Форензика

С Википедије, слободне енциклопедије

Форензика (форензичка наука) је примена широког спектра наука с циљем пружања одговора на питања од интереса за правни систем. То може бити у вези са криминалом или парничним поступком. Реч форензички потиче од лат. forēnsis, са значењем „пред форумом“. У римско доба, кривична пријава је значила јавно представљање случаја у форуму. Лице оптужено за кривично дело и тужилац би дали говоре на основу њихових страна приче. Особа са бољим аргументима и презентацијом би превладала. У данашње време се термин форензика првенствено односи на форензичку науку.

Форензички научници прикупљају, чувају и анализирају научне доказе током истраге. Док неки форензичари путују на место злочина како би сами прикупили доказе, други заузимају лабораторијску улогу, вршећи анализу предмета које су им донетин на увид.[1] Осим своје лабораторијске улоге, форензичари сведоче као вештаци у кривичним и у грађанским споровима и могу радити или за тужилаштво или за одбрану. Иако било која област технички може бити форензичка, одређене секције су се временом развиле како би обухватиле већину случајева повезаних са форензиком.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Поређење стопе и ђона

Најстарији траг о апликацији науке за откриће лажи у историји је из времена Архимеда (212. год. пне.) и старе Грчке који је тада установио специфичну тежину наводне златне круне и доказао да та коју је испитао није била од злата. Арапски догађај прича нам о купцу, који је требало да истражи убиство које је било почињено српом. Он је сакупио све српове у селу и само на једном су се скупљале муве, што је искоришћено као доказ за ово убиство. Кинески приручник за испитивање написао је 1248. Сонг Си. Међу пионире форензичара у Европи спада француски дворски лекар хирург Амброаз Паре (Ambroise Pare 1510—1590), а крајем 18. века је изашло неколико чланака о форензичкој и полицијској медицини. У даљем развоју ове науке има велики утицај откриће микроскопа и идентификација лица са места чина помоћу анализе ДНК.

Порекло форензике и раних метода[уреди | уреди извор]

Древном свету су недостајале стандардизоване форензичке праксе, што је помагало злочинцима у избегавању казне. Кривичне истраге и суђења су се у великој мери ослањала на принудним признањима и сведочењима. Међутим, древни извори садрже неколико извештаја о техникама које предсказују концепте у форензичкој науци који су развијени вековима касније.[3]

Први записани приказ употребе медицине и ентомологије за решавање кривичних случајева приписује се књизи Си Јуан Лу (преведено као Испирање преступа[4][5]), коју је у Кини написао Сунг Ци (宋慈, 1186–1249) 1248. године, који је био директор правде, затвора и надзора,[6]:п. 3. за време династије Сунг.

Сунг Ци је формулисао пропис о аутопсијском извештају суда,[6]:п. 161. у коме образлаже како треба заштитити доказе у поступку испитивања, и наводи разлоге због којих радници морају непристрасно да покажу испитивање јавности.[6]:п. 76–82. Он је описао методе за прављење антисептика и за откривање скривених повреда на мртвим телима и костима (користећи сунчеву светлост под покровом од црвеног уља и сирћета);[6]:п. 95. навео је како се може израчунати време смрти (узимајући у обзир временске прилике и инсектеа);[6]:п. 86. како треба прати мртво тело ради одређивања различитих разлога смрти.[6]:п. 87. У то време књига је пружала методе за разликовање самоубиства од оног што је учињено да изгледа као самоубиство.[6]:п. 79–85

Познате су методе раног периода са више локација широм света које су укључивале употребу пљувачке и испитивања уста и језика како би се утврдила невиност или кривица, што је прекурзор полиграфског теста. У древној Индији,[7] у неким случајевима је од осумњичених тражено да напуне уста сушеним пиринчем и да ба затим испљуну. Слично томе, у древној Кини, оптуженима за злочин је стављан пиринчани прах у уста.[8]

Подобласти[уреди | уреди извор]

Агенти истражују место злочина
Форензичка истрага у којој се користи шатор за заштиту места злочина

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Јоб Десцриптион фор Форенсиц Лабораторy Сциентистс”. Цриме Сцене Инвестигатор ЕДУ. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 28. 8. 2015. 
  2. ^ „Сецтионс”. Америцан Ацадемy оф Форенсиц Сциенцес. 27. 8. 2015. Архивирано из оригинала 30. 08. 2015. г. Приступљено 28. 8. 2015. 
  3. ^ Сцхафер, Елизабетх D. (2008). „Анциент сциенце анд форенсицс”. Ур.: Аyн Ембар-седдон; Аллан D. Пасс. Форенсиц Сциенце. Салем Пресс. стр. 40. ИСБН 978-1-58765-423-7. 
  4. ^ „Форенсицс Тимелине”. Цбснеwс.цом. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 20. 12. 2011. 
  5. ^ А Бриеф Бацкгроунд оф Форенсиц Сциенце Архивирано 2009-12-16 на сајту Wayback Machine
  6. ^ а б в г д ђ е Song, Ci, and Brian E. McKnight. The washing away of wrongs: forensic medicine in thirteenth-century China. Ann Arbor: Center for Chinese Studies, U of Michigan, 1981. Print.
  7. ^ Parmeshwaranand, Swami (2003). Encyclopaedic Dictionary of the Dharmaśāstra, Volume 1. New Delhi: Sarup & Sons. стр. 499. ISBN 9788176253659. 
  8. ^ McCrie, Robert D. "General Managerial Fundamentals and Competencies". Security Operations Management. 1st ed. Amsterdam: Butterworth-Heinemann/Elsevier, 2007. 93. Print.
  9. ^ „CSI: Geophysics”. Physics.org. Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г. Приступљено 20. 12. 2011. 
  10. ^ „Forensic serology”. Forensic-medecine.info. Архивирано из оригинала 6. 5. 2010. г. Приступљено 8. 6. 2010. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]