Карлос Саура

С Википедије, слободне енциклопедије

Карлос Саура
Царлос Саура ин 2017
Карлос Саура 2017. године
Име по рођењуКарлос Саура Атарес
Датум рођења(1932-01-04)4. јануар 1932.
Место рођењаУеска
 Шпанија
Датум смрти10. фебруар 2023.(2023-02-10) (91 год.)
ПребивалиштеШпанија
Држављанствошпанско
ЗанимањеФилмски режисер, сценариста, фотограф
Активни период1955 — 2023
Радови
СупружникЏералдин Чаплин (1967–1979)

Карлос Саура Атарес (4. јануар 1932 — 10. фебруар 2023) био је шпански филмски режисер, фотограф и писац. Заједно са Луисом Буњуелом и Педром Алмодоваром, он се убраја међу три шпанска најпознатија филмска ствараоца. Он има дугу и плодну каријеру која траје више од пола века. Неколико његових филмова освојило је многе међународне награде.

Саура је каријеру започео 1955. правећи краткометражне документарне филмове. Брзо је стекао међународно признање када је први дугометражни филм премијерно приказан на Филмском фестивалу у Кану 1960. Иако је почео да снима као неореалиста, Саура је брзо прешао на филмове кодиране метафорама и симболизмом како би заобишао шпанске цензоре. Године 1966, уврштен је у међународни центар пажње када је његов филм Ла Цаза освојио Сребрног медведа на Берлинском међународном филмском фестивалу. У наредним годинама стекао је међународну репутацију због свог филмског третмана емоционалних и духовних реакција на репресивне политичке услове.

Каријера[уреди | уреди извор]

Саура 2002. године

Током 1957-1958, Саура је креирао свој први филм, Cuenca. Године 1962, његов филм Los Golfos је стекао признање због снажног социолошког утицаја, усредсређеног на помогање шпанској омладини бављењем проблемом малолетничке делинквенције у најсиромашнијим окрузима Мадрида. Четири године касније (1966), награђен је на 16. Међународном филмском фестивалу у Берлину, где је за свој филм La caza добио Сребрног медведа за најбољег режисера.[1] Године 1967, његов филм Пепперминт Фраппé такође је добио Сребрног медведа за најбољег режисера на 18. Међународном филмском фестивалу у Берлину.[2] Златног медведа освојио је 1981. на 31. Међународном филмском фестивалу у Берлину за свој филм Deprisa, Deprisa.[3]

Филмови La prima Angélica (Rođaka Anđelika) из 1973. и Cría cuervos (Uzgajanje gavrana [од шпанске фразе: Cria cuervos y te sacaran los ojos (Узгаји гавране и они ће ти изабити очи)] из 1975. добили су специјалну награду жирија на Канском филмском фестивалу. Његов филм Mama cumple 100 años (Mama slavi 100 godina) номинован је за Награду академије за најбољи филм на страном језику на додели награда 1980.[4]

Саура је касније постао познат по филмовима у којима се појављују фламенко и други традиционални плесови. Његова Фламенко трилогија из 1980-их укључује Бодас де Сангре (Крвно венчање), Цармен и Ел амор брујо са радом шпанске фламенко плесачице Кристине Хојос. Касније је снимио филмове Фламенцо (1995),[5] Танго (1998), и Фадос (2007).

Његов филм Ла ноцхе осцура из 1989. уврштен је на 39. Берлински међународни филмски фестивал.[6]

Саура свој филм о надреалистичком мајстору Луису Буњуелу сматра својим најбољим филмским делом. У интервјуу за онлајн филмски часопис,[7] он каже о Буñуел y ла меса дел реy Саломóн (Буњуел и трпеза краља Соломона, 2001): „То је највећи филм који сам икада направио. Мени се свиђа тај филм, али изгледа да се никоме другом не допада. Сигуран сам да би Буњуел волео овај филм. Али можда би се само њему допало. Све што видите у филму је заправо засновано на разговорима које сам водио с њим.”

Године 1990. добио је награду Гоја за најбољу режију и најбољи сценарио за ¡Аy, Цармела!. Он је изабран за редитеља званичног филма Олимпијских игара у Барселони 1992. године Маратон (1993).

Карлос Саура је 2008. године добио награду за глобално животно дело на 10. Међународном филмском фестивалу у Мумбају, у организацији Академије покретних слика у Мумбају.[8]

Године 2013. добио је награду за животно дело на 18. Међународном филмском фестивалу у Керали.[9]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Карлос Саура се женио три пута. Прво се оженио Аделом Медрано.[10] Имали су два сина, Карлоса и Антонија.[10] Године 1982, оженио се са Мерцедес Перез, са којом је имао три сина, Мануела, Адријана и Дијега.[10] Између та два брака, Саура је добио сина Шејна са глумицом Џералдин Чаплин.[11] Био је отац ћерке по имену Ана из свог трећег брака са глумицом Еулалија Рамон,[10][12] са којом је започео везу након снимања филма Оутраге.[13] Венчали су се 2006. године.[13] Његова ћерка Ана је била његов агент (као и десна рука и продуцент његових филмова) у његовим позним годинама.[14][15]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Berlinale: 1966 Prize Winners”. Internationale Filmfestspiele Berlin. 1966. Архивирано из оригинала 08. 04. 2011. г. Приступљено 23. 2. 2010. 
  2. ^ „Berlinale: 1968 Prize Winners”. Internationale Filmfestspiele Berlin. 1968. Архивирано из оригинала 07. 01. 2014. г. Приступљено 5. 3. 2010. 
  3. ^ „Berlinale: 1981 Prize Winners”. Internationale Filmfestspiele Berlin. 1981. Архивирано из оригинала 12. 10. 2013. г. Приступљено 29. 8. 2010. 
  4. ^ „The 52nd Academy Awards (1980) Nominees and Winners”. Oscars. 1980. Приступљено 8. 6. 2013. 
  5. ^ Calado, Silvia (мај 2005). „Carlos Saura, director of 'Flamenco' Interview: "I struggle to open up new and daring pathways for flamenco"”. Flamenco-World.com. Архивирано из оригинала 28. 12. 2014. г. Приступљено 26. 1. 2014. 
  6. ^ „Berlinale: 1989 Programme”. Internationale Filmfestspiele Berlin. 1989. Приступљено 13. 3. 2011. 
  7. ^ Mishra, Bikas (16. 5. 2008). „Camera is My Memory: Carlos Saura”. DearCinema.com. Архивирано из оригинала 1. 2. 2014. г. Приступљено 26. 1. 2014. 
  8. ^ NewsDesk (22. 2. 2008). „Spanish director Carlos Saura to get Lifetime Achievement Award at Mumbai Fest”. DearCinema.com. Архивирано из оригинала 1. 2. 2014. г. Приступљено 26. 1. 2014. 
  9. ^ „IFFK award for Spanish filmmaker”. The Hindu. 2. 11. 2013. Приступљено 26. 1. 2014. 
  10. ^ а б в г Pérez, Raquel (10. 2. 2023). „Muere Carlos Saura: maestro del cine, 7 hijos y sus grandes amores”. Vanitatis — преко El Confidencial. 
  11. ^ Slater, Lydia (12. 2. 2010). „Oona Chaplin: The Chaplin Kid”. Evening Standard. Приступљено 18. 7. 2017. 
  12. ^ „Carlos Saura y Eulalia Ramón se han casado”. Hola! (на језику: шпански). Hola S.L. 6. 4. 2006. Приступљено 9. 4. 2018. 
  13. ^ а б „Carlos Saura y Eulàlia Ramón, una historia de amor que saltó del cine a la realidad”. rtve.es. 10. 2. 2023. 
  14. ^ „La despedida de un genio”. XL Semanal. 11. 2. 2023 — преко La Voz de Galicia. 
  15. ^ Zurro, Javier (10. 2. 2023). „Muere Carlos Saura, director fundamental en la historia del cine español, a los 91 años”. eldiario.es. 
  16. ^ „El 7º día”. premiosgoya.com. Academia de las Artes y las Ciencias Cinematográficas de España. Приступљено 15. 8. 2022. 
  17. ^ Holland, Jonathan (4. 5. 2004). „The 7th Day”. Variety. 
  18. ^ „´El 7º día´, de Saura, abreel Festival deCine de París”. El Periódico Extremadura. 30. 3. 2005. 
  19. ^ Karlos Saura на сајту IMDb (језик: енглески)
  20. ^ "Спаин’с Царлос Саура он Рецоверинг тхе Сонг анд Данце оф хис Цхилдхоод" Вариетy (14 септембер, 2016)
  21. ^ 'Јота', ла нуева авентура цинематогрáфица де Царлос Саура, АБЦ (4, оцтобер, 2016)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Карлос Саура на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Karlos_Saura&oldid=26639147”