
Историја и теме |
Портали: Биологија, Хемија, MCB |
Фитохемија се бави изучавањем једињења изведених из биљки, и.е. фитохемикалија. Ова област истраживања настоји да опише структуре великог броја секундарних метаболичких једињења присутних у биљкама, функције тих једињења у људској и биљној биологији, и биосинтезу тих једињења. Биљке синтетишу фитохемикалије из мноштва разлога, укључујући сопствену заштиту против напада инсеката и од биљних болести. Фитохемикалије у прехрамбеним биљкама су често активне у људској биологији, и у многим случајевима су здравствено корисне.[1] У биљкама је присутно мноштво различитих типова једињења. Четири најважније биохемијске класе су алкалоиди, гликозиди, полифеноли, и терпени.
Фитохемија се може сматрати потпољем ботанике или хемије. Активности се могу спроводити у ботаничким баштама или у дивљини уз помоћ етноботанике. Ова дисциплина налази примену у фармакогнозији, или откривању нових лекова, а користи се и у разним студијама биљне физиологије.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Арнасон, Јохн Т.; Мата, Рацхел; Ромео, Јохн Т. (11. 11. 2013). „Пхyтоцхемистрy оф Медицинал Плантс”. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. ИСБН 9781489917782.
Литература[уреди | уреди извор]
- Дwиведи, Гирисх; Дwиведи Схридхар (2007). „Хисторy оф Медицине: Сусхрута – тхе Цлинициан – Теацхер пар Еxцелленце” (ПДФ). Индиан Ј Цхест Дис Аллиед Сц. 49: 243—244. Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 10. 2008. г. Приступљено 09. 04. 2018.