Фитохемија

С Википедије, слободне енциклопедије

Фитохемија се бави изучавањем једињења изведених из биљки, и.е. фитохемикалија. Ова област истраживања настоји да опише структуре великог броја секундарних метаболичких једињења присутних у биљкама, функције тих једињења у људској и биљној биологији, и биосинтезу тих једињења. Биљке синтетишу фитохемикалије из мноштва разлога, укључујући сопствену заштиту против напада инсеката и од биљних болести. Фитохемикалије у прехрамбеним биљкама су често активне у људској биологији, и у многим случајевима су здравствено корисне.[1] У биљкама је присутно мноштво различитих типова једињења. Четири најважније биохемијске класе су алкалоиди, гликозиди, полифеноли, и терпени.

Фитохемија се може сматрати потпољем ботанике или хемије. Активности се могу спроводити у ботаничким баштама или у дивљини уз помоћ етноботанике. Ова дисциплина налази примену у фармакогнозији, или откривању нових лекова, а користи се и у разним студијама биљне физиологије.

Апаратура за истреаживања у фитохемији

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Арнасон, Јохн Т.; Мата, Рацхел; Ромео, Јохн Т. (11. 11. 2013). „Пхyтоцхемистрy оф Медицинал Плантс”. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. ИСБН 9781489917782. 

Литература[уреди | уреди извор]