Фланери О’Конор

С Википедије, слободне енциклопедије
Фланери О'Конор
Лични подаци
Датум рођења(1925-03-25)25. март 1925.
Место рођењаСавана, САД
Датум смрти3. август 1964.(1964-08-03) (39 год.)
Место смртиМилеџвил, САД

Мери Фланери О'Конор (енгл. Flannery O’Connor; 25. март 1925 – 3. август 1964) је била америчка списатељица и есејиста. Написала је два романа и тридесет две кратке приче као и многобројне критике и коментаре. Била је списатељица америчког југа која је често писала у стилу јужњачке готике и веома се ослањала на регионално окружење и гротескне ликове. Њено писање је одражавало и њену римокатоличку веру и често истраживало питања морала и етике. Њена постхумно објављена збирка Сабране приче освојила је 1972. Америчку националну награду за књижевност и предмет је трајне похвале.

Младост и школовање[уреди | уреди извор]

Фланери О’Конор је рођена 25. марта 1925. у Савани у држави Џорџија, САД. Била је једино дете Едварда Франсиса О’ Конора, агента за некретнине, и Регине Клајн.[1] Са породицом се 1940. преселила у Милеџвил у Џорџији где су живели на фарми Андалузија,[2] која је данас музеј посвећен њеном раду.[3] Године 1937. њеном оцу је дијагностикован системски еритемски лупус, од кога је умро 1. фебруара 1941[4], а Фланери О'Конор и њена мајка су наставиле да живе у Милеџвилу.[5]

Похађала је средњу школу „Пибоди“ где је радила као уметнички уредник за школске новине и матурирала је 1942.[6] Уписала је Државни колеџ за жене у Џорџији и по убрзаном трогодишњем програму дипломирала друштвене науке у јуну 1945. Док је била на колеџу у Џорџији, направила је значајан број стрипова за студентске новине.[7][8]

Године 1946. примљена је на престижну Књижевну радионицу Ајова на Универзитету у Ајови, где је отишла да студира новинарство. Добила је мастер диплому Универзитета у Ајови 1947.[9] Током лета 1948, Фланери О’Конор је наставила да ради на Мудрој крви у уметничкој заједници ,,Јадо” у Саратога Спрингсу у држави Њујорк, где је такође завршила неколико кратких прича.[10]

Године 1949, Фланери О’Конор је упознала Роберта Фицџералда (чувеног преводиоца класика) и његову жену Сали, и прихватила позив да живи са њима у Риџфилду у држави Конектикат.[11]

Каријера[уреди | уреди извор]

У вези са својим истицањем гротескног, Фланери О’Конор је изјавила: „Све што долази са југа биће описано као гротескно од стране читаоца са севера, осим ако није стварно гротескно, у том случају ће бити названо реалистичним“.[12] Радња њених дела се обично дешава на америчком југу[13] и врти око морално погрешних ликова, док се питање расе често појављује у позадини. Већина њених дела садржи узнемирујуће елементе, иако она није волела да буде окарактерисана као цинична. „Баш ми је досадило читање критика које књигу Тешко је наћи доброг човека називају бруталном и саркастичном“, написала је.[14] „Приче су тешке али су тешке зато што не постоји ништа теже или мање сентиментално од хришћанског реализма... Увек ме забави када видим да се ове приче описују као хоррор приче зато што се критичар увек држи погрешног хорора.“[14]

Два романа Фланери О' Конор су Мудра крв (Wисе Блоод, 1952) и Насилни побеђују (Тхе Виолент Беар Ит Аwаy, 1960). Такође је објавила две књиге кратких прича: Доброг човека је тешко наћи (А Гоод Ман Ис Хард то Финд, 1955) и Све што расте мора се састати (Еверyтхинг Тхат Рисес Муст Цонверге, објављена постхумно 1965). Многе од њених кратких прича су објављене у великим антологијама, укључујући Најбоље америчке кратке приче (Тхе Бест Америцан Схорт Сториес) и Награђене приче (Призе Сториес).[15]

Писала је ироничну, суптилно алегоријску прозу о наизглед назадним јужњачким ликовима, обично фундаменталистичким протестантима, који пролазе кроз трансформације које су их, по њеном мишљењу, приближиле католичком уму. Трансформација се често остварује кроз бол, насиље и сулудо понашање у потрази за светим. Такође је имала врло циничан смисао за хумор, често заснован на јазу између ограничене перцепције њених ликова и невероватне судбине која их чека. Још један извор њеног хумора се често налази у покушају добронамерних либерала да се носе са руралним југом на свој начин. Фланери О'Конор је користила неспособност таквих ликова да схвате расу, сиромаштво и фундаментализам на други начин сем кроз сентименталне илузије, као пример неуспеха секуларног света у 20. веку.

Ипак, неколико прича открива да је Фланери О’Конор била упозната са неким од најосетљивијих савремених питања са којим су се њени либерални и фундаменталистички ликови могли сусрести. Говорила је о Холокаусту у причи „Расељена особа“ (Тхе Дисплацед Персон) и расној интеграцији у приповеци „Све што расте мора се састати“.

Болест и смрт[уреди | уреди извор]

До лета 1952, Фланери О’Конор је дијагностикован системски еритемски лупус,[16] као и њеном оцу пре ње.[4] Након тога, вратила се на породичну фарму Андалузија у Милеџвилу у Џорџији.[17] Живела је још 12 година пошто јој је болест дијагностикована, седам година дуже него што је било очекивано. Фланери О’Конор је завршила више од двадесет пет кратких прича и два романа док се борила са лупусом. Преминула је 3.августа 1964. у 39. години у болници „Болдвин Каунти“.[17] Сахрањена је у Милеџвилу у Џорџији[18] на гробљу „Мемори хил“.[17][19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ О'Цоннор (1979). стр. 3; О'Цоннор (1979). стр. 233: "Мy папа wас а реал-естате ман" (леттер то Елизабетх Фенwицк Wаy, Аугуст 4, 1957); Гооцх (2009). стр. 29.
  2. ^ "Фланнерy О'Цоннор". Андалусиа Фарм. Арцхивед фром тхе оригинал он Април 17, 2016. Ретриевед Маy 12, 2016.
  3. ^ "Андалусиа Фарм – Хоме оф Фланнерy О'Цоннор". Андалусиа Фарм. Ретриевед Марцх 4, 2016.
  4. ^ а б Гианноне 2012, стр. 23.
  5. ^ О'Цоннор (1979). стр. 3.
  6. ^ Гооцх 2009, стр. 76.
  7. ^ Wилд, Петер (Јулy 5, 2011). "А Фресх Лоок ат Фланнерy О'Цоннор: Yоу Маy кноw Хер Просе, бут Хаве Yоу Сеен Хер Цартоонс?". Боокс блог. Тхе Гуардиан. Арцхивед фром тхе оригинал он Марцх 15, 2016. Ретриевед Маy 13, 2016.
  8. ^ Хеинтјес, Том (Јуне 27, 2014). "Фланнерy О'Цоннор, Цартоонист". Хоган'с Аллеy. Арцхивед фром тхе оригинал он Марцх 16, 2016. Ретриевед Маy 12, 2016.
  9. ^ Фитзгералд 1965, п. xии.
  10. ^ Гооцх 2009, стр. 146–52
  11. ^ О'Цоннор (1979). стр. 4.
  12. ^ О'Цоннор (1969). стр. 40.
  13. ^ Еннисс, Стеве (Маy 12, 2007). "Фланнерy О'Цоннор'с Привате Лифе Ревеалед ин Леттерс". Натионал Публиц Радио (Интервиеw). Интервиеwед бy Јацки Лyден. Арцхивед фром тхе оригинал он Маy 9, 2016. Ретриевед Маy 13, 2016.
  14. ^ а б О'Цоннор (1979). стр. 90.
  15. ^ Фармер, Давид (1981). Фланнерy О'Цоннор: А Десцриптиве Библиограпхy. Неw Yорк: Гарланд Публисхинг.
  16. ^ О'Цоннор (1979). стр. 40 (леттер то Саллy Фитзгералд, ундатед, суммер 1952)
  17. ^ а б в Гордон, Сарах (Децембер 8, 2015) [Оригиналлy публисхед Јулy 10, 2002]. "Фланнерy О'Цоннор". Неw Георгиа Енцyцлопедиа. Георгиа Хуманитиес Цоунцил. Арцхивед фром тхе оригинал он Марцх 14, 2016. Ретриевед Маy 13, 2016.
  18. ^ Фитзгералд 1965, п. виии.
  19. ^ "Фланнерy О'Цоннор". Финд а Граве. Арцхивед фром тхе оригинал он Децембер 11, 2015. Ретриевед Маy 24, 2016.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Фланери О’Конор на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Flaneri_O’Konor&oldid=26742741”